Cirih i Pariz potisnuli su sa vodećih pozicija Singapur i Osaku na novoj rang listi najskupljih gradova na svetu, pridruživši se Hongkongu sa kojim dele prvo mesto. Najnovije istraživanje britanskog Ekonomist Intelidžent Junita ( EIU ) o indeksu troškova života pokazuje da je pandemija koronavirusa uticala na cene robe i usluga u više od 130 gradova do septembra 2020, prenosi CNBC. Prema izveštaju, skok Ciriha i Pariza na prvo mesto duguje se jačanju švajcarskog franka i evra. „Pandemija kovid 19 prouzrokovala je slabljenje američkog dolara, dok su zapadnoevropske i severnoazijske valute ojačale prema njemu, što je za posledicu imalo rast cena robe i usluga“, kaže Upasana Dut, šefica ovog istraživanja u EIU . Troškovi života u Njujorku se koriste kao osnovni parametar za izračunavanje ovog indeksa. „Azijski gradovi su tradicionalno dominirali u rangiranju proteklih godina“, navela je Dut. U Singapuru, koji je sada na četvrtom mestu, zabeležen je pad cena usled egzodusa stranih radnika, prenosi B92. „Budući da se populacija ovog grada-države smanjila prvi put od 2003. godine, opala je potražnja i nastupila deflacija. Sličan trend zabeležila je Osaka, gde potrošačke cene stagniraju, a japanska vlada subvencioniše cene poput javnog prevoza“, napominje se u izveštaju. Osaka deli peto mesto sa […]

Vlada Republike Srbije imenovala je Arnoa Gujona za vršioca dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, koja je organ uprave u sastavu Ministarstva spoljnih poslova. Arno Gujon je osnivač nevladinih organizacija „Solidarnost za Kosovo“ i „Inicijativa za natalitet i ostanak mladih u Srbiji“, realizovao je brojne akcije pomoći srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, i bio aktivan na širenju istine o događajima na prostorima bivše Jugoslavije. Autor je i koautor četiri knjige o Srbiji i Kosovu i Metohiji i dobitnik je brojnih visokih priznanja u Srbiji i Republici Srpskoj, između ostalih Ordena Svetog Save prvog reda, Ordena Njegoša prvog reda, Zlatne medalje predsednika Srbije za zasluge. Gujon: Radiću za zemlju koju sam srcem izabrao Gujon je poručio na svom tviter nalogu da je imenovanje čast za njegovu porodicu, ali i velika odgovornost za njega. „Ne predstavljam više samo sebe ili svoju humanitarnu organizaciju, već državu Srbiju“, naveo je Gujon. Dodaje da će moći da radi još više, bolje i efikasnije za dobrobit zemlje koju je srcem izabrao. „Kad sam pročitao osnovne ciljeve uprave kojom ću rukovoditi, nisam se dugo kolebao da li da prihvatim“, naglasio je Gujon. Navodeći očuvanje i razvoj duhovne, nacionalne i kulturne samostalnosti […]

Ukoliko masku nosite ispod nosa, na bradi ili na drugi način kojim se ne prekrivaju ključni delovi lica, možete da budete prekršajno kažnjeni. Nošenje maske najbitnija je preventivna mera, a kako je poznato, njeno nošenje je obavezno u određenim okolnostima – na primer u javnom prevozu i u zatvorenom prostoru. Komunalna milicija i inspekcija već neko vreme imaju pravo da kontrolišu poštovanje epidemioloških mera, te da pišu kazne za njihovo nepoštovanje. U to spada i nošenje maske, a budući da mnogi i dalje nose maske nepravilno – najčešće ne pokrivajući nos, novinari portala 021.rs pitali su komunalne službe u Vojvodini da li će kazniti građane koji ne nose masku pravilno. Kako za 021 kažu u Gradskoj upravi za inspekcijske poslove, komunalne službe se prilikom kontrola pozivaju na stručna uputstva „Batuta“, a u kojima je navedeno da se maska pravilno nosi kako bi imala zaštitnu ulogu, što znači da maska treba da prekrije nos, usta i bradu, te da čvrsto prijanja uz lice. „S obzirom na zaštitnu ulogu zaštitne maske u sprečavanju širenja zarazne bolesti, potrebno je da se ista koristi na propisani način. Iz tog razloga Gradska uprava za inspekcijske poslove putem komunulnih inspektora i komunalnih milicionera će intenzivno kontrolisati […]

Posle osam meseci restriktivnih mera zbog pandemije koronavirusa, Čile danas otvara glavni granični prelaz i aerodrom za strane posetioce. Putnici će morati da pokažu negativan test na koronavirus, kao i zdravstveno osiguranje. Takođe će morati da prijave mesto boravka, a oni koji dolaze iz visoko rizičnih zemalja moraće da budu u karantinu 14 dana. Predsednik Sebastijan Pinjera pozvao je građane da zadrže oprez radi sprečavanja novog talasa kovida 19, prenosi B92. „Koronavirus je još uvek među nama i ne smemo da budemo nesmotreni“, rekao je Pinjera. Vlada planira postepeno otvaranje i drugih aerodroma i graničnih prelaza u nastojanju da ponovo aktivira turistički sektor, prenosi AP. Čile je zatvorio granice 18. marta, dve nedelje posle prvog slučaja zaraze koronavirusom. Od tada je u ovoj zemlji sa 18 miliona stanovnika zabeleženo više od pola miliona infekcija i 15.000 smrtnih slučajeva.

Usled neizvesnosti izazvane epidemijom koronavirusa, organizovanih dočeka na gradskim trgovima neće biti, pa će većina 2021. čekati kod kuće. Oni sa malo dubljim džepom mogu na planine, dok naviknuti na dočeke u inostranstvu mogu računati na Tursku i daleke destinacije. Interesovanje za putovanje u inostranstvo, kako za Tanjug kaže direktor Nacionalne asocijacije turističkih organizacija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić, ove godine smanjeno je za 90 odsto u odnosu na ranije. Drugačije od prethodnih godina je i to, što bi ranije u ovo doba mnogi novogodišnji aranžmani već bili uplaćeni, a sada su retki oni koji su uplatili akontaciju. Od inostranih destinacija turističke agencije na svojim sajtovima najviše nude Egipat, Tursku, Dubai, Maldive, Dominikansku Republiku. Aleksandar Seničić kaže da je Turska sada aktuelna pošto se u ovu zemlju može putovati bez PCR testa, ali da će se još videti kako će se situacija dalje razvijati. Kada je reč o željenim destinacijama, tu se situacija nije promenila, jer je i krajem ove kao i ranijih godina, najveće interesovanja putnika za evropske metropole. Sudeći po sadašnjem interesovanju, mnogi bi Novu godinu rado čekali i u našem komšiluku, u Sloveniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji. Na pitanje da li će problem oko licenci, […]

Jedno od omiljenih alkoholnih pića mnogih – pivo, često je tema rasprava o kvalitetu robe u našoj zemlji. Dok jedni jednostavno uživaju u osveženju u čaši bez mnogo zamerki, drugi nalaze čitav niz manjkavosti: nezadovoljavajući ukus, visok procenat surogata, glavobolju „jutro posle“. Kakvog je zaista kvaliteta pivo koje konzumiramo u Srbiji? Brojne sumnje Prema rečima predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Gorana Papovića, najviše žalbi građana i dalje se odnosi na cenu ove robe. Ipak, upitan je i sastav, čemu doprinosi postojeća regulativa. “Pravilnik o čistoći piva nije dobro uređen, morate da budete naučnik da biste ga rastumačili, a sam Zakon o pivu je prilično kratak i škrt. Da bi se stanje popravilo, potrebno je poraditi na pomenutom pravilniku tako da on bude svima jasan, ali i na redovnoj kontroli robe”, kaže Papović za B92. On ističe da finansijskih sredstava za ozbiljne analize kvaliteta piva i nema, te da bi eventualno u budućnosti Institut za kvalitet vina i piva mogao da sprovede tako nešto. “Do tada će postojati sumnja u vrste i količine surogata i aroma koje se dodaju pivu – od kukuruza, preko raznih trava do aroma čokolade, banane, svačeg tu ima… Tražili smo da maksimalni procenat surogata bude 20 […]

U putopisu koji sledi opisaću vam plažu u svima omiljenoj Grčkoj koje je mene ostavila bez daha. Krenuvši iz Beograda preko Makedonije do Grčke, uz standardna zadržavanja na graničnim prelazima na oko 950-om kilometru u oblasti Epir nalazi se Vrachos beach. Putovali smo autobusom, prevoz uključen u cenu aranžmana oko 190 e po osobi, 10 noći, u pitanju agencija Oktopod travel. Radi lakše orijentacije Vrachos se nalazi na Jonskoj obali, zapadni deo Grčke na pola puta između Parge (jedno od poznatijih letovališta u koje naši ljudi rado odlaze) i Preveze (većini poznata po tome jer se nalazi veoma blizu već davno popularnog ostrva Lefkada (sećate se mog putopisa o Lefkadi u septembru). 🙂 Nakon višečasovnog putovanja u ranim jutarnjim časovima stižemo do Vrahosa (nakon skretanja za Vrachos beach očekuje vas par kilometara vožnje nizbrdo i strašnih krivina ali vredi). Vrahos plaži možete prići iz pravca Parge skrenuvši desno nizbrdo ili iz pravca Preveze skrenuvši levo takođe nizbrdo. Vrahos beach, plaža istoimenog sela Vrachos koje se nalazi iznad puta sa kog se skreće ka plaži (nismo išli do sela) dugačka je oko 3-4 kilometara i široka do 50 m (ne morate da brinete da će neko da vas zgazi i sl). […]

Prošle godine sam odlučio da na letovanje odem sa porodicom u Crnu Goru. I to da putujem preko Bosne i Hercegovine. Putovanje je zamišljeno tako da prevozno sredstvo bude lični automobil Za ljubitelje automobila marke Alfe da kažem da je u pitanju model Alfa Romeo 156, 1.9 JTD, 2001 godište sa pređenih oko 380.000 km. Za letovanje je bilo potrebno oko 900 evra. Za gorivo je plaćeno oko (u Beogradu sipan dizel za 4000 din, pa u Bosni, nakon ulaska prva pumpa – napunio (oko 60L) za oko 60 evra (cena 1 litra dizela čini mi se da je oko 2.20 konvertibilnih maraka, odnosno oko 1,1 evro). Gorivo je jeftinijie nego u Srbiji. I u Crnoj Gori, pri izlasku sipao za 40 evra. Ukupno pređeno oko 2000 km sa ovom količinom i cenom. Potrošeno oko 130 evra za gorivo. Putarine nema nigde. Jedino je plaćan tunel „Sozina“ u Crnoj Gori, čini mi se oko 2,5 evra. Putovalo nas je četvoro. Troje odraslih i jedno dete (ovo zbog opterećenja automobila i potrošnje goriva). Iz Beograda smo krenuli 1. jula u popodnevnim časovima, do Bajine Bašte. Tu smo se odmarali, uživali u čarima prelepe Drine i prespavali. Putovanje nastavili sutradan ujutru oko […]

Dragi prijatelji su me pre putovanja, a oni su već posetili Tajland, savetovali na ono šta da vidim, gde da idem, šta ne treba propustiti. Pored toga sam čitala i nemali broj blogova koji su mi govorili isto, i pomoću kojih sam se pripremala za savršenu posetu zemlji osmeha. Neki od saveta i smernica su mi uveliko olakšali put, ali dosta onih „ovo MORAŠ na Tajlandu“ je završilo tako da mi je: a) to što se mora bilo užasno naporno/nezanimljivo/dosadno ili b) jednostavno sam od toga odustala. Kad sam se vratila sa Tajlanda svi su me ispitivali iste one stvari koje sam i ja ispitivala pre polaska pa sam iz tog razloga odlučila sabrati utiske i opisati one stvari/mesta/događaje koje su se meni najviše svidele i koje sam preporučila i svojim prijateljima. Preporuke su dobre kako bi eventualno dobili utisak čega sve ima, ali na kraju je na tebi šta ćeš od toga izabrati. Lista Lonely planeta nije igra Pokemona i ne moraš skupiti sve. 🙂 Ja recimo nisam posetila famozni ping pong show, niti sam jahala slonove ili se slikala s tigrovima. Što ne znači da ti nećeš… (ali molim te nemoj jahati sloniće 🙂 ). Iako su većini ljudi prva pomisao na Tajland lady boysi i Khao […]

Put iz Beograda ka Staroj planini vodi vas jednim delom i Sićevačkom klisurom. Sićevačka klisura je deo rečne doline Nišave nastala intenzivnim usecanjem njenog vodenog toka u stensku masu, između severnih ogranaka Suve planine, i južnih ogranaka Svrljiških planina. Nalazi se 14 km istočno od Niša, između sela Prosek (nizvodno) i naselja Dolac (uzvodno). Duga je oko 17 km i spaja Nišku kotlinu sa Belopalanačkom kotlinom. Kroz Sićevačku klisuru, paralelno sa Nišavom, izgrađeni su železnička pruga (1886/1887) i nišavski međunarodni magistralni put (1964). Zbog svojih geomorfoloških odlika kao i jedinstvene flore i faune, Sićevačka klisura je proglašena za Park prirode i zaštićeno područje sa značajnim ekološkim i kulturnim dobrima. Moram napomenuti da je osećaj u vožnji Sićevačkom klisurom odličan. Priroda je prelepa, zelenilo (u zavisnosti koje je gidišnje doba). Naravno, za onoga koji nije vozio klisurom, na prvom mestu neka mu bude bezbednost. Obavezno poštujte uputstva i upozorenja sa saobraćajnih znakova. Vozi se u oba smera, kolovoz nije uzan, ali ne zaboravite da ovim pravcem ide sav saobraćaj ka Bugarskoj i dalje ka Turskoj. Kamiona ima na pretek i u krivinama voze bliže sredini kolovoza. Ovo doduše ne važi samo za vozače kamiona. Uradio sam snimak vožnje sićevačkom klisurom pa pogledajte. Možda ću […]

Da li je potrebna viza državljanima Republike Konga za ulaz u Srbiju: Obični pasoši: Potrebna viza Diplomatski i službeni pasoši: Potrebna viza Maksimalan boravak: 90 dana Zahtev za izdavanje vize: LINK Da li je potrebna viza državljanima Srbije za ulaz u Republiku Kongo: Obični pasoši: Potrebna viza Diplomatski i službeni pasoši: Potrebna viza Maksimalan boravak: 90 dana Napomena: Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza. NIJE POTREBNA VIZA za ulaz u Srbiju – UKOLIKO Poseduje važeću Šengen vizu ili vizu Velike Britanije ili ostalih država članica Evropske Unije ili vizu SAD-a ili ako je nosilac strane putne isprave a ima regulisan boravak u državama Šengen zone ili državama članicama EU ili SAD. Odluka je donešena i usvojena na sednici Vlade RS održanoj 30.10.2014. godine, a stupila je na snagu 08.11.2014. godine. Ovom Odlukom, pomenute kategorije stranih državljana mogu, bez viza, ulaziti, tranzitirati i boraviti u Republici Srbiji, najduže do 90 dana u periodu od šest meseci, s tim da dužina boravka bude usklađena sa periodom važenja navedenih viza ili dozvola boravka. Bitno je napomenuti da ova kategorija lica NE MOŽE podnositi zahteve za odobrenje provremenog boravka po nekom od zakonom propisanih osnova. Razlog je sama odredba Odluke, jer […]

Da li je potrebna viza državljanima Palau za ulaz u Srbiju: Obični pasoši: Nije potrebna viza Diplomatski i službeni pasoši: Nije potrebna viza Maksimalan boravak: 90 dana Mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Srbije do devedeset (90) dana od datuma ulaska u Srbiju, u periodu od sto osamdeset (180) dana, ukoliko ne postoje smetnje iz čl. 15. Zakona o strancima. Da li je potrebna viza državljanima Srbije za ulaz Palau: Obični pasoši: Viza je potrebna. Diplomatski i službeni pasoši: Viza je potrebna. Maksimalan boravak: 90 dana kada putujete u palau: Ulazak i izlazak iz zemlje: Za vize i informacije potrebno je obratiti se Misiji Palaua pri OUN u Njujorku. 866 United Nations Plaza, Suite 575 New York, NY 10017

U hotelu Volos Palas u Volosu, svečano je obeležen početak rada Konzulata Republike Srbije na čelu sa počasnim konzulom Simeonom Comokosom. Otvaranju Počasnog konzulata prisustvovali su predstavnici Vlade Srbije – Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije, Ana Langović-Milićević, državni sekretar u ovom ministarstvu, Vera Vukićević, zamenik pomoćnika ministra spoljnih poslova, Marko Popadić, specijalni savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predstavnici Ambasade Srbije u Atini – ambasador Dušan Spasojević i Milan Vukosavljević, ministar savetnik, generalni konzul u Solunu Siniša Pavić, niz visokih zvanica iz Volosa i regije, predstavnika grada, kulturnih institucija, crkve, vojske, policije, kao i roditelji i deca iz Srpske dopunske škole u Volosu i Larisi, predvođeni učiteljicom Ljubicom Pokrajac-Psaros. Konzulat se nalazi na adresi: Volos Palace Hotel Xenofontos Str. 38 333 Volos [ready_google_map id=’224′]

U prisustvu ministara spoljnih poslova Republike Srbije i Republike Turske, Ivice Dačića i Mevluta Čavušoglua, u Antaliji je otvoren konzulat Republike Srbije na čelu sa počasnim konzulom Fikretom Ozturkom. Događaju je prisustvovao veći broj zvanica iz antalijske provincije, među kojima guverner i gradonačelnik Antalije i istaknuti privrednici iz ovog dela Turske. Konzulat se nalazi u Hotelu Regnum sa 7 zvezdica, u Beleku (Kadriye Bolgesi, Učkum tepesi, Mevkii, 07500 Serik, Belek), u neposrednoj blizini antalijskog aerodroma, i otvoren je zarad pružanja pomoći i konzularne zaštite našim građanima koji borave u antalijskoj regiji. Ova prilika je iskorišćena i za razgovor dva ministra, koji su, u bilateralnom susretu, razmotrili bilateralnu saradnju i regionalna pitanja. Zajednički je ocenjeno da su bilateralni odnosi na zavidnom nivou, čemu su podsticaj dali lični odnos dva predsednika, a potvrdu su dobili i u vrlo frekventnoj razmeni poseta na najvišem nivou. Ponovljeno je i da je ekonomska saradnja posledično doživela svoj uspon i sada trgovinska razmena iznosi 1 milijardu USD na godišnjem nivou, a cilj je podići je u najskorije vreme na 3 milijarde. Broj turista iz jedne u drugu zemlju je u stalnom porastu, a sada iznosi oko 100.000 turskih turista u Srbiji i 140.000 srpskih u Turskoj, […]

Napitak koji zovu i inekcija vitamina štiti od virusa i jača imunitet. Pravi se lako i ne trebaju vam neki posebni sastojci. Sastojci: 2 šargarepe pola štapa celera sok od jednog limuna sok od jedne pomorandže 1 jabuka 1 banana malo meda malo sitno izrendanog đumbira čaša vode Priprema: Operite voće, iseckajte i stavite u blender. Dobro izmiksajte. Dodajte vodu, med i đumbir. I još malo izmiksajte, piše Nova. Na kraju vam ostaje samo da uživate.

Dijeta osam sati je je plan za mršavljenje Davida Zinčenka i Pitera Mura koji su izneli u knjizi „Osmosatna dijeta: Gledajte kako kilogrami nestaju, dok jedete šta želite“. Uz ovu dijetu, David obećava čitaocima da mogu izgubiti gomilu kilograma i da jedu sve što požele. Nije li ovo san svakog ljubitelja hrane? Ali, ima jedna začkoljica – Možete jesti samo u jednom vremenskom intervalu koji traje tačno osam sati – izvan njega nema jela, piše Dijeta.net. Inače, ovakav koncept nije nov i do sada je postojalo više dijeta koje su zagovarale smenjivanje posta i normalne ishrane s tim da su imale ograničeni vremenski okvir (nedelju – dve dana). I zato se i ova kao i slične dijete baziraju na teoriji da je ljudsko telo dizajnirano za razdoblja obilnijeg hranjenja i zatim razdoblja posta tj. neunošenja hrane. Znači, postoje ciklusi od osam sati kad se jede bukvalno sve, a zatim ciklus od 16 sati kada se ništa ne jede. I tako svaki dan. Tokom 16 sata ljudsko telo treba biti usmereno na oporavak i odmor, a ne stalno varenje hrane. Kada je “idealnih” osam sati za konzumiranje hrane? Velika većina dijetalaca zagovara da je idealan period od 9 do 17 sati. […]

Univerzitet u Južnoj Kaliforniji vršio je istraživanje koje je pokazalo da se simptomi Kovida-19 često pojavljuju jednim te istim određenim efektnom. Ovo otkriće moglo bi da pomogne zaraženim pacijentima da razlikuju korona virus od gripa i prehlade, te da se na vreme izoluju i počnu sa lečenjem. „Ovo je posebno važno da se zna kada se preklapaju ciklusi poput gripa, koji se javlja u istom trenutku kada traje epidemija Kovida-19“, rekao je Piter Kun, jedan od autora studije i profesor medicine. Istraživači su analizirali stopu učestalosti simptoma koje je prikupila SZO kod više od 55.000 zaraženih pacijenata u Kini. U studiju su uvrstili i podatke koje su prikupili na 1100 slučajeva, prikupljenih između decembra i januara, koje su zabeležili doktori u kineskim kovid jedinicama. Redosled simptoma je ključan? „Redosled simptoma je važan. Znanje da svaka bolest napreduje različito znači da lekari mogu ranije da utvrde da li neko ima korona virus ili neku drugu bolest“, istakao je Džozef Larsen koji je predvodio studiju. Stručnjaci kažu da se simptomi kod Kovida-19 često javljaju sledećim redom: temperatura kašalj i bolovi u mišićima mučnina i povraćanje proliv Prvi simptom korona virusa – temperatura, ali…Dakle, navode da je prvi simptom Kovida-19 zapravo temperatura, a […]

Možda ste baš pre nego što je krenula priča o korona virusu imali „vrlo tešku prehladu“ ili ste se nedavno borili s kašljem koji ne prestaje, i normalno je da se zapitate da li ste možda imali kovid 19, a da toga niste bili svesni. Stručnjaci kažu da je to vrlo moguće, jer se koronavirus širio i pre nego što smo čuli za njega, a otkrivaju sedam znakova da ste ga verovatno preležali. “Većina ljudi koji imaju koronavirus imaju nekomplikovan slučaj infekcije i on se ne može razlikovati od prehlade ili gripa”, objašnjava stručnjak za zarazne bolesti Ameš A. Adalja, naučnik u Džons Hopkins centru za zdravstvenu bezbednost. Osim toga, neki ljudi uopšte nemaju simptome – čak oko 40 odsto zaraženih, prema procenama Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. I mada, nažalost, ne postoji način da sami sa sigurnošću zaključite da je ta bolest s kojom ste se suočili prošle zime bila kovid-19 ili da ste bili jedan od onih asimptomatskih slučajeva, stručnjaci ističu da neki znakovi mogu ukazivati na to da ste možda već imali koronavirus. Bili ste “jako prehlađeni” Na početku pandemije ljudi su verovali da se kovid 19 u pojedinim zemljama nije počeo pojavljivati do marta. Prvi […]

Пандемија оди Ковид-19 још је туј негде, има ју и у Србију и у Рвацку, али ми под руку паде оваја слика па реко да ђу поделим сас вас. На њу убаво американци написали чији је Никола Тесла. Па наш бре рвати, наш! Србин! Ма маните се бре ви нас. Гледајте си себе. Сиктер бре багро тамо! Ај поздрав на сви сас добру вољу.

Захтеве за личне карте, пасоше, дозволе, или нека друга документа, мештани удаљених села у Пиротском округу до краја недеље моћи ће да предају у свом селу, где ће бити стациониран мобилни информативни центар полиције. Како мештани планинских села која су удаљена од седишта локалних самоуправа не би долазили до полицијских станица, Министарство унутрашњих послова набавило је полицијски комби који је у потпуности опремљен, а у овом покретном шалтеру грађани ће моћи да затраже информације везане за рад полиције, али и да изваде лична документа. Како кажу у пиротској полицији, комби ће у уторак, 10. марта, бити стациониран у старопланинским селима Дојкинци и Рсовац, а до краја недеље ће се премештати у другим удаљеним планинским селима Пирота, Димитровграда и Бабушнице. У полицији додају да ће овај мобилни шалтер омогућити мештанима који живе у насељима удаљеним од полицијских управа и станица, где има старијег и слабо покретног становништва, да лакше дођу до потребних информација и докумената.