Beograd - 23.10.2010.g.

Samo u septembru 800 državljana Srbije tražilo da ostane u Nemačkoj.

Od januara do septembra ove godine 1.948 državljana Srbije je podnelo zahtev za azil u Nemačkoj, a taj broj znatno je porastao u proteklom mesecu, sa 255 u avgustu na 800 u septembru, izjavio je za "Politiku" Volfram Mas, nemački ambasador.

– U skladu sa našim Osnovnim zakonom, pravo na azil mogu koristiti isključivo politički prognanici – podvlači ambasador Mas.

Kako je on izneo, u septembru je doneta odluka o ukupno 4.611 zahteva, a azil je dobio 671 podnosilac – 14,5 odsto, i opšte uzev, potpuno su različiti razlozi zbog kojih ljudi traže azil u Nemačkoj.

Ambasadoru Nemačke nije poznato da li je među njima bio i neki državljanin Srbije, ali kaže da to ne može da zamisli jer "ne vidi da se neko verodostojno može pozvati na politički progon u Srbiji kao razlog za traženje azila".

Među ljudima iz celog sveta koji traže azil ima onih koji su izloženi progonu zbog političkih ubeđenja, a drugi zbog vere ili rase. Međutim, mnogi žele da ostanu u Nemačkoj pre svega iz ekonomskih razloga, očekujući za sebe bolje životne uslove.

Na dobiti samo mešetari
– Sa njihovog ličnog aspekta to je razumljivo, ali, naravno, to nije razlog za odobravanje azila. Važno je da se ljudima koji nameravaju da zatraže azil u Nemačkoj jasno predoči da im se to neće isplatiti, a izričito naglašavam da im se to ni finansijski neće isplatiti.

Nemačka više ne isplaćuje premije za povratak – ističe ambasador Mas. Prema njegovim rečima, onaj ko pokušava da dobije azil u Nemačkoj će u najmanju ruku sam morati da snosi putne troškove.
Profit ostvaruju samo oni koji im pomažu oko odlaska u Nemačku i neozbiljni mešetari dajući ljudima obećanja koja im niko neće ispuniti, ističe naš sagovornik.

Podnosilac zahteva za azil čiji je zahtev odbijen mora da napusti Nemačku. Ako to ne učini dobrovoljno, mora računati na to da će biti proteran.

Ipak, ambasador Mas dodaje ko god živi u njegovoj zemlji – makar samo kratko vreme – ima pravo na život dostojan čoveka:
– Zbog toga, Nemačka pokušava da tražiocima azila obezbedi najpotrebnije uslove za život – krov nad glavom, hranu, odeću – kaže Mas.

Kakva je socijalna struktura državljana Srbije koji podnose zahtev za azil?

– Ne želim da spekulišem o socijalnoj pozadini ni da postavljam pitanje iz kojeg sela ili iz kojeg regiona dolaze ljudi koji traže azil u Nemačkoj. Bitno je da ne mogu da zamislim da bi tako veliki broj ljudi iz Srbije mogao imati razlog da zatraži politički azil u Nemačkoj. To, štaviše, važi i za ljude koji ovde žive u velikoj nemaštini ili koji se osećaju marginalizovanim ili diskriminisanim – ocenjuje sagovornik.

Povezani tekstovi:
Pojačana kontrola granice zbog novog talasa azilanata iz Srbije prema EU
Neki novi ili stari azilanti?