Norveška – Hemnesberget

Hemmnest Berget je malo mesto udaljeno pedesetak kilometara od Mo i Rane, najbližeg većeg grada u tom delu zemlje. Liči na malo seoce iz bajke sa predivnim malim drvenim kućicama koje uglavnom imaju pogled na more. U mestu se nalazi jedna prodavnica „COOP“, osnovna škola, par staračkih domova i mala luka.. sve što je potrebno za jedan miran zivot.

Dođe tako vreme godišnjeg odmora a da nismo uvek u mogućnosti da priuštimo neku tropsku destinaciju. Ipak, ako u sebi nosimo bar malo avanturuističkog duha trudimo se da piuštimo makar nešto novo. Moj izbor ovog puta bila je Norveška i to severniji deo. Neću obrazlagati svoje razloge zašto bas Norveška ali ću se potruditi da prenesem neke svoje utiske ukoliko neko poželi ili prosto treba da putuje tamo.

Krajnja destinacija na kojoj je trebalo da boravim tokom svog godišnjeg odmora je Hemmnest Berget, otprilike neka srednja Norveška, što znači da me je čekao dug put do tamo , a trebalo je i na vreme obezbediti karte. Inaće, postoji više načina kako stići do navedenog mesta, ali ja sam birala lakšu, tj. najlakšu 😉 koja ni kao takva, moram priznati uopšte nije bila laka.

Let avionom od Beograda do Norveške. Dođe tako vreme godišnjeg odmora a da nismo uvek u mogućnosti da priuštimo neku tropsku destinaciju. Ipak, ako u sebi nosimo bar malo avanturuističkog duha trudimo se da piuštimo makar nešto novo. Moj izbor ovog puta bila je Norveška i to severniji deo. Neću obrazlagati svoje razloge zašto bas Norveška ali ću se potruditi da prenesem neke svoje utiske ukoliko neko poželi ili prosto treba da putuje tamo.

Radi se o avionskom prevozu, koji podrazumeva presedanje u Oslu, ali se sledeći let zavšava u Budo-u, koji je 300km udaljen od mesta koje je moja krajnja destinacija. Ukoliko vas tu  niko ne čeka, predstoji i vožnja vozom od oko 3 sata. Takođe, postoji mogućnost da se od Osla putuje vozom, što je znatno jeftinija varijanta, ali vožnja vozom od Osla do Hemmnest Bergeta traje 14 sati.

Karte za let od Beograda do Osla kao i od Osla do Budoa kupljene otprilike nekih mesec dana pre putovanja putem interneta koštale su 350 evra za oba pravca i u oba smera (norveška avio kompanija). Karte za voz od Budoa do  Hemmnest Bergeta, takođe povratne sam dobila od rođaka pa nisam sigurna za cenu.

Na putu do Budoa avionom Norwegian avio kompanijom

Na dan putovanja 05.03.2014 zbog loših meteo uslova let iz Beograda je kasnio dva i po sata, što je u startu značilo da ću izgubiti konekciju u Oslu, a samim tim i voz iz Budoa. Ipak, nisam odustala od leta jer sam naredni imala tek za tri dana, koje nisam želela da izgubim. Nakon dva i po sata čekanja avion je ipak poleteo i let je trajao tri i po sata.

Po dolasku u Oslo morala sam da izađem iz tranzitnog dela, pokupim prtljag i ponovo se čekiram za sledeci let do Budoa.

Na aerodromu u Oslu - Oslo Gardermoen lufthavn

U Beogradu, na čekin šalteru, su mi rekli da mi letovi nisu vezani i da je to razlog ponovnog čekiranja u Oslu, iako sam karte kupila u istoj kompaniji. Kako sam zakasnila za let u 18 časova za Budo, sledeći je bio tek u 21,50. Od strane norveške avio kompanije prihvaćena mi je karta koju sam već imala. Svih sedam putnika koji su nastavljali let za Budo dobilo je i po 100 norveških kruna za obrok zbog kašnjenja aviona iz Beograda i gubljenja konekcije.

Nakon čekiranja i prolaska neophodne kontrole čekao me je odmor od nekih tri sata na aerodromu u Oslu (Gardermoen). Naravno to mi nije smetalo jer je aerodrom velik i prepun radnji najrazličitijeg sadržaja.

Gluten free obrok u Oslu na aerodromu „Oslo Gardermoen lufthav

Ono što me je možda najviše oduševilo je što sam birajući obrok za sebe, jer sam ne tolerantna na gluten, bez problema dobila sendvič. Pitali su me samo mogu li da sačekam 10 minuta! Naravno, i više ako treba, ali makar neću ostati gladna, što mi se u Srbiji ne retko dešava.  Let iz Osla do Budoa bio je na vreme i trajao je oko sat vremena, ali je zbog lošeg vremena i moguće zato što je avion bio znatno manji bilo dosta turbulencija.

Za one koji su trebali da nastave put iz Budoa, bio je problem jer voza u to vreme nije bilo. Mene su na sreću čekali rođaci i predstojao nam je put autom od četiri sata do Hemnnest Bergeta. Ostali su morali da sačekaju u Budou do jutra jer je prvi voz išao tek oko 8 časova ujutru.

Prvi susret sa Norveškom, ne računajući aerodrome u Oslu i Budou izazvao je u meni pravo oduševljenje. Hemmnest Berget je malo mesto udaljeno pedesetak kilometara od Mo i Rane, najbližeg većeg grada u tom delu zemlje. Liči na malo seoce iz bajke sa predivnim malim drvenim kućicama koje uglavnom imaju pogled na more. U mestu se nalazi jedna prodavnica „COOP“, osnovna škola, par staračkih domova i mala luka.. sve što je potrebno za jedan miran život.

Uživanje u suncu i snegu pored mora

Međutim, priroda je je mnogo bogatija, prosto očaravajuća! Prelepi zalasci sunca… Zaleđeni vodopadi… more prekriveno lednicima. Ipak, preneli su mi da je sva ta priroda neuporedivo lepša kada je leto, kada sve ozeleni, kada se vodopadi otope…

Ono što sto sa jedne strane očarava a sa druge poražava je standard. To sam mogla da primetim sa prvim šopingom. Naravno za neki veći šoping potrebno je otići u Mo i Ranu, gde za razliku od mesta gde sam odsela ima više tržnih centara koji su snabdeveni najrazličitijim robnim proizvodima.
Ipak ono sto je mene najviše oduševilo je, kao što sam već negde pomenula, širok izbor bez glutenske hrane! U svakoj prodavnici nalazi se posebna polica sa najrazličitijim vrstama bezglutenskog hleba, testenina, brašna, poslastica, dodataka jelima… Međutim ništa ne košta ispod 30 norveških kruna što je oko 430 dinara. Što se tiče garderobe, moguće je naići na rasprodaje na kakve sam nailazila kod nas, u Beču ili Cirihu..

Osim autom do Mo i Rane iz Hemmnest Bergeta može se stići i autobusom koji ide na otprilike 3 sata i cena karte je oko 40 norveških kruna.  Pored mnogobrojnih prodavnica u Mo i Rani nalaze Ski centar kao i Welnes centar sa više različitih bazena različite temperature vode, toboganom, skakaonicom kao i saunom pa su rekreacija i zabava zagarantovane.

Pogled na more - Hemmnest Berget

Što se tiče noćnih izlazaka, takođe postoje mesta namenjena za tu vrstu provoda ali kako ja za isti nisam zaintresovana ta mesta nisam ni posetila. Međutim od rođaka sam saznala da postoje strogo određena mesta za starije kao i posebna za mlađe od 18 godina.

Iako je moj boravak u Norveškoj bio u martu, temperatura je bila približna temperaturi u Srbiji, bar u prvoj polovini, koja je kako su mi objasnili neočekivano visoka za to doba godine, kao i da je cela zima bila prilično blaga u odnosu na prethodne. Međutim u drugoj polovini marta, dok je u Srbiji bilo pravo proleće, u Hemmnest Bergetu padao je sneg. I to je bilo vreme za male zimske radosti…

Računanje vremena je isto kao u Srbiji. Dužina dana i noći u martu je približno ista ali sa tendencijom da se dan produžava do 17. maja kada nastupaju tzv. bele noći, tj kada je 24 sata samo dan.

Greje me ljubav

Nakon 17 dana provedenih u zemlji snega i leda došao je i dan povratka. Trebalo je poraniti jer je polazak voza iz Bjerke, koja je petnaestak kilometara udaljena od Hemmnest Bergeta, predviđen za 05,45 časova. Ovog puta nije bilo kašnjenja tako da su sve konekcije uspele a samim tim i čitav put trajao kraće.

Po dolasku voza nakon 3 sata vožnje u Budo taksijem sam stigla do aerodroma (cena vožnje od železničke stanice do aerodroma iznosila je 130 norveških kruna).

Dolaskom na aerodrom u Budou čekirala sam se za let s tim da sam ovog puta, za razliku od dolaska kada su mi u Beogradu rekli da ne mogu da me čekiraju do krajnje destinacije već samo do Osla i da tamo moram izaći iz tranzitnog dela, pokupiti prtljag i ponovo se čekirati za domaći let do Budoa, mogla da se čekiram do Beograda.

U zemlji Vikinga

Let iz Budoa trajao je sat vremena , ali ovog puta bio je dan i jasno su se mogli videti zaleđeni delovi zemlje koju napuštamo. U oslu sam opet imala oko tri sata pauze do sledeceg leta, gde sam imala prilike da potrošim norveške krune koje su mi ostale 🙂 za sitne poklončiće i suvenire iz Zemlje Vikinga. Ono što mi je izgledalo prosto neverovatno, let iz Osla do Beograda trajao je nepuna dva i po sata, što je sat vremena manje nego u odlasku. Nisam saznala da li je to bilo zbog vremenskih priilika, ili je prosto različita putanja.. ili je brzina zavisila od starosnog doba pilota :-)))

4 Komentara

Comments are closed.