Dragi prijatelji su me pre putovanja, a oni su već posetili Tajland, savetovali na ono šta da vidim, gde da idem, šta ne treba propustiti. Pored toga sam čitala i nemali broj blogova koji su mi govorili isto, i pomoću kojih sam se pripremala za savršenu posetu zemlji osmeha.

Neki od saveta i smernica su mi uveliko olakšali put, ali dosta onih „ovo MORAŠ na Tajlandu“ je završilo tako da mi je:

a) to što se mora bilo užasno naporno/nezanimljivo/dosadno ili
b) jednostavno sam od toga odustala.

Kad sam se vratila sa Tajlanda svi su me ispitivali iste one stvari koje sam i ja ispitivala pre polaska pa sam iz tog razloga odlučila sabrati utiske i opisati one stvari/mesta/događaje koje su se meni najviše svidele i koje sam preporučila i svojim prijateljima.

Tajland
Zalazak sunca na Tajlandu, ostrva

Preporuke su dobre kako bi eventualno dobili utisak čega sve ima, ali na kraju je na tebi šta ćeš od toga izabrati. Lista Lonely planeta nije igra Pokemona i ne moraš skupiti sve. 🙂 Ja recimo nisam posetila famozni ping pong show, niti sam jahala slonove ili se slikala s tigrovima. Što ne znači da ti nećeš… (ali molim te nemoj jahati sloniće 🙂 ). Iako su većini ljudi prva pomisao na Tajland lady boysi i Khao San Road, Tajland je zemlja koja nudi puno više ako samo malo zagrebeš po površini.

Krenuću redom – mojih 6 najdražih iskustava nakon jednomesečne posete Tajlandu:

1. The Yard Hostel, Bangkok

Razlog zašto stavljam hostel na broj jedan ove liste je taj što kao ženskoj osobi koja često sama putuje je dosta važno gde će spavati. Iako hostelima gotovo uvek dajem prednost naspram hotela ili apartmana, svi znamo koliko teško može biti pronaći onaj dobar, pogotovo u gradu kao što je Bangkok gde ih ima gde god se okreneš. The Yard hostel je sve što želiš od hostela plus ono što bi svi dobri hosteli trebali biti, ali im to najčešće nedostaje. Mesto u kojem se ne osećaš kao gost već kao prijatelj. Hostel je 20-ak minuta udaljen od najpoznatije turističke atrakcije Khao San Roada, ali veruj mi, ukoliko nemaš 18 godina i citat tvog života nije all the crazy shit I did tonight, Koh San Road nije mesto gde želiš spavati. Silom prilika, zadnju noć u Tajlandu sam morala tamo provesti. Rećiću samo da sam izašla u 4 ujutro iz hostela i 2 sata čekala autobus na putu. I to je bilo bolje nego spavati u sobi u kojoj se pijani yolovac odlučio da će umesto u wc-u koji se nalazio dva koraka od njega, nuždu izvršiti po podu u uglu sobe. Ukoliko to nije prizor kom želiš prisustvovati, ima puno dobrih hostela izvan Khao San Roada, a u zelenoj oazi usred Bangkoka nalazi se i ovaj mali raj za putnike.

Hostel Yard, Bangkok
Hostel Yard, Bangkok

Yard hostel je bio prvi hostel u kom sam odsela na Tajlandu pa je postavio visoki standard za sve sledeće s kojima bih, bez obzira što su bili vrlo dobri, uglavnom bila razočarana jer nisu imali tu jedinstvenu atmosferu i udobnost koji ćete naći u Yardu, a za koji su najzaslužniji njegovi vlasnici i osoblje. Hostel se nalazi u prekrasnom vrtu (što u Bangkoku nije čest prizor) u kom se nakon napornog dana možeš opustiti uz koje pive i priču sa gostima i domaćinima, iako se uopšte ne shvata ko radi, a ko je gost jer svi žive zajedno kao jedna velika, vesela porodica. I da, imaju biciklu koju možeš dobiti besplatno i vozikati se po komšiluku! Takođe imaju i laptop koji možeš koristiti (iako je to često po hostelima u Evropi, na Tajlandu ih nigde osim u ovom hostelu nisam videla), biblioteku, kuhinju, mali bar, prefin (besplatni) doručak, a ispred hostela je restoran s naaajboljim hamburgerima na svetu (da, znam da si u Tajlandu i da ti se ne jedu hamburgeri, ali ovo je poseban hamburger koji ima ananas! :)) …Sve u svemu, ako si se odlučio za hostel, a pogotovo ako putuješ sam, od srca preporučujem ovo mesto.

2. Songkran

Songkran ili tajlandska nova godina slavi se od 13. do 15. aprila. Dok je do neke 1940-te godine tada nastupala i službena nova godina za Tajlanđane, danas je i oni slave kada i većina sveta, prvog januara. Uprkos tome, tradicionalno obeležavanje nove godine i dalje se održava u četvrtom mesecu te je Songkran najveći tajlandski praznik. Glavna karakteristika Songkrana ili “Festivala vode” je polivanje vodom čime Tajlanđani simbolički ispiraju sve one loše stvari iz prethodne godine kako bi u sledeću ušli čisti. I dok se to nekada radilo tako da bi sa malo blagoslovene vode poprskali jedni druge i time poželeli sreću u novoj godini, danas to izgleda ovako:

Songkran
Songkran, tajlandska Nova godina

Tri dana vodenih ratova svuda po Tajlandu. Praznik koji se pretvorio u turističku atrakciju gde se već nedelju dana ranije po ulicama prodaje sva potrebna oprema za “uspešno ratovanje”. Vodeni pištolji, kanistri, naočare, kupaći kostimi, maske, vodootporne torbice… Svi se pripremaju za prvo jutro Songkrana kada izlaze na ulice i igre počinju! Jedino pravilo koje sam naučila da treba prihvatiti u ta 3 dana je da pravila nema. Pričaš na mobilni i misliš da će te poštedeti? Neće. Vidiš čoveka u odelu kako ide na posao? Ma neće valjda… Hoće. U restoranu si i jedeš, pa ne bi valjda dok… Bi. Moram priznati da sam prva dva sata bila nespremna za celu tu ludnicu i haos na ulicama, ali vrlo brzo sam se prilagodila i uživela u borbu! Do te mere da sam čak “napadala” i klince od 6-7 godina. Ova rečenica zvuči grozno i ne znam zašto je nisam izbrisala. Ali verujte mi, oni znaju biti najgori! Sve u svemu Songkran je super zabavan, a četvrti mesec na Tajlandu je vruć. Ne vruć kao što ti je možda vruće kod nas na najtopliji dan u avgustu mesecu nego kao “da li sam umro i ovo je pakao” vruć. Nije ni čudo da ga svi toliko željno iščekuju te pomalo polude ta tri dana.

3. Elephant Jungle Sanctuary, Chiang Mai

Iako me danas toga sramota, moram priznati da sam i ja pre samog polaska na Tajland imala ideju o jahanju slonova kroz džunglu i da u tome nisam videla ništa loše. Pa imaju 10ak tona, to je kao da ja hodam naokolo s mravom na leđima, zar ne? Ne, Lara, glupa si. Nije isto. Koliko je celi turizam koji se vrti oko jahanja slonova na Tajlandu problematičan, saznala sam tek tamo. Dovoljan mi je bio podatak da je 2000.te godine po Tajlandu šetalo 100.000 slonova dok ih danas ima nešto manje od 4.000, za šta su delom zaslužni upravo kampovi koji vam pružaju iskustvo jahanja slonova. Po toj računici za… matematika i ja smo posvađani, ali mislim da ih vrlo brzo neće uopšte biti. Ta pomisao me toliko šokirala da sam se odlučila da se povežem s jednim predivnim mestom u Chiang Maiju – Elephant Jungle Sanctuary – utočištem slonova koje radi sve što može da do tako nečega ne dođe. O tome možete čitati u mom sledećem blogu, a za sada, ukoliko planirate put na Tajland i želite videti sloniće, savetujem da posebnu pažnju posvetite izboru pravog mesta i da preskočite razne riding/trekking kampove. Možda na njihovoj stranici piše da su super eco-elephant friendly, ali jedino prema čemu su friendly su vaši novčanici.

Slonovi, Tajland
Slonovi na Tajlandu

4. Autohtono stanovništvo – Padaung ili “pleme dugog vrata”

Sigurno ste čuli za neka plemena koja žive u planinama, daleko od civilizacije i modernog sveta? Karen pleme jedno je od najbrojnijih planinskih plemena čiji je dobar deo emigrirao iz Burme na Tajland 40-tih godina. Jedna od ‘podgrupa’ Karen plemena je i Padaung, poznatije kao “pleme dugog vrata”. Naziv su dobili zbog žena koje nose teške bakrene prstenove oko vrata, ponekad i preko njih 25! Iako ih često nazivaju ženama žirafama pa se smatra da im prstenje izdužuje vrat, to u stvarnosti nije tako. Prstenje teško i po 5-6 kilograma im u praksi spušta ramena pa se zbog toga stvara vizualni utisak izduženoga vrata. U svakom slučaju, za zdravlje vrlo opasan nakit, pogotovo ako ga bi ga iz nekog razloga nakon 10-ak-20-ak godina trebale skinuti. U tom slučaju, vratni mišići više ne bi funkcionisali, a žene bi ostatak života morale provesti ležeći. Postoji nekoliko objašnjenja za ovu neobičnu tradiciju. Najstarije od njih je da su se na taj način štitile od ugriza tigrova, drugo da je to jednostavno znak lepote i da što više prstena žena ima smatra se boljom “udavačom”. Danas tek nekoliko žena nosi prstenje zbog tradicije, a najčešći razlog kićenja ovim teškim nakitom upravo je – turizam.

Tu dolazim do one manje lepe strane turističke zemlje kao što je Tajland… Slonovi, tigrovi, autohtona plemena, lady-boysi, pa čak i budistički sveštenici… Sve ono što čini tu predivnu zemlju i kulturu, svaka autentičnost i posebnost komercijalizovana je do maksimuma i čini se kako je sve turistička atrakcija. Siromašne porodice podstiču decu na prostituciju koja je postala tajlandski brend, ugrožene životinje se zarobljavaju i muče pa se od njih pravi turistička atrakcija, čak se i običaji izbeglica koriste za stvaranje profita.

Padaung
Padaung pleme dugog vrata na Tajlandu

Kod poseta plemenu Padaung nisam se mogla oteti utisku da pridonosim nečemu lošem. Gledajući turiste kako bez pitanja prilaze ženama i deci i slikaju ih, imala sam odvratan osećaj da se nalazim u ljudskom zoološkom vrtu. Predomišljajući se šta da napravim, da li da se pridružim ostatku grupe ili čekam sa strane, priđe mi dečkić od 7-8 godina pozove me da dođem pogledati njihov nakit. Otišla sam za njim i došla do mlade žene koja je u rukama držala dete i lagano mi se smešila. Dečkić mi prstom pokazuje na daske pune lepog prstenja, narukvica i naušnica napravljenih poput onih koje nose oko vrata pa pita: “Do you like?”. Nisam znala hoće li taj dečkić ili njegova mama videti išta od tog novca, ali kupila sam i narukvicu i prsten i novčanik nadajući se da sam napravila dobru stvar. Provela sam ugodnih sat vremena u njihovom društvu te su me čak ponudili i svojim ručkom. Uspela sam shvatiti da vole kad im turisti dođu jer kupuju nakit, a kažu da tako vežbaju i engleski iako najčešće niko s njima ni ne priča. Na kraju, bio je to divan dan koji mi je ostao u sećanju kao jedno od najlepših iskustava. Za kraj sam ih zamolila i za sliku, za koju su, pogotovo deca, vrlo rado pozirala. Na kraju dana bilo mi je drago da sam otišla i smatram da je i njima to u redu dok god im pristupaš kao da su ljudi, a ne izložbeni primerak.

5. Bond. James Bond. Tajland

Tajland je zemlja u kojoj, ako želiš, možeš priuštiti određene luksuze čak i ako putuješ bez mnogo novaca. U stvarima koje kod kuće prosečna osoba ne može uživati ili ih čuva za „posebne prilike“, na Tajlandu može i bez da joj novčanik previše pati. Ukoliko si ljubitelj beauty tretmana ili masaža, iskoristi sve prednosti Tajlanda! Najbolja masaža koju sam imala u životu u trajanju od sat vremena, na predivnoj plaži, uz čaroban zalazak sunca koji sam malo pre spomenula me koštala tek oko 7 evra (Note to my friend: Ne Marko, ta masaža nije uključivala happy ending).

Ukoliko si možda uvek hteo provesti noć u vrhunskom, luksuznom hotelu za koji ti je bilo malo over the top izdvojiti oko 1000 evra, na Tajlandu takvo iskustvo možeš imati za duplo manje. Vrhunska usluga koja kod nas podrazumeva da će ti se konobar lepo osmehnuti, na Tajlandu znači nešto sasvim drugo. Kada govorimo o tajlandskoj gostoljubivosti, govorimo i o njihovoj kulturi, o ljudima koji su vrlo ponizni i skromni te koji se prema vama odnose s dozom ljubaznosti i poštovanja na koju niste navikli. Tajland je zemlja u kojoj se makar na jedan dan možete osećati kao James Bond, a s novčanikom prosečnog Srbina.

Evo nekoliko mojih saveta za „bondiranje“ po Bangkoku. Mandarian Oriental – lanac luksuznih hotela s pet zvezdica i izvanrednom uslugom u kom, ako ne možeš priuštiti boravak, definitivno preporučujem restoran u kom možeš uživati u buffetu vrhunske tajlandske tradicionalne kuhinje za nekih 20-ak evra. U većini slučajeva nećeš imati pojma što jedeš jer je sve tako ukusno i divno aranžirano da te prvo strah i jesti kako ne bi uništio tu umetnost na tanjiru. Uz izvrsnu hranu dolazi usluga i tretman nakon kojeg jednostavno imaš potrebu naručiti martini, shaken not stirred. 🙂

Mandarinoriental hotel
Mandarinoriental hotel u Bangkoku

Jedna od stvari koje sam u gradu nebodera htela isprobati je bio i infinity pool. Kupati se na samom vrhu hotela u bazenu iz kojeg se pruža pogled na celi Bangkok iskustvo je koje vredi svakog bahta. Budući da takve bazene ima svega par hotela, naravno, onih najskupljih, ukoliko ne mislite prenoćiti tamo, i dalje možete celi dan uživati na bazenu. U Okura Prestige hotelu za nekih 21 evro možeš ceo dan koristiti bazen, saunu i teretanu, a dobiješ i ležaljku, peškir, neograničeno vode (dosta bitna stvar na Tajlandu gde najčešće novac i trošiš na vodu) i korištenje kupatila u koje ćeš se hteti preseliti.

6. Zalasci sunca

Znam da sunce svakodnevno izlazi i zalazi i na drugim krajevima sveta, ali zalazak sunca na Tajlandu je nešto sasvim drugo oko čega će se svako ko je ikad posetio tu zemlju verovatno složiti. Gledati kako nestaje među ogromnim soliterima u Bangkoku, posmatrati ga kako se gubi u planinama palmi ili među ostrvima tone u more, jednako je veličanstven prizor. U Bangkoku preporučujem čekanje zalaska na jednom od mnogih rooftop barova. Meni najlepši je upravo onaj iz filma Mamurluk, a nalazi se na vrhu hotela Lebua. Na ostrvima, koliko god se teško pomeriti s plaže, uzmi makar jedan dan i hodaj do najvišeg vrha, pogledi koji se pružaju s vidikovca su nezaboravni.

Zalazak sunca, Bangkok
Zalazak sunca na plaži, Bangkok
Bangkok, zalazak sunca
Bangkok, zalazak sunca

Kad se sve sabere i oduzme, Tajland je predivna zemlja u kojoj svako može pronaći nešto za sebe i kao takva nije ni čudo što je preplavljena turistima. A za kraj, odgovor na pitanje koje mi je najčešće postavljano: Koliko novaca mi treba za Tajland?

Koliko poneseš.

Tajland je zemlja u kojoj možeš potrošiti bogatstvo, a i u kojoj možeš uštedeti nasuprot tome koliko trošiš kod kuće. Nažalost, na ovo pitanje ne mogu dati konkretniji odgovor, jer apsolutno sve zavisi od tebe i tvojih želja. Uživaj i iskoristi ono najbolje od Tajlanda, šta god to za tebe bilo. 😉