Lefkada – odmor u septembru

Milos plaža Lefkada
Milos plaža Lefkada

Konacno je doslo leto I kao vecina, resila sam da isplaniram kuda na godisnji odmor.  S obzirom da smo drugarica i ja avanturistickog duha, trazile smo nesto shodno tome ali pod uslovom da je primorski deo.

Vec u junu smo krenule da razmatramo turisticke ponude agencija, za septembar (ne mozemo ranije da dobijemo godisnji odmor) … I dosle smo na ideju da idemo na Lefkadu (kazu  prelepo ostrvo sa prelepim plazama I tirkiznom bojom mora) … pogledamo na mapi gde je Lefkada , nekolicinu slika, ostrvo, taman sve ono sto nama avanturistima treba.

Lefkada mapa
Mapa ostrva Lefkada

Obidjemo turisticke agencije koje rade Lefkadu I suocimo se sa cinjenicom da nema mesta, svi aranzmani su rasprodati.

Posle prepesacenog  celog Beograda, vidimo natpis “Magic travel”, inace ulica je Majke Jevrosime 28. Usli smo u agenciju, osoblje ni previse ljubazno a ni previse neljubazno, ne znam ni sama kako bih ih ocenila … uglavnom, kazu rade aranzmane za Lefkadu, mesto Nidri ( I ostale agencije u RS rade samo taj grad) imaju mesta, u vili “Christos” dvokrevetna soba i kosta 135 eura po osobi (autobuski prevoz  80, smestaj 55 eura, bez osiguranja, aranzman na bazi 10 nocenja).
i tako, uplatimo nas dve letovanje u postsezoni i zeljno iscekujemo septembar.

I konacno, dolazi 12 septembar, pakujemo se  🙂 u poslepodnevnim casovima stize na mail od strane agencije gde nas obavestavaju o vremenu I mestu polaska autobusa.

Evo i  13-og septembra , sastanak putnika je na parkingu Sava Centra (savska strana) u 14.30 casova, polazak autobusa u 15.00 casova, prevoznik je Barbados (autobus sasvim pristojan sa klimom koja radi, nije bila velika guzva, tako da smo imale cak po  dva sedista), a tu nas je sacekala I propratila nas na putu Nadica, turisticki vodic (kasnije saznajemo vodic agencije “Sabra Travel”).

U 15.00 casova krenuli smo put Lefkade, duz auto-puta do Batocine pokupili smo jos nekolicinu putnika.

Prvu pauzu napravili smo oko 16, 30 casova kod motela “Stari Hrast” na auto-putu (nekih 20 minuta) dok je sledeca pauza bila u motelu “Dzep”  nadomak Vladicinog Hana, u Grdelickoj klisuri (nepunih sat vremena je trajala pauza).

Oko 22 h nasli smo se na granicnom prelazu “Presevo” (granicna kontrola nije trajala dugo) kao ni na makedonskoj granici  GP “Tabanovce”.
Preskocile smo pauzu na nekoj od pumpi u Makedoniji, jer smo naravno zaspale, put kroz Makedoniju je poprilicno dosadan, a I bilo je kasno.

Nakon neka 2 sata voznje nasli smo se na GP “Bogorodica”- GP “Evzoni”, granicna kontrola je relative brzo zavrsena.

Dalje smo nastavili put kroz Grcku auto-putem ka mestu Janjina (gde smo imali kracu pauzu za razbudjivanje oko 07 h ujutru po njihovom lokalnom vremenu), nakon cega smo nastavili putovanje  ka Pargi (mesto na obali Jonskog mora nekih 70 km udaljeno od ostrva Lefkada, kazu tiho I porodicno mesto) zbog iskrcavanja putnika; nakon cega put nastavljamo ka Prevezi (gde se nalazi  aerodrom “Aktio” ) 17 km udaljen od ostrva, da bismo preko pontonskog mosta dugackog 50 metara presli na ostrvo Lafkada) I stigli u grad Lefkas (glavni grad ostrva i najsevernija tacka ostrva).

Dalje putovanje nastavljamo ka jugu i mestu Nidri (17km od glavnog grada). Inace od kako smo usli na teritoriju Grcke, pratila nas je kisa, koja nas je I sacekala u Nidriju.

Konacno 14.09.2012 godine oko 10 h stizemo na odrediste  🙂

Polako duz ulice autobus se zaustavljao radi iskrcavanja putnika … na kraju ostale smo nas dve u autobusu, zaustavlja se autobus na kraju setalista ,gde izlazimo I nas dve.
U tom trenutku saznajemo, od strane Nadice, vodica “Sabrta travela” da smo nas dve jedine putnice agencije “magic travel” kao I da se nas smestaj nalazi “tu negde blizu aubotusa” ne zna ni ona tacno, jer  nasa agencija nema svog predstavnika na ostrvu Lefakada.

Zanimljiva situacija, nas dve stojimo sa stvarima na uskoj ulici, prohodnoj za saobracaj, pomeramo se sa torbama ispod nadstresnice neke poslasticarnice, jer  kisa pocinje da pada sve jace I jace, ne znamo ni same gde bi krenule.
Nadica nam izlazi u susret, pozvavsi vodica njihove agencije, koji dolazi I odvodi nas do naseg smestaja (udaljen je nekih 5 minuta hoda od poslasticarnice).

Vila “Christos” odmah pored luke, u dvoristu ima bazen … izgleda simpaticno  🙂

E sad dalje, na vauceru za smestaj koji smo dobili u Beogradu trebao je da pise broj sobe … ali ne, na nasem ne pise nista, gazdarica smestaja, nema pojma ko smo I ne priznaje vaucer bez broj sobe (ne zna ni gde bi nas smestila) … pita vodica koji se nalazi sa nama ko smo I sl. tome … dok on na losem nemackom I ruskom odgovara, da smo medzikovi putnici, I da mi nismo njegov problem, da nas je samo dopratio dovde I da ga vise nista ne intersuje. Gazdarica na to samo odmahuje glavom I negoduje, dok vodic I dalje ponavlja da mi nismo njegov problem  🙂

Pitam ga sta se desava I cemu takve reci, pogledao me je iznenadjeno I neznavsi sta da mi odgovori, rekao  je da mora da ide a nas dve da odemo u agenciju “Avis”, koja se nalazi kada izadjemo na glavni put, skrenemo desno I dole niz ulicu sa desne strane, a u 19h ako hocemo on drzi info sastanak za svoje putnike u lokalu “La Minut”, videcemo kafic je pored luke, nakon cega odlazi.

Nas dve stojimo u neverici, nema nam druge nego da krenemo u potragu za “Avisom”.

Ostavile smo stvari ispred vile, da ne kisnu I krenule, a kisa pada I pada … 🙁

Prateci uputstva onako pokisle stizemo u agenciju “Avis” I na engleskom obrazlazemo nas problem, ljubazna radnica (kasnije saznajemo vlasnik agencije) gleda nas I nema pojma o cemu se radi, zasto smo dosle kod nje, pogledala je vaucer za smestaj, okrenula par brojeva I rekla dodjite  posle 12,00 casova, a tada je bilo 10,30 h.

Kuda sad po kisi?, pomislile smo … I sele smo u obliznji kafic da popijemo pice. Sedimo u tisini, dok kisa pada, ispijamo kafu I ne mozemo da verujemo sta nam se desava.

Uh, eto i podneva, odlazimo opet u “Avis” … opet  nam trazi vaucer, telefonski razgovori … nakon nekih 20 minuta, kaze, vaucer ostaje kod mene, idite u smestaj.

Ostavismo nas dve vaucer, mozda tako treba, otisle smo u smestaj, a gazdarica opet ne zna sta da radi s nama  🙂 I konacno, kaze, idite uz stepenice na drugi sprat, soba broj 3.

Izgleda neverovatno, konacno soba, kupatilo, krevet … raspakovale smo se, kad zvono na vratima, gazdarica trazi vaucer, o ne, pomislie smo, zar opet … nekako smo se sporazumele gde je vaucer, a ona ponavlja, pa to ne teba tako, ne tako … ali eto, upisla je nasa imena, rekla da je u redu I napustila sobu, (nije se vracala do kraja odmora).

Konacno da malo prilegnemo … odmaramo, slusamo muziku, dok napolju kisa pada I pada … kad odjedanput, pravo na moj krevet sa plafona, koji je oblozen lamperijom, kretose da padaju kapi vode, znaci, krenulo je da prokisnjava … 🙂

I konacno, 18 casova, oblacenje i idemo na infosastanak.

Nije nam dugo trebalo da nadjemo kafic, jer su svi kafici I tavernice odmah kraj luke koja je duga nepun kilometer.

Sele smo u kafic I cekamo da se okupi grupa I 19h da cujemo sta ima vodic da nam kaze.
Inace, kafic je otvoren za sve goste, nije zakupljen termin radi odrzavanja sastanka.

19,00 casova, podeljeni su nam papiri A4 formata, sa malom mapom I vizit karta kafica.
Sastanak pocinje, prvo sto je vodic uradio utisavao je goste lokala, koji su za svoj novac nezavisno od svih seli da tu popiju pice, sto je uradio u vise navrata u toku devedeseto minutnog sastanka, (zamislite, seli ste da popijete pice, dosli ste na odmor, vi ga placate, a neko vam ne dozvoljava da razgovarate za svojim stolom, da li je to u redu?)

Dalje, nakon sto se predstavio, ime Aleksandar, nadimak Sasa, turisticki vodic agencije “sabra travel” I “beli travel”, objasnio nam je da nam je dao mapu ostrva na kojoj su obelezene plaze, a da na papiru A4 formata su ispisani izleti koje oni organizuju za nas, a da sa vizit kartom imamo 20% popusta na ceo meni lokala.

Sledece, sto je rekao je da smo dosli na ostrvo Lefkada, mesto Nidri, a s obzirom da smo dosli u septembu iz ovog mesta ne mozemo nigde otici, izuzev do glavnog grada. Dalje navodi, da je Nidiri luka, u kojoj nema plaze (mala gradska plaza, koju ne preporucuje za kupanje, jer je mocvarna voda, prljavo je, luka kao luka, nije daleko od istine).

Nakon toga, krenuo je da nam na mapi pokazuje gde se koja plaza nalazi, ali nazalost, mi koji smo dosli autobusom (na tome je stalno potencirao, I vise paznje obracao na nekolicinu koji su dosli sopstvenim prevozom) nismo u mogucnosti ista od toga da vidimo, delovalo nam je prosto neverovatno … da li je moguce, da nigde ne mozemo otici (a pre polaska informisale smo se o najosnovnijim stvarima po pitanju Lafkade).

Sastanak tece I dalje, kaze pogledajte taj papir sto sam vam dao, objasnicu vam.

Objašnjenje "eskurzije"
Objašnjenje “eskurzije”

Na spisku, neka krstarenja, neke pesacke ture, kruzne ture ostrvom, svasta nesto, sve ogranizovano  …  nismo toliko obracale paznju, pitale smo da li je stvarno moguce da ne mozemo nigde da odemo bez vodica, u sopstvenoj reziji?

Konacno, sastanak se zavrsio, prosetale smo duz grada I otisle u smestaj, u nadi da ce sutra biti bolji dan.

Subota 15. Septembar … o neee, opet kisa. Negde oko 10 h, obukle smo uzele kabanice (kupljene prethodnog dana), otisle na autobusku stanicu I sacekale autobus I uputile se ka glavnom gradu. Cena karte je 1,60 eura a put traje oko 40 minuta, autobus staje kod svake bandere  🙂

Stigle smo u grad I, naravno, pada kisa, prosetale glavnom ulicom, otisle do marine I vec oko 14 h krenule nazad u Nidri, nadajuci se da ce dan brzo proci I da ce se vreme prolepsati; u medjuvremenu sreli smo poznanike iz Beograda koji su na ostrvo dosli preko agencije “robinsson” ali oni se za Bgd vracaju 16. Septembra. Razmenili smo iskustva sa njim, tj. prepricale smo im nas susret sa vodicem Sasom, a oni su nama preneli utirske o ostrvu, sta vredi videti, kako stici do tamo, s obzirom da nas dve nismo vozaci bice nam malo teze, ali neke plaze je moguce obici I autobusom, njima je bilo lake rentirali su skuter po ceni od 90 eura za deset dana.

Predlozili su nam da nas upoznaju sa vodicem njihove agencije, izvesnim Mladenom, kazu hvale ga turisti koji su dosli sa njima u grupi (njihova grupa je slicna nasoj, gospoda starijih godina). Upoznali smo Mladena, koji nam je rekao da sutradan dodjemo u restoran “Simpozijum”, nalazi se na setalitu kraj luke u 17h na info sastanak koji on drzi.

Nedelja 16 septembar, probudili su nas suncevi zraci koji su nam osvetlili sobu vec oko 08 h.
Vec oko 09 h bile smo napolju u potrazi za agencijom gde mozemo iznajmiti bickile. Bickile smo iznajmili za po 4 eura za ceo dan I krenuli u obilazak.

Nadomak Nidirja, na udaljenosti od 4 km, nalazi se vodopad, turisticka atrakcija, do koga je moguce doci pesaka, bicikom, automobilom, skuterom. Put nije naporan, asvaltiran je celom duzinom, kada se stigne do kraja tu je parking gde smo ostavile bicikle, a nakon toga nastavili smo pesaka uskom uredjenom stazicom kroz sumu do vodopada. Lepo je, malo je voda mutna I hladna zbog kise, malo su staze blatnjave ali to nas nije omelo u razgledanju, kao I veci broj turista koje smo tu zatekli.

Nakon sto smo obisle vodopad, uputili smo se ka “Desimi” plazi; kazu simpaticna plaza koja je nalazi 4  km juzno od Nidrija, smestena je izmadju dva kamp naselja .

Posle nekih 30 minuta voznje biciklom (kasnije smo saznali da ima 6-7 km od Nidrija do te plaze) stizemo do kamp naselja, a plaza je odmah tu pored. Nista posebno, ali kako su nam rekli da nigde ne mozemo otici I ovo je super  🙂

U 17 casova stigle smo da se vratimo u Nidri, pa bismo prisustvovali info sastanku.

Posle predstavljanja vodica, zove se Mladen I radi za turisticku agenciju “robinson travel”  iz Beograda.

Sastanak pocinje na identican nacin kao I prethodni (dobili smo papir A4 formata, malu mapu i vizit karticu restorana “simpozijum” sa kiojom imamo 20% popusta na sve sa menija); nakon toga pozeleo je dobrodoslicu na ostrvo I grad Nidri ,iz kog u septembru nije moguce otici izuzev do glavnog grada, prosto neverovatno.

Opet info sastanak
Opet info sastanak

Nakon toga, sledi obrazlaganje izleta sa papira (sest izleta, a svim turistima je ostalo jos sest nekom sedam dana odmora na ostrvu, zanimljivo) a iz Nidija ne mozete otici ukoliko ne iznajmite auto ili skuter.

Izleti koštaju od 15-28 eura, od kojih je samo krsterenje brodom na relaciji Lefkada-Kefalonija-Itaka-Lefkada, standardan izlet (flajere mozete dobiti na ulici ili na plazama) a kosta 15 eura; a svi ostali izleti radjeni su kako vodic kaze, na principu njegove dobre volje da pomogne turistima koji su dosli autobusom, a nisu u mogucnosti da rentiraju neko prevozno sredstvo, da vide bar mali delic ostrva;

– tako primera radi krstarenje iznenadjenja kosta 28 eura sa ruckom (suvlaki koji u gradu kosta neka 2,5 eura u zavisnosti od lokala), setanjem duz luke postoje natpisi jednodnevno  iznajmljivanje broda sa kapetanom (cena nekih 200 eura, naravno nije za svakoga  ista) … razmislite, turista iz RS bilo je mozda oko 200, ljudi koje smo sreli na info sastancima , a ako im se predstavi kao nemoguca misija obici ostrvo autobusom, pesaka ili biciklom, koliko njih ce prihvatiti krstarenje …  koliki je prihod a koliki rashod tog krstarenja … da li je u pitanju dobra volja ili nesto drugo?

Kruzna tura ostrvom, automobilom, po osobi kosta 25 eura … obim ostrva putem uz obalu je 95 km, uz svracanja u glavni grad, manastir, na plazu neka bude i 150 km (ali nema sanse) i cena goriva, koliko to moze da kosta … ?

Takodje koga je interesovalo, mogao je pojedinim danima u vecernjim casovima da proseta do nekog lokala preko puta “avisa” na srpsku zurku, da ide na grcko vece (ulaz u restoran moguc samo ako se vece pre toga prijavis, uslov da moras da narucis veceru), da ide u neki restoran gde se organizuje muzika sa vecerom u vidu jagnjetine, a sve pod pokroviteljstvom turistickih vodica.

Za ispijanje pića, predlozili su, ako ne i insistirali, da sedimo u lokalu “La Minute” a rucak u restoranu “Simpozijum”, hleb I peciva da kupujemo u pekari “Kominatos ” a giros u “Sotiris-u”.

Tako se zavrsio I ovaj info sastanak … masa turista odusevljena sto im je neko drugi isplanirao odmor, a nas dve sedimo zbunjene …  ???

Ponedeljak 17. septembar, ustale smo rano jos u 07 casova da bismo autobusom otisle do glavnog grada a tu rentirale biciklu i vozile do plaze – 17 km udaljene od glavnog grada (jer kazu dalje je nemoguce otici). Stigle smo na glavnu autobusku stanicu I odusevljenje, od sluzbenice na stanici dobijamo red voznje (malo je drugaciji nego u sezoni, malo redje idu autobusi, ali sasvim dovoljno da se plaze obiđu) I odlucimo da idemo na plazu “katizma” na severozapadu ostrva.

Ponedeljak 17. septembar, ustale smo rano još u 07 časova da bismo autobusom otišle do glavnog grada a tu rentirale biciklu i vozile do plaže  17 km udaljene od glavnog grada (jer kažu dalje je nemoguće otići). Stigle smo na glavnu autobusku stanicu i oduševljenje, od službenice na stanici dobijamo red vožnje (malo je drugačiji nego u sezoni, malo ređe idu autobusi, ali savsvim dovoljno da se plaže obiđu) i odlučimo da idemo na plažu “Katizma” na severozapadu ostrva.

Autobus do plaže Katizma sa glavne autobuske stanice išao je oko 11 časova. Karta u jednom smeru koštala je 1,90 po osobi, a nakon nekih 30 minuta stigli smo na plažu, ujedno je to i poslednja stanica tog autobusa.

Katizma je peščano – šljunkovita plaža, sa uređenim tuševima i toaletima koji se nalaze u sklopu restorana na plaži. Na plaži postoje ležaljke koje nismo koristile tako da ne znamo da li se naplaćuju.

Plaža je dosta dugačka i široka, a pesak je ustvari malo sitniji kamen, ulazak u vodu je poprilično težak zbog kamenja i nakon par koraka se naglo propada u dubinu  🙂 , inače ima dosta talasa tako da i to otežava i ulazak i izlazak iz vode  :).

Nakon što smo prepešačile celu plažu i završile fotografisanje morale smo nazad jer smo zadnji autobus imale u 15h ka glavnom gradu. Nešto pre 16 časova stigle smo u gl. grad i uputile se pešaka ka plaži Ag. Ioanis.

Putokaz za plažu Ag Ionais
Putokaz za plažu Ag Ionais

AG. Ioanis je šljunkovita plaža koja se nalazi na 4 km od glavnog grada. Nakon nekih 50 minuta hoda od centra grada stigle smo do plaže, velika prostrana plaža sa ogromnim talasima i sa dosta surfera … inače, na samoj plaži ima par kafića sa toaletima i tuševima. Naravno, zbog velikih talasa nismo se kupale tj. pri pokušaju da se uđe u vodu talas nas vrati nazad … mada je i to zanimljivo.

Put ka plazi Ay Ioanis

Oko 18h uputile smo se ka gradu jer smo u 19, 30 imale bus za Nidri.

Utorak 18. septembar  ustale smo oko 08 časova jer smo oko 10 časova imale autobus za Vasiliki (mesto na jugu ostrva na nekih 20 km od Nidrija) cena autobuske karte je 2 eura po osobi. Nakon nekih 30 minuta vožnje stigle smo u Vasiliki gde smo na šetalištu ugledale brodić sa kojim se stiže do plaže Agifili (plaža je nekih 5 km udaljena od grada).

Vasiliki je simpatično mesto sa malim šetalistem, šljunkovitom plažom, sa  lepim kafićima i restoranima koji se nalaze na samom šetalištu, takođe se tu nalazi i velika luka iz koje se feribotom može stići do Kefalonije i Itake.

Plaža u Vasilikiju je šljunkovita, tj. uglavnom je krupan kamen (mene lično podseća na plažu u Buljaricama, Crna Gora) duž te plaže smo samo prošetale, nismo se kupale, voda deluje poprilično prljava i ima dosta windsurfera.

U 13,30 časova posle smo brodićem do plaže Agiofili, cena povratne karte po osobi iznosila je 5 eura. Do plaže se može doći i pešice ili skuterom, ali kažu da je staza poprilicno teška, tako da uglavnom svi idu brodićem.

Brod u luci Vasiliki
Brod u luci Vasiliki

Nakon vožnje brodićem stižemo na lepu plažicu Agiofili, peščano-šljunkovita plaža (beli kamen). Plaža je poprilično mala ali lepa i tiha … bez prirodne hladovine  🙂 tako da je poželjno poneti suncobran, kao i vodu i hranu (jer ko planira ceo dan da provede na plaži neće imati gde šta da kupi) …

U 16, 30 časova došao je brodić tako da smo krenule nazad … prošetale smo kroz Vasiliki, popile piće i oko  20 časova krenule put Nidrija.

Ulica u VasilikjuU Nidriju smo se našli sa prijateljima koje smo upoznali dan ranije i sa kojima smo se dogovorili da rentiramo auto da bi obišli plaže na zapadnoj strani (do kojih ne postoji autobuska linija). Auto smo hteli da renitramo u “Avis rent a car” ali smo na prepruku vodiča Mladena auto uzeli u (ne mogu da se setim), uglavnom koštao nas je 60 eura za dva dana + gorivo (gde smo Mladenu dali 20 eura a ostatak gazdi u agenciji).

Sreda 19. septembar ustale smo rano milsim čak i pre 08 časova da bismo najkasnije u pola 9 pošli put zapadne obale …

Od Nidrija krenuli smo put juga ka Vasilikiju odakle smo krenuli ka severu do mesta Komilio odakle smo ponovo krenuli  da se spuštamo ka jugu da bismo stigli do plaže Portokatsiki (jedna od najlepših plaža na Lefkadi) nalazi se na nekih 30 km od Nidrija … put je poprilično zahtevan i težak za vožnju posebno na zadnjoj deonici gde su takozvane “lakat” krivine.

Na kraju puta, a odmah iznad plaže nalazi se kafić i parking koji se plaća (nisam sigurna mislim da je 3 eura). Do same plaže se dolazi stepenicama kažu da ih ima 150 ( brojala sam i kad sam silazila i kad sam se penjala i nema ih toliko već manje, a s obzirom da sam zaboravila koliko sam izbrojala ko bude išao neka prebroji i neka mi javi  🙂 🙂 :)) . Pogled  ka plaži je prelep (uverićete se u to kada budete pogledali slike).

Potrokatsiki je peščano-šljunkovita plaža tj. pesak je sitan kamen i nije lepo hodati po njemu. Kažu da na plaži ima ležaljki i suncobrana koje mi nismo zatekli u septembru, inače plaža nema prirodnu hladovinu. Voda je prelepe boje, tirkizno plava.

Sa druge strane parkinga  nalazi se nešto poput vidikovca odakle se pruža prelep pogled na plažu i sa druge strane na pučinu mora … do vidikovca se ide, takodje, stepenicama, ko se ne plaši visine  ne treba da propusti fotografisanje odatle, slike su prelepe kao sa razlednice.

Oko 13 časova smo krenuli put Egremni plaže, takođe jedna od najlepših plaža na Lefkadi. Krenuli smo put severa do mesta Athani odakle smo krenuli opet ka jugu krivudavim putem do plaže, gde poslednjih 300 metara nije asfaltirano, na kraju puta se nalazi parking koji je plaća (mislim oko 3 eura). Nakon što smo parkirali auto usledilo je obuvanje patika jer do plaže ima 350 stepenika (brojala sam i stvarno ih ima 350  🙂 🙂 :)).

I konačno,

Egremni plaža, duga prelepa peščana plaža okružena visokim krečnjačkim liticama sa prelepom tirkiznom bojom mora.

Četvrtak 20 septembar … opet smo ustale rano i sa prijateljima krenule put severa i severozapada … Blizu glavnog grada nalazi se manastir  Faneromeni, koji ima i mini zoovrt … u manastir nažalost nismo ulazili (bili smo poprilično oskudno odeveni, a nismo znali kakva su pravila za odevanje).

U toku dana stigli smo da obiđemo plažu Katizma (tu smo već bile) …

Nakon toga otisli smo u mesto Agios Nikitas, malo mestašce sa malim šetalištem, restoranima … i malom gradskom šljunkovitom plažom sa ležaljkama i suncobranima.

Nakon Agios Nikitasa otišli smo do plaže Pefkouliaogromna peščana plaža sa ležaljkama odmah pored glavnog puta sa uređenim parkingom. Iznad plaže ima i restoran – kafić, sa bazenom, tuševima …

Po dolasku na plažu nakon 15 minuta počela je kiša (kiša je bila totalno neplanirana  🙂 🙂 🙂 ceo dan je bilo sunce) dok smo popili kafu kiša je stala sunce je ogrejalo … izgledalo je kao da kiša nikad nije ni padala … Nakon fotografija biće vam sve jasno.

Toga dana u kasnim večernjim časovima agenciji smo vratili auto … Konačan račun po osobi za auto sa gorivom bio je za dva dana po 23 eura …  (bilo nas je četvoro).

Petak 21 septembar … opet rano ustajanje, autobus do glavnog grada,

Glavni grad Lefkas
Glavni grad Lefkas

a odatle do Agios Nikitasa … Nakon što smo stigle u Agios Nikitas uputile smo se preko brda “kozjom” stazicom ka plaži Milos …

Nakon nekih 20 minuta prešačenja … uzbrdo, nizbrdo stižemo i do plaže … e ta plaža mi se sviđa  🙂 🙂 🙂

Milos, plaža uglavnom peščana, sa ogromnim talasima  🙂 🙂 🙂 plaža na kojoj nema kupanja, samo igranje sa talasima, trčati ka njima i bežati od njih i naravno borba za život ako niste brži od talasa  🙂

Naravno već u 15 h smo morale nazad zbog prevoza a da bi nam dan bio potpun opet smo pešaka otišle na plažu Agios Nikitas.

Uveče smo uplatile krstarenje velikim brodom “Makedonia Palace” kod gospodina koji deli flajere (inače, imale smo malu neprijatnost sa već pomenutim vodičima, uz postavljeno pitanje zašto smo kod njega kupile karte a ne kod njih uz čak i drsko predlaganje da mu vratim uzete karte i da kupimo kod njih) naravno, naš novac – naša pravila tako da … karte su već kupljene  🙂

Subota 22 septembar … u 09,30 časova ukrcale smo se na brod i smestile na gornju palubu gde smo imale rezervisane ležaljke. U 10, 00 časova otpočelo je naše krstarenje Jonskim morem.

Uputili smo se ka plaži Portokatsiki ali zbog nemirnog mora, jakog vetra i prevelikih talasa nismo otišli tamo već smo se usidrili na plaži Agiofili, gde smo imali 1h za kupanje … ko je ljubitelj skokova imao je priliku da skače sa broda  🙂

Nakon pauze za kupanje uputili smo se ka Kefaloniji (najveće ostrvo u Jonskom moru) , tačnije ka luci Fiskardo gde smo imali nešto više od 1h slobodnog vremena za obilazak luke, odmor na maloj gradskoj plaži, ručak i kupovinu suvenira …

Odatle smo svoje putovanje nastavili ka ostrvu Itaka, kažu Odisejevo ostrvo, ostrvo opevano u Homerovoj Ilijadi i Odiseji … usidrili smo se u luci Kioni, mala ali lepa luka, prošetali, kupili suvenire …

U povratku smo obišli “Cave of papanikolis” pećina na zapadnoj strani ostrva Meganisi  (Meganisi je ostrvo naspram Nidrija) gde je kažu Kapetan Latridis krio svoju podmornicu tokom II Svetskog rata.

Obišli smo ostrvo Scorpios koje je u privatnom vlasništvu porodice Onassis …

Oko 19,30 časova vratili smo se u luku Nidri …

Inače, cena ovog krstarenja je 15 eura, na brodu ima bife i restoran.

Nedelja 23 septembar … sve što nas je interesovalo na ostrvu videle smo, tako da smo otišle do glavnog grada … I opet do plaže Agios Nikitas … uveče se vratile u Nidri I konačno krenule da se pakujemo … jer ponedeljak je dan za povratak kući  🙂

23-septembar-glavni-grad-Lefkas-(1)Lefkas i jaPonedeljak 24 septembar ustale smo i do 09 časova napustile sobu, a nakon toga otišle na plažu u Nidriju, imale smo vremena jer je polazak za RS bio predviđen za 15 časova.

24-septembar-more-u-NidrijuPlaža u Nidriju je mala šljunkovita, sa ležaljkama (popiješ piće i možeš da koristiš ležaljku i suncobran) … voda nije baš čista … poprilično je zelenkasta – Nidri je ipak luka …

24-septembar-vila-Christos-NidriI tako u 15h pošli smo put Beograda … uz minimalna zadržavanja na graničnim prelazima … u jutarnjim časovima stigli smo u Beograd.

Opšti utisci, da nije bilo turističkih vodiča, bilo bi mnogo bolje … 🙂

Lefkada, bila sam, videla sam i znam … svi su mi pričali, prelepo ostrvo, prelepe plaže … jeste prelepo ali samo na slikama  🙂 🙂 🙂 i imam prelepe slike …

Na Lefkadi vredi videti plaže Portokatsiki, Egremni, Agiofili (sasvim su dovoljna 2 dana) kao i plaže Katizma, Milos I Pefkulia ( to se sve može videti istog dana) … prošetati kroz glavni grad i to bi bilo to … tri dana su sasvim dovoljna, cene su za nijansu veće nego u Beogradu …

Inače, zbog kamenja, vetra i velikih talasa nije za porodice sa malom decom …

Ja se lično na Lefkadu više vraćala ne bih …