Pasoš je putna isprava za putovanje u inostranstvo, osim u izuzetnim slučajevima kada države međusobno, bilateralnim ugovorima, dozvole ulazak na svoju teritoriju sa ličnom kartom.

Biometrijski pasoš jeste pasoš koji sadrži biometrijske podatke osobe.

Srbija spada u grupu zemalja koje su uvele najsavremeniji oblik biometrijskog pasoša. Srpski pasoš u sebi sadrži RFID (Radio-frekventni identifikator). RFID u pasošima imaju Norveška (2005), Japan (1. mart 2006), vecina zemalja Evropske unije (oko 2006), Australija i SAD (2007), Srbija (jul 2008), Republika Koreja (avgust 2008), Albanija (januar 2009).
Standard za RFID pasoše definisala je Organizacija medunarodne civilne avijacije (ICAO) u dokumentu ICAO 9303 zasnovana prema ISO/IEC 14443.
(Izvor: Wikipedia.org)

Sistem zaštite biometrijskih pasoša Novi biometrijski pasoš karakteriše sedam nivoa zaštite, što ga svrstava među najmodernije u Evropi. Korice pasoša su carsko crvene boje sa znakom biometrijskog pasoša, gde se nalazi grb i ime Republike Srbije. Prvi list pasoša je polikarbonatski i tvrđi u odnosu na ostale i tu je smeštena čitljiva zona sa ličnim podacima. Taj deo je napravljen od više slojeva plastike, zbog zaštite, a podaci se urezuju laserom, ne na prvi, već na donje slojeve polikarbonata. Ako bi neko pokušao da izmeni podatke u posošu, oštetio bi površinski sloj lista. Novina u pasošu je i otisak prsta čime je srpski pasoš postao posebno težak za falsifikovanje.


Više o pasošu na strani OVDE.