Šengen-klik za mapu

Šta je Šengenski sporazum?
Sporazum potpisan 14.juna 1985. godine u luksemburškom gradiću Šengenu, između zemalja Beneluksa (Holandija, Belgija i Luksemburg), Francuske i Nemačke naziva se Šengenski sporazum. Šengenski sporazum i Konvencija o primeni Šengenskog sporazuma iz 1990. godine polazna su osnova svih donetih propisa EU kojima se reguliše pitanje viza, azila, migracija i kontrole granica. Svi ti propisi deo su pravnih tekovina EU, poznatijih kao acquis communautaire.
Konvencija o primeni Šengenskog sporazuma sadrži odredbe kojima se regulišu:
-uslovi prelaska spoljnih granica, kao i kretanje i boravak stranaca na teritorijama država potpisnica Šengenskog sporazuma
-mogućnost odobravanja azila na teritorijama država potpisnica
-saradnja policijskih i pravosudnih organa država potpisnica
-uspostavljanje centralnog informativnog sistema koji obezbeđuje efikasnu primenu Konvencije.
Prostor na kome se primenjuju pravila Konvencije o sprovođenju Šengenskog sporazuma trenutno čini 15 država,i to: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Island, Italija, Luksemburg, Nemačka, Norveška, Portugalija, Španija i Švedska.
Iako je Šengenski sporazum neraskidivo povezan za zakonodavstvom EU (čl.140 ovog sporazuma predviđa da samo članica EU može pristupiti Sporazumu), sve zemlje EU nisu istovremeno i potpisnice Šengenskog sporazuma, i obrnuto. Tako Norveška i Island nisu članice EU, ali su specijalnim ugovorima pristupili Šengenskom sporazumu. Švajcarska, takođe nije članica EU, pretenduje da pristupi Šengenu. S druge strane, Velika Britanija i Republika Irska, iako članice EU, izvan su Šengenskog sporazuma.
Izvan šengenske zone su i nove članice EU koje se još uvek prilagođavaju i usvajaju šengenske kriterijume. Takođe, zemlje koje pretenduju da postanu članice EU i Šengenskog sporazuma obavezne su da rade na dostizanju kriterijuma iz Šengenskog sporazuma. EU ima mehanizme da ove procese podrži, a države, koje ispune postavljane kriterijume, da nagradi svrstavanjem na pozitivnu listu viznog režima, tzv. Belu šengensku listu.
Šta je bela šengenska lista?
Zbog burnih politièkih promena na istoku i jugoistoku Evrope, kao i proširenja EU u poslednjih deset godina, stare članice EU našle su se suočene sa pretnjom nekontrolisanih ilegalnih migracija koje sa sobom nose i niz drugih problema, poput organizovanog kriminala, terorizma i sive ekonomije.
EU je od početka devedesetih nastojala da definiše uslove pod kojima državljani trećih zemalja mogu ulaziti na teritoriju članica EU. Savet EU je 15. marta 2001. godine Uredbom 539/2001 na jedinstven način regulisao ovu materiju.
Završni delovi te Uredbe su pozitivna i negativna lista (tzv. Bela i crna lista) kojima je EU definisala vizni režim prema trećim zemljama u svetu.
Šta znači biti na beloj šengenskoj listi?
Prema članu 1 tačka 2 Uredbe 539/2001 Saveta EU, građani zemlje na beloj šengenskoj listi mogu da borave na šengenskoj teritoriji do tri meseca, bez nužnosti posedovanja vize. Ovakvi boravci se smatraju privremenim i isključuju pravo na zasnivanje radnog odnosa. Istovremeno, znače olakšanu ekonomsku, naučnu, obrazovnu, kulturnu i svaku drugu vrstu saradnje.
Kako dospeti na belu šengensku listu?
U Uredbi 539/2001 određen je postupak prelaska sa crne na belu listu. U tački 5 uvodnog dela Uredbe stoji:” Odlučivanje o trećim državama čiji će državljani biti obavezni da pribave vizu, odnosno onima koji će od te obaveze biti izuzeti, zasniva se na pažljivom procenjivanju, u svakom konkretnom slučaju, niza kriterijuma koji se, između ostalog odnose na ilegalne migracije (nelegalno doseljevanje), državnu politiku i bezbednost, odnose EU I trećih zemalja, pri čemu se vodi računa i o implikacijama, koje se tčèu regionalne usklađenosti i reciprociteta…”Procenjivanje svakog konkretnog slučaja vrši Evropska komisija. Evropska komisija daje predlog Savetu EU da pokrene postupak ukidanja viznog režima prema trećoj zemlji. Dakle, odluka o prelasku treće zemlje sa crne na belu listu je diskreciona odluka Saveta EU.
Ipak, postoje jasni standardi koji moraju da se ostvare I koji su predviđeni, delom u Uredbi, delom u Šengenskom sporazumu. Pomenuti standardi su,uglavnom, institucionalno-pravne I tehnièke prirode.
Kriterijumi na osnovu kojih se procenjuje da li neka država ispunjava uslove za svrstavanje na pozitivnu listu EU
Prvi kriterijum: ilegalne migracije (nelegalno doseljavanje)
U cilju kontrole ilegalnih migracija, EU prati i analizira:
zakone i administrativne postupke treće zemlje kojima se reguliše materija ilegalnog prelaska granice, sprečava ilegalno useljavanje i iseljavanje, putne isprave i državljanstvo
propise i administrativnu praksu u oblasti viznog režima
ljudske resurse i materijalna sredstva koja se usmeravaju u kontrolu granice, te planove zemlje u tom smislu
statističke podatke o ulascima, izlascima, odbijanju ulaska i proterivanju državljana zemlje o kojoj je reč, kao i stranaca koji dolaze iz te zemlje, statističke podatke o zahtevima za azil koje su podneli državljani trećih zemalja u EU
da li je postupak dobijanja azilantske zaštite u trećoj zemlji u skladu sa Ženevskom konvencijom o statusu izbeglica i Njujorškim protokolom iz 1967. godine, spremnost treće zemlje da zaključuje ugovore o readmisiji sa EU, njihovo funkcionisanje i stanje u vezi sa repatrijacijom (readmisijom) državljana treće zemlje koji nelegalno borave u državama EU.
Drugi kriterijum: državna politika i bezbednost
Javni red i bezbednost u EU ne sme da bude ugrožena. Procena rizika podrazumeva analizu o poverenju u državne strukture i sposobnost treće zemlje da se suprotstavlja pretnjama sopstvenoj stabilnosti.
U tom cilju, EU analazira:
Zakon o korupciji i borbi protiv organizovanog kriminala (npr. Pranje novca, trgovina ljudima), kao i napore koje treća zemlja ulaže u borbu protiv zloupotreba žena i dece
donošenje i primenu propisa i drugih mera koje treća zemlja preduzima u borbi protiv organizovanog kriminala, a posebno transnacionalnog
rizike koji mogu nastati po EU zbog ekonomskog (npr. Krijumčarenja alkohola, nafte, droge, cigareta) i svakog drugog kriminala (npr. Prostitucija, trgovina ljudskim organima), uključujući i rizik od AIDS-a
rizike od povećanja broja ilegalnih radnika
saradnja treće zemlje u okviru međunarodnih konvencija o pružanju pravne pomoći, kao i efikasnost postupaka te zemlje u policijskoj, ili saradnji u oblasti pravosuđa sa članicama EU
efikasnost saradnje između domaćih i organa susednih zemalja, a posebno pogranične straže, policije, carine i tužilaštva
odgovarajuće informacije i statističke podatke koji se odnose na državljane treće zemlje (optužnice za izvršena krivična dela, krivične osude, učestalost zločina, nivo životnog standarda, socijalnu stabilnost)
podatke o bezbednosti dokumenata (npr. Uključivanje biometričkih podataka), kao i mogućnost falsifikovanja
propise i administrativne postupke koji se odnose na izdavanje i zamenu putnih isprava
rizike u ovim oblastima.
Treći kriterijum: odnos Evropske unije i trećih zemalja
Sloboda kretanja je jedno od osnovnih ljudskih prava. Biti na beloj šengenskoj listi znači imati slobodu kretanja unutar zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Zato, EU analizira:
propise treće zemlje o slobodi kretanja sopstvenih državljana
zakonske uslove za postupak izdavanja pasoša
i proverava da li su, na osnovu napred navedenih propisa, prava državljana ograničena usled diskiminacije na rasnoj, verskoj, etničkoj osnovi, odnosno na osnovi religije ili političkog mišljenja
situaciju u oblasti prava manjina.
Četvrti kriterijum: reciprocitet i regionalna usklađenost
U okviru ovog kriterijuma EU analizira, pre svega, svoj odnos sa državama iz regiona u kome se nalazi zemlja koja dospeva na belu šengensku listu.
Da bi treća zemlja dospela na belu šengensku listu pretpostavka je da isti tretman daje svim članicama EU.
Reč je o reciprocitetu, kako u pogledu dužine boravka, tako i u pogledu teritorijalnog obuhvatanja.
NAPOMENA
Sa šengen vizom, možete putovati po svim zemljama šengenskog sporazuma, pošto između ovih zemalja ne postoje granice. Ali, postoje izvesna ograničenja.
Šengen viza može se dobiti SAMO I ISKLJUČIVO u ambasadi u zemlji u kojoj živite.
Ako nameravate da posetite samo jednu zemlju šengenskog sporazuma, vizu morate tražiti od ambasade te zemlje.
Nameravate li da posetite više zemalja šengenskog sporazuma, vizu tražite od ambasade zemlje koja je vaša glavna destinacija.
Ukoliko nameravate da posetite više zemalja šengenskog sporazuma, a nemate glavnu destinaciju, vizu tražite od ambasade zemlje koja predstavlja vaš prvi ulazak u šengen - zonu.