Grčka ostrva postoje da bi se svake godine obišlo po jedno” – rečenica koju sam pročitala nekom prilikom i izjava sa kojom se u potpunosti slažem…

Bez ikakvih preporuka i sugestija, oslanjajući se isključivo na ličnu procenu, a na osnovu onoga što smo čitali na forumima, odlučili smo da posetimo još jedno grčko ostrvo – Skiatos. Skiatos je jedno od ostrva (pored Skopelosa i Alonisosa) iz grupe Sporada i nalazi se u Egejskom moru. Malo ostrvo, 10km u dužini i 6km u širini, sa preko 60 plaža.
Pošto nismo vozači, a ostrvo nije veliko i ima dobro organizovan gradski prevoz, nije bilo nikakve dileme! Aranžman smo uplatili preko agencije „Omniturs“ jer je bio najpovoljniji. Letovanje u postsezoni od 09.09.-19.09.2015.(autobuski prevoz, smeštaj i osiguranje za 10 dana) koštalo je 210 evra po osobi.

S obzirom da sam uvek na more putovala autobusom (nekad je put baš umeo da bude naporan, nekad manje naporan), mogu reći da mi put do Skiatosa nije teško pao. Autobus je bio prilično komforan. Iz Beograda smo krenuli u 13h a u Volosu (luka odakle kreću trajekti za Skiatos) smo bili sledećeg jutra oko 5-6h. Što se tiče samog puta i graničnih formalnosti, sve je proteklo uobičajeno, bez prevelikog zadržavanja i oduzimanja nama dragocenog vremena na putu do ovog divnog ostrva. Upravo zbog toga, bili smo tri sata u plusu, odnosno u Volos smo stigli tri sata ranije. Trajekt je kretao tek u 9h. Ali granične okolnosti niko ne može da predvidi unapred i zbog toga je to tako… Uostalom, svakako je bolje stići i ranije pa čekati nego li propustiti trajekt pa izgubiti čitav dan (mislim da dnevno trajekt ima samo dva polaska a vožnja do ostrva traje 2,5 sata u jednom pravcu). Pošto su bili rani jutarnji sati, uglavnom su svi spavali u autobusu dok smo „ubijali“ vreme do polaska trajekta. Oko 07,30h vodič nam je podelio karte za trajekt, uzeli smo svoje kofere i torbe iz autobusa i ukrcali se na trajekt.

Skiatos je malo ostrvo i turistički autobusi ne voze direktno do ostrva već samo do Volosa, odakle se putnici sa stvarima ukrcavaju na trajekt a na Skiatosu ih čeka lokalni autobus sa predstavnikom agencije. Na trajket je dobro ukrcati se ranije, među prvima, kako bi se zauzelo mesto. Svi koji su požurili uspeli su da zauzmu bolja mesta. Koferi i torbe se odlažu na galeriji. Priznajem da je sve ovo malo cimanje, naročito ako imate više stvari. Tačno u 9h oglasila se sirena za polazak. Isplovili smo. Te noći je padala kiša pa je bilo oblačno i malo hladnjikavo…

Luka Volos

Oko 11,30h stižemo na Skiatos. Pogled na glavni grad i luku s trajekta…

Na ostrvu nas je čekao lokalni vodič sa natpisom „Omniturs“ – izvesni Mile. Uputio nas je do sivog autobusa u luci. Koferi i torbe se pakuju u manji kombi sa prikolicom. Momci su nemilosrdni prilikom slaganja torbi u prikolicu pa je bolje da ne stavljate ništa lomljivo u njih a nije isključeno i da odvale točkić ili rukohvat istih. Odmah u luci se vrši prozivka ko je u kojoj vili smešten i tim redosledom se i torbe obeležavaju i slažu. Odatle nas autobusom razvoze do vila a stvari naknadno stižu (a možda stignu i pre vas, zavisi sve u kojoj ste vili).

Naša vila bila je „Lefteris“, u samom centru grada, na 20m od Papadiamantis ulice (i zaista je bilo tako, toplo je preporučujem). Tipična dvokrevetna soba, sa čajnom kuhinjom, kupatilom i terasom. A imala je i wi-fi. Sa smeštajem smo bili prezadovoljni.

Dok smo se smestili i raspakovali već je bilo 15h. Više od pola dana je prošlo a i dalje je bilo oblačno. Odlučili smo da to popodne iskoristimo za obilazak centra grada i odlazak do gradske plaže Megali Amos. Plaža je na 15 min. hoda od centra. A možete i gradskim autobusom ako želite. Nama je, posle ko zna koliko sati vožnje provedenih u sedećem položaju, šetnja do plaže izuzetno prijala.

Zbog lošeg vremena na plaži nije bilo puno ljudi. Prošetali smo duž cele plaže. Nije delovala loše… Mada, zbog nekih svojih ubeđenja da je to, ipak, gradska plaža i da je treba izbegavati, nikada je više nismo posetili.

Megali Amos plaža na Skiatosu
Megali Amos plaža na Skiatosu

Ovo ovde je već kraj plaže tako da slike i nisu baš reprezentativne… Ali, generalno, milsim da plaža nije loša ako se iz nekog razloga budete našli na njoj.
Skiatos ima preko 60 plaža. Veći broj plaža koncentrisan je na jugu i jugo-istoku ostrva, plaže se bukvalno nadovezuju jedna na drugu. Prosto je nemoguće obići sve te plaže za deset dana (naročito ne gradskim prevozom) a nije ni svaka uvala plaža… Skoro do svih tih plaža vozi gradski autobus. Ima 26 stanica, poslednja 26. je plaža Kukunaries i do nje je potrebno nekih 20-30min vožnje od centra grada. Red vožnje je jako dobar, autobus ide na 15 minuta. I nema većih gužvi (osim ako na plaži ostanete do mraka pa se u povratku laktate sa Britancima skockanim za večernji provod u gradu). Idealno je iznajmiti auto (mislim da je 30-35e po danu) i obilaziti plaže natetane.

Što se vremenskih prilika tiče (ako izuzmem oblačnost prvog  dana), mogu reći da je ostalih dana bilo sunčano i lepo vreme, temperature 27-28 stepeni, voda topla i prijatna…
Kao što rekoh, previše plaža a premalo vremena da biste obišli svaku od njih pa ću vam preneti moje utiske sa onih plaža koje sam posetila.

Banana plaža

Do plaže se može stići i kolima. Mi smo konkretno išli gradskim autobusom, poslednja stanica br.26, cena karte  2 evra u jednom pravcu. Deo puta (manji uspon) smo morali pešice da savladamo ali svakako za desetak minuta smo već bili na plaži.
Duža peščana plaža, u vidu polumeseca, sa čistom – prozirnom vodom. Blag nagib prilikom ulaska u vodu. U levom i desnom uglu plaže ležaljke i suncobrani za iznajmiljivanje, mislim da je cena za dve ležaljke i suncobran 8 evra. Na plaži se nalaze dva beach bara, gde se tokom sezone organizuju dnevne žurke na plaži , đuskanje uz glasnu muziku i piće. Kako je sezona na Skiatosu zvanično završena 25. avgusta, nismo imali prilike da se lično uverimo u provod tog tipa. Kako god, po meni je ovo jedna od najlepših peščanih plaža ostrva… Odmah pored ove plaže, iza stene, nalazi se plaža Bananica – rezervisana samo za nudiste.

Plaža Agia Eleni

Autobuska stanica broj 25, sa desne strane magistrale vodi put ka ovoj plaži. Prohodan i za automobile. Od glavnog puta za 10-15min. pešice se stiže do plaže.
Peščana plaža, ne tako dugačka i široka, sa mestimično krupnijim peskom. Duž plaže, u pozadini, drvored borova. Na plaži se nalazi par barova, toalet i kabine za presvlačenje. Takođe, ležaljke i suncobrani za iznajmiljivanje, veorvatno po istoj ceni… Jednom rečju – urbana plaža. S obzirom da je plaža na jugo-zapadu ostrva, slovi za jednu sa najlepšim zalascima sunca. Konkretno, tog popodneva bilo je više oblaka na nebu tako da zalazak sunca nismo uspeli da vidimo. Da li zbog te oblačnosti ili nečeg drugog, plaža nije ostavila neki utisak na mene (iako je za mnoge po lepoti među prvima)… Sasvim prosečna…

Kukunaries plaža

Put bukvalno vodi do same plaže. Takođe poslednja autobuska stanica (26). Čuvena plaža na Skiatosu! Izuzetno duga peščana plaža, u obliku polumeseca, i definitivno najurbanija. Sa beach barovima, tavernicama, toaletima i kabinama za presvlačenje. U pozadini plaže borova šuma, spas za one koji traže prirodan hlad. Inače, plaža opravdano nosi naziv Kukunaries, što bi u prevodu sa grčkog značilo borova šišarka. Ono po čemu je ova plaža specifična jeste fini pesak koji ima neverovatan sjaj pod sunčevom svetlošću. Vodeni sportovi su takođe još jedna odlika ove plaže.

U pozadini, na kraju plaže, slatkovodno jezerce Strofilijas – prirodni rezervat.

Strofilijas slatkovodno jezerce prirodni rezervat

Plaža Agia Paraskevi

Još jedna plaža nalik ostalim… U principu, skoro sve plaže na Skiatosu su manje-više iste… Bitne odlike su im: fini, zlatni, pesak i kristalno cista voda. Ova plaža je na stanici br. 16 (ako dobro pamtim). Cena karte u jednom pravcu 1,80 eura. Jednostavno se pređe put i već ste na plaži. Plaža je dobila ime po istoimenoj crkvici Sv. Petke, koja se tu nalazi. Takođe su dostupni sportovi na vodi, ležaljke, suncobrani a ima i beach bar.

Kolios plaža

Stanica br.15, odmah pređete put i plaža je tu. Manja, simpatična plažica, nalik nekoj uvali… Voda kristalno čista, plaža peščana, nema vetra. Na plaži postoje dva manja hotela pa za one koji ne planiraju da svakodnevno obilaze ostrvo, ova plaža je pravi izbor po meni. Plaža je takođe poznata i po kasnim zalascima sunca (u šta smo se i uverili), pa je na mene ostavila jako lep utisak.

Marata plaža

Ne pamtim tačno stanicu za ovu plažu ali se sećam da je negde na pola puta, recimo… U svakom slučaju, stanice su obeležene natpisima plaža tako da nema zabune. A i kondukter jasno i glasno najavljuje svaku sledeću stanicu i prosto je nemoguće omašiti. Dakle, siđe se iz autobusa, pređe se put a onda se improvizovanim strmim stepenicama (od korena stabala, zemlje i kamenja) silazi do ove plaže… Nije nam delovalo kao da ima puno stepenika dok smo silazili ali drugačije smo mislili kada smo se kasnije penjali (pošto smo imali malo više stvari… uključujući i ručni fižider). U autobusu smo, kada smo i krenuli na ovu plažu, čuli neke komentare od turista o ovoj plaži tipa: da je jako uzana plaža, da ima puno Rumuna, nekog žbunja i sl. i da kao nije ništa posebno. Inače, plaža ima plavu zastavicu. Međutim, na moju sreću, plaža je za mene bila baš prijatno iznenađenje… Tačno je da je bilo dosta Rumuna (možda zato što je plaža mala pa nam se učinilo da ih ima puno) i da je jako uzana ali sve ostalo mi se svidelo…

Uzana peščana plaža, ne tako dugačka, sa jednim redom ležaljki i suncobranima (koje smo, ipak , rentirali tog dana jer nije bilo slobodnog prostora na plaži za izležavanje na sopstvenim peškirima). Dve ležaljke i suncobran 8 evra dnevno, bez pića. Postoji jedan beach bar. Voda prozirna i topla. Plaža kao stvorena za odmor.

Čak sam probala i masažu stopala, koja je neverovatno prijala! Tražio je 25 evra za masažu od 15 min. ali je na kraju pristao i za 15 evra. S obzirom da je bila postsezona, možda sam mogla još da se cenjkam ali, iskreno, bilo mi je malo glupo 🙂

 

Marata plaža i masaža stopala
Marata plaža i masaža stopala

Plaža Trulos

Još jedna od poznatijih i većih plaža Skiatosa. Autobuska stanica br. 19. Pređete put i puteljkom ste već za dva minuta na plaži. Velika i široka peščana plaža (sa nešto krupnijim peskom), sa suncobranima i ležaljkama. Pored plaže se nalaze i vile/hoteli, u kojima su uglavnom smešteni Britanci. Na ovoj plaži smo ostali skoro do zalaska sunca pa je autobus u povratku bio krcat turista, sređenih za noćni provod u gradu. Što se lično mog utiska tiče – sasvim obična plaža.

Došao je i dan rezervisan za izlet – plaža Lalaria, zamak Kastro i ostrvo Skopelos. Sve to preko agencije za samo 20 evra. Imajući u vidu da je kod lokalnih organizatora samo odlazak brodićem do čuvene Lalarie kostao 12 evra, onda za ove tri destinacije 20 evra i nije biilo puno. Poseta Lalarii je bila neizvesna sve do samog polaska (pošto smo taj izlet odlagali tri dana a sve zbog vetra koji je tih dana, navodno, bio jak). Po izjavi vodiča, postojala je mogućnost da uopšte ne odemo na tu plažu (koja je, inače, simbol Skiatosa i do koje se dolazi samo brodom) ukoliko se vetar ne bude smirio. Jer, kako kaže, jedne godine turisti u septembru nisu ni otišli na Lalariu. Nimalo utešno, njegov završni komentar bio je da ne dolazimo u septembru na Skiatos. Treća sreća – treći dan! Po dogovoru okupljanje u staroj luci oko 09.30h i pokret oko 10.00h. Plan plovidbe je bio sledeći: prvo idemo do starog zamka Kastro i tu se zadržavamo sat vremena, u povratku svraćamo na Lalariu, pauza za kupanje dva sata a posle toga plovimo ka Skopelosu, gde ćemo imati pauzu za ručak i slobodno vreme za razgledanje ili kupanje…

Zamak Kastro

Za pola sata plovidbe stižemo do Kastra i tu smo imali sat slobodnog vremena. Vremena taman dovoljno (skoro u minut) da se popnemo do vrha, napravimo par fotografija i vratimo na brod. Put do vrha zamka je tipična kozja staza u steni: veći uspon, pesak i kamen… Skoro svi smo bili u papučama pa nam je to malo otežavalo penjanje ( a još više silaženje kasnije). Iskreno, ni od koga nismo dobili savet da bi možda dobro bilo da za ovu priliku obujemo patike ali dobro… Uspeli smo nekako da se dokopamo samog vrha!

Kastro je bio glavni grad ostrva sve do prve polovine 19. veka. Imao je oko 300 kuća i 30 crkava… Iako u vrelim letnjim danima sunce znatno usporava uspon do vrha, broj posetilaca ovog istorijskog mesta potvrđuje njegovu vrednost.

Par fotografija i vreme za pokret! Kao što rekoh, nije bilo nimalo lako sići u papučama do broda pa smo opravdano probili dogovoreno vreme (koje je bilo utanačeno za 11.30h).

Plaža Lalaria

Konačno isplovljavamo i krećemo na čuvenu plažu Lalariu!!! Za desetak minuta smo već bili na plaži. Nekoliko slika koje će reći više od  bilo koga…

Potpuno divlja plaža, jedino se do nje može stići brodom. Šljunkovita plaža sa tirkiznom bojom mora. Na dnu je veće kamenje i prilikom ulaska u vodu veći je nagib. Voda malo hladnjikava (verovatno zbog kamenja) ali izuzetno čista i prozirna. Od vodiča smo saznali da je stogo zabranjeno odnošenje kamenja s ove plaže, osim po kojeg suvenir – kamenčića. Na Lalarii smo se zadržali dva sata ali mislim da to nije dovoljno za potpuno uživanje u istoj. Teška srca isplovljavamo i krećemo put Skopelosa.

Skopelos

Plovidba prilično duga, možda sat i po čak. I pored toga što se kapetan potrudio da dobrom muzikom koliko-toliko skrati vreme plovidbe, jednostavno nije bilo spasa od popodnevnog sunca koje je neumorno peklo i vetra koji je, pravo sa otvorenog mora, “šibao” u naša lica .

Posle izvesnog vremena prolomio se glas vodiča koji nam je nagovestio da će se za nekoliko trenutaka, sa naše desne strane, ukazati glavni grad Skopelosa. Male bele kuće, načičkane jedna pored druge, na uzvišenju pored mora, jako podsećaju na one sa Santorinia.

Skopelos ostrvo
Skopelos

Dok smo uplovljavali u luku, od vodiča smo diskretno (da ne bilo diskriminacije pojedinih lokala i objekata) dobili informacije šta gde treba jesti, gde imamo popuste, kao i to šta obići i na kojoj se plaži okupati (a sve u okviru vremena koje imamo na raspolaganju, tj. do 17.00h).

Imajući u vidu da je dobar deo nas gladan i da možda neće biti mesta u taverni, odlučili smo da se popnemo do obližnje crkvice i malo uživamo u panorami grada. Ali smo se predomislili čim smo bili pored taverne i odlučili da prvo i mi ručamo. Ne znam kako se taverna zove (jer  vodič nije ni izgovorio naziv iste već nam je slikovito objasnio: jedina taverna sa zelenim krugovima, između dva platana na šetalištu…) ali tu smo dobili popust mozda 3-4 evra. Dve porcije suvlakia i koka-kola za 18 evra (sa popustom).
Da ne bismo gubili vreme, krećemo u razgledanje gradića. Prvo smo se popeli do obližnje crkvice a zatim još višlje, odakle puca neverovatan pogled na grad.

Neke od uličica na Skopelosu…

I ostalo nam je taman toliko vremena pre povratka da probamo i sladoled (za koji kažu da je najbolji i da takvog na Skiatosu nema) u jednoj poslastičarnici u luci (po preporuci vodiča, naravno). Kugla kosta 1.5 evro a izbor ukusa je veliki… Zaista je vredelo probati!

U 17.00h povratak na Skiatos. Negde na delu puta za Skiatos, sa leve strane na steni, na samom vrhu stene, imali smo priliku da vidimo crkvu Sv. Jovana. Od vodiča smo saznali da je ovde sniman film „Mama mia“, kao i to da postoji jedna legenda o nastanku ove crkve. Naime, nekada davno, dok su lovili ribu, ribari su pronašli ikonu Sv. Jovana. Ostavili su je tu da bi sutradan došli po nju. Kada su došli sutra, ikona je bila na vrhu stene… Tako je na tom mestu, gde je ikona pronađena, sagrađena pomenuta crkva.

Crkva Svetog Jovana Skijatos na steni
Crkva Svetog Jovana

Nešto pre 19h stižemo na Skiatos. Sve u svemu, dan je bio odlično ispunjen! Po meni je potreban čitav jedan dan samo za Lalaria plažu, kupanje i potpuno uživanje… Inače, u luci imate veliki broj ponuda za sve te izlete, razna ronjenja i ostale atrakcije ostrva.

Ostrvo Cugria (Tsugria)

Što se tiče tih izleta, imali smo sutradan još jedan – odlazak na ostrvo Cugria (Tsugria) za 5 evra. Iz luke svakodnevno voze brodići na ovo ostrvo. Ostrvce udaljeno od Skiatosa 10-15 min. vožnje brodićem. Skoro divlje, sa lepom plažicom i još lepšom morskom vodom.  Slobodno mogu reći da je ovde voda bila najčistija, toliko čista da se oko nogu mogu videti ribice kao na dlanu. Veća peščana plaža, sa borovom šumom u pozadini i jednom tavernom – sve što je potrebno za celodnevni boravak na ovom mestu. Taverna nije ništa posebno, tek toliko da čovek ne ostane gladan i žedan. Imali smo vremena do 17.30h, kada je brodić trebao da dođe po nas. Dovoljno vremena za kupanje i uživanje po sunčanom danu!

Plaža  Ampelakia

Još jedna plaža (pored Banana i Kolios plaže) koja se meni jako svidela . Poslednja autobuska stanica (26), krene se pešice istim putem kao za Bananu ali se odmah skreće levo (nema baš vidljive oznake pored puta ali je to svakako put koji vodi do nje). Dođe se do napuštenog hotela i odatle se stepenicama spušta do Ampelakie. Nisam sigurna da li postoji još koji kopneni put do nje…

Peščana plaža, u vreme postzezone bez ležaljki i beach barova, skoro potpuno divlja, sa lepim plavim morem – ne tako karakterističnim za ovo ostrvo. Sa ove plaže se može videti deo Kukunaries plaže a mislim da se i pešice (kroz vodu, preko nekih stena) može doći do Kukunariesa. Naravno, nismo pokušavali jer nismo imali stvari kome da ostavimo na čuvanje…

Plaža  Mandraki

Mandraki je autobuska stanica br.23. Od glavnog puta do ove plaže vodi 2km dug put kroz borovu šumu (mada je subjektivni utisak nama bio više od 2km). Put je prilično peskovit pa kao takav predstavlja rizik za automobile, na šta upozoravaju i vodiči. Po meni je Kvad jedino i pravo prevozno sredstvo do ove plaže, mada smo sretali i bicikliste a i automobile (uglavnom džipove). A bilo je prilično naporno i pešačenje po pesku… Put je dobro obeležen i vodi pravo do plaže.
Kao što to obično biva, posle napornog puta očekujete da se ispred vas ukaže bogzna kakva plaža, u najmanju ruku vredna tolikog pešačenja… Međutim, plaža je za nas bila totalno razočarenje. Nama ni malo lepa i interesantna. Plaža je peščana, voda identična kao i na većini plaža koje smo obišli ali ono što kvari utisak je pozadina ove plaže – sablasna erozivna zemlja! Jedan kiosk sa brzom hranom i ništa više po čemu će nam ostati u sećanju… Pokajali smo se što nismo ostali na Ampelakii čitav dan.

Kanapica plaža

Ne pamtim tačno broj stanice ali verujem da ćete je lako naći jer pored puta stoji putokaz za ovu plažu. Malo se pešači asfaltiranim putićem uz brdo a onda se silazi stepenicama do ove plaže. Moguće je doći kolima skroz do plaže jer postoji i parking. Manja plaža, prosečna, nije puno široka i dugačka. Tog dana bilo je malo vetrovito pa je voda bila puna nekih travki tako da se nismo kupali na ovoj plaži.

Vromolimnos plaža

Dve stanice posle ove plaže je plaža Vromolimnos. Jedna od lepših po meni. Duga, peščana, sa beach barom i jako lepim zalascima sunca. Takođe se kolima može doći direktno do plaže i parkirati u hladovini nekog drveta.

Pored toga što imate da obilazite toliki broj plaža, obavezno izdvojite najmanje jedan dan za obilazak samog grada Skiatosa. Večernja šetnja  gradom nikako ne može da vam pruži ono što i šetnja po danu pa imajte to na umu tokom boravka na ostrvu. Grci nisu ranoranioci tako da ne morate rano da ustajete da biste dobili na vremenu. Pre 10h nema potrebe da krećete iz vile jer još uvek ništa ne radi, tek po koja suvenirnica  je otvorena ali ne za mušterije već da bi je počistili…

Manastir Evangelistria

Plan nam je bio da, pre obilaska grada, posetimo Manastir Evangelistria. Manastir je posvećen Blagovestima Device Marije i nalazi se na 5km od grada. Iz grada, tj.sa okretnice gradskog autobusa, vozi kombi za 4 evra (u oba pravca) a red vožnje je redukovaniji od gradskog (ne znam kakav je u sezoni ali onda je išao na sat vremena, mislim).
Na ulasku u Manastir žene mogu uzeti suknje i marame. Pored uobičajenih crkvenih stvari (ikone, brojanice, privesci, crkvene knjige i sl.) u Manstiru se prodaju i domaći proizvodi koje prave sami monasi  – razni likeri, kompoti, vina, maslinovo ulje itd. Sat vremena je sasvim dovoljno za kompletan obilazak Manastira, odnosno dok se kombi vrati sa novom turom turista. Vredi ga posetiti.

Poluostrvo Burzi (Bourtzi)

Možda je bilo podne kada smo se vratili u grad… Otišli samo do vile da ostavimo ono što smo pokupovali u manastiru i nastavili šetnju gradom. Spustili se Papadiamanti ulicom do luke i obišli malo poluostrvo Burzi (Bourtzi) – sa kog se pruža divan poged na grad, staru luku i šetalište pored nje. Postoji kafić na tom poluostrvu, gde smo seli da popijemo piće a sve zbog fantastičnog pogleda na grad! Osećaj kompletnog uživanja! Zatim smo se stepenicama od kafića spustili do mora da bi se slikali po ko zna koji put! Tu nema konkretne plaže, „stenovito“ je more pa taj deo turisti uglavnom koriste za fotografisanje. A postoji i drvena skakaonica za iskusne skakače pa ko voli – nek izvoli 🙂

Pogled na Burzi iz stare luke

Burzi pogled iz stare luke
Burzi pogled iz stare luke

Ako želite da imate najlepši pogled na panoramu grada, obavezno se popnite do crkve Svetog Nikole.

Burzi panorama grada
Burzi panorama grada

Aerodrom Skiatos

Možda zvuči neverovatno ali, po meni, još jedna od atrakcija Skiatosa je i aerodrom. O njemu ne vredi puno pričati i objašnjavati jer se ne može u potpunosti opisatii takav doživljaj. Ni sama ne verujući u priče vodiča i ostalih turista, lično sam otišla da se uverim u neverovatne doživljaje prilikom sletanja i poletanja aviona 🙂
Skiatos je malo ostrvo pa sama pista bukvalno uranja u more a subjektivni utisak je da avion, prilikom sletanja, možete rukom da dotaknete!

Saznali smo da je petak dan kada ima najviše saobraćaja na aerodromu. Do piste se stiže pešice, laganom šetnjom od 20-30 minuta duž luke u pravcu severa. Pista je uredno ograđena žicom i metalnom ogradom a postoji i jedan znak upozorenja (koji turisti ne poštuju previše). Možda je bilo 10h kada smo došli do piste. Par turista je već dežuralo sa fotoaparatima oko vrata. Savet za one koji krenu da iskušavaju svoj adrenalin jeste da idu bez šešira, kapa, naočara i ostalih modnih detalja i stvarčica koje bi mogle, od velikog „vazdušnog udara“ prilikom poletanja aviona, začas da završe u moru. Samo fotoparat i čvrst raskoračni stav iza ograde ili nekog većeg kamena! Čitav doživljaj traje par sekundi! Ali nezaboravnih par sekundi! Meni lično je bilo zanimljivije sletanje, zbog neverovatne blizine aviona.

Skijatos aerodrom upozorenje
Skijatos aerodrom upozorenje

Papadiamanti ulica

Glavna ulica u gradu nosi naziv po nacionalnom pesniku Aleksandrosu Papadijamantisu i u njoj se nalazi pesnikova rodna kuća – a sadašnji muzej. Muzej ima radno vreme a cena ulaznice mislim da je oko 5 e.
Papadiamanti ulica je jako prometna, kao glavna pešačka zona, puna je ljudi koje privlače brojni kafići, barovi i restorani.
Cene suvenira su različite od radnje do radnje i treba se cenjkati. Magneti na Skiatosu koštaju 2 evra. Mada, ima i onih glupavih za 1 evro a i onih kvalitenijih za 5 evra. Kako je sezona uveliko prošla, radnje u glavnoj ulici su nudile sve upola cene i sa velikim sniženjima, od garderobe i obuće, preko suvenira do kojekakvih proizvoda domaćih rukotvorina. Verujem da svako može pronaći nešto za sebe.

Cene na Skiatosu

Uprkos tome što sam čula da je Skiatos mondensko ostrvo i da su cene paprene, uspela sam da razbijem predrasude što se tiče nekih cena. Ostrvo jeste malo skuplje u odnosu na druga mesta gde sam letovala u Grčkoj ali opet prihvatljivo… Tako smo kupovali giros za 2.5 evra, paket vode od šest flaša oko 2 evra, nektarine za  2.5 evra, suvlaki od 7-10 evra, grčka salata od 6-8 evra, krepes od 2 evra pa naviše (zavisi od priloga)…
Večera od dve grčke salate, porcije sabljarke i porcije hobotnice, sa dva pića (kola i limunada) koštala je 40 evra. Moram priznati da porcija hobotnice meni nije bila dovoljna (a i nije ništa posebno što se tiče ukusa).

Na privesku ključa od vile imali smo spisak radnji, taverni i suvenirnica gde smo mogli da kupujemo sa popustom od 5 % i to se isplatilo. Giros smo skoro uvek kupovali u Papdiamanti ulici u taverni “Nikos”. Uveče je prepuna i nema mesta a giros i suvlaki su odlični. Giros je manje-više svuda dobar a porcije suvlakia se razlikuju u zavisnosti od količine. Kod “Nikosa” smo uvek dobijali tri štapa suvlakia i lepo aranžirane porcije.

Glavna ulica i šetalište pored luke prepuni su taverni i restorana.

 

Luka
Luka

Od grčkih tradicionalnih jela probali smo Grčku musaku i Kleftiko (čuvenu jagnjetinu sa povrćem). Za musaku mogu reći da nimalo nije bila po mom ukusu, totalno čudan ukus. Ne znam da li postoji više vrsta musake ali ja sam dobila neku koja mi se nije svidela uopšte. Apsolutno nije imala veze sa našom musakom; sva je gnjecava i bljutava a preko je imala neku koricu možda od plavog patlidžana ili ne znam čega… Definitivno, nikada je više neću naručivati u restoranima.

Kleftiko je dinstana jagnjetina sa povrćem u papiru za pečenje (tako je i poslužuju, u  papiru). Ko voli jagnjetinu, uživaće!

Dve grčke salate i dva glavna jela sa jednim pićem koštala su 37 evra.

Što se tiče supermarketa, postoje dva veća u gradu, Carrefour Marinopoulos i Asteras. Prvi nam je bio usput pa smo uglavnom tu kupovali a u drugom smo imali popust i kupovali ponekad (kad idemo u tom pravcu). Oba marketa nisu puno udaljena od centra i odlično su snabdevena a cene su povoljnije za razliku od manjih samoposluga.

Cene pića na plažama: ceđena narandža, ice coffee/ chocolate 3 – 4e, pivo 4e, kafa 3e, šejk od čokolade 5e, mohito koktel 10e… Ležaljke i suncobrani su uglavnom 8 evra (dve ležaljke+suncobran). Verujem da su u sezoni cene malo jače…

Što se tiče noćnog života, nisam izlazila uveče pa vam u tom smislu ne mogu preneti utiske.  A i sezona je završena 25. avgusta tako da, po rečima lokalnog vodiča, nijedna diskoteka nije radila u vreme našeg boravka. Ali verujem da ćete svakako imati lep provod na Skiatosu 😉

I na kraju još jednom kratak rezime za one koji bi letovali na ovom ostrvu: bar u septembru nije preskupo, nema vetra, temperatura idealna, ostrvo je malo sa puno plaža, rent a car poželjan ali ne i obavezan, gradski prevoz je odličan. Ostrvo za turiste svih uzrasta, gde svako može pronaći komad mora i peska baš za sebe 🙂

To bi, otprilike, bio Skiatos iz mog ugla… Štošta sam rekla i nadam se da će makar nešto iz ovog opisa koristiti onima koji odluče da ove (ili neke naredne) godine posete ovo ostrvo.

Uživajte u letovanju!

Excellent salary
Loading...
loading...

3 KOMENTARA

Comments are closed.