Laboratorijski pregled krvi
Laboratorijski pregled krvi pacijenta je jedan od najvažnijih pokazatelje stanja organizma i ukazuju na neku skrivenu ili stanje već manifestovane bolesti. U standardne preglede spadaju: vrednost bilirubina, kreatinina, GOT,GPT itd.

Često je potrebno samo nekoliko kapi krvi, da se dobije slika opšteg zdravstvenog stanja pacijenta ili podatak koji će ukazati na postojanje neke bolesti. Danas se radi oko 100 raznih laboratorijskih analiza i određuju njihove vrednosti.

Svaki čovek je u zavisnosti od telesne težine ima 5 do 8 litara krvi, koja snabdeva unutrašnje organe kiseonikom i hrnjivim materijama, sadrži bela krvna zrnaca koja predstavljaju odbrambane ćelije organizma u slučaju infekcija, reguliše zgrušavanje prilikom povreda kao i bazni i kiselinski odnos, pomaže pri izlučivanju otrovnih materija iz tela i pri transportu hormona koji upravljaju telesnim funkcijama. Analiza krvi spada u standardnu proceduru svakog pregleda pogotovo ukoliko se pacijent žali na simptome koji ne ukazuju na konkretno oboljenje i pomaže pri postavljanju tačne dijagnoze. Kod dijagnostikovanih oboljenja kod kojih je lečenje u toku, analiza krvi ukazuje na uspešnost primenjene terapije.

Virusne, bakterijske infekcije, bolesti autoimunološkog sistema kao što su reuma, leukemija, rak limfnih žlezda, bolesti pojedinih organa kao što su srce, jetra ili bubrezi, ciroza jetra, dijabetes mogu se konstatovati i samo laboratorijskim pregledom krvi.

Najčešće analize: Sedimentacija - krv u epruveti se meša sa antikoagulansom, nakon sat pa dva sata, laborant meri za koliko milimetara su se staložile krvne ćelije. Normalna vrednost iznosi 10 i 20mm/h, ukoliko je vrednost veća to znači da negde u organizmu postoji žarište infekcije.

Krvna slika - pre svega se određuje broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita ), belih krvnih zrnaca (leukocita) i pločastih zrnaca (trombocita). Zavisno od toga da li je rezultat analize nekih od njih suviše visok ili nizak, može se dijagnostikovati zapaljenski proces, anemija, virusna infekcija, bolesti autoimunološkog sistema, tromboza ili srčano oboljenje. 

Normalne vrednosti: - crvena krvna slika: 5-6 miliona/mm3 
- bela krvna zrnca: 5-10.000 miliona/mm3
- trombociti: 250.000-400.000miliona/mm3 

Jetra- Svaka ćelija jetre sadrži enzime. U ćelijama jetre se čisti krv i razgrađuju supstance koje su najvažnije za život. Ukoliko neka ćelija jetre propadne, enzimi se izlučuju u krv, njihova koncentracija u krvi govori o pravilnosti funkcionisanja jetre. Tri najvažnija enzima su GOT čija je normalna vrednost 5 do 15u/l, GPT - 5 do 19u/l i GGT sa normalnim vrednostima 4 do 18 u/l.

Bilirubin nastaje prilikom razgradnje crvenih krvnih zrnaca u jetri usled čega je žuta boja žuči. Kod funkcionalnih smetnji jetre on se ne transportuje a njegova koncentracija u krvi ili vrednosti rastu. Normalna vrednost je <20.5umol/l. 

Masnoće u krvi - holesterol i trigliceridi - Dobar ili HDL holesterol štiti krvne sudove od masnih naslaga, dok loš ili LDL holesterol doprinosi stvaranju naslaga na krvnim sudovima i njihovom oštećenju što je jedan od glavnih uzroka srčanog i moždanog infarkta.

Normalna vrednost HDL holesterola je 0,0 do 1.9mmol/l, LDL holesterola<4,5mmol/l.

Trigliceridi su takođe masnoće koje oštećuju krvne sudove, normalna koncentracija triglicerida je <1,7mol/l.

Da li bubrezi dobro rade i obavljaju funkciju filtriranja štetnih materija iz krvi vidi se iz vrednosti ureje, koja je produkt metabolizma belančevina. Normalna vrednost ureje je 2.7 do 8.3mmol/l.

Kreatinin se nalazi u ćelijama muskulature i predstavlja energetsku akumulaciju. Izlučuje se preko bubrega i važan je indikator kondicije i opšteg stanja organizma. Normalna vrednost kreatinina je 53-124mmol/l.

Mokraćna kiselina je produkt razgradnje takozvanih purinskih tela, koja se nalazi u jezgru svake ćelije. Ukoliko su rezultati mokraćne kiseline preterano visoki, dolazi do skupljanja sitnih kristala u zglobovima prstiju ruku i nogu. Tako nastaje giht. Normalna vrednost mokraćne kiseline je do 57 miligrama/decilitar.

Pankreas - za metabolizam šećera i masti telo koristi enzime pankreasa, amilazu i lipazu. Oba pokazuju da li pankreas pravilno funkcioniše u odnosu na hormone (proizvodnja insulina) i probavu. Normalne vrednosti lipaze su 190u/l, amilaze 125u/l.

Normalne vrednosti šećera u krvi su 3,33 do 6,10mmol/l, mnogo veće vrednosti ukazuju na eventualno postojanje šećerne bolesti.

Štitna žlezda - luči hormone tiroksin (T4) i trijodtiroksin (T3). Oba su neophodna za normalno odvijanje procesa metabolizma. Mere se vrednosti ukupnog T4 hormona i slobodnog FT4 koji nije vezan za belančevine. Normalna vrednost ukupnog T4 tiroksina je 58 - 161nmol/l a FT4 tiroksina 10.3 - 23.1pmol/l.

Koagulacija - vrši se pre svega kod pacijenata koji uzimaju lekove za razređivanje krvi kao preventivu od tromboze, kao terapiju posle infarkta i vrednost bi trebala da bude između 15 i 20%.

Analize krvi bi trebalo izvršiti barem jednom godišnje ako nemate nikakvih smetnji jer je rano otkrivanje bolesti od presudnog značaja za njihovo uspešno lečenje.





Arhiva clanaka ZDRAVLJE
Marketing
Sasvim dovoljno mesta da budete primećeni. Baneri 120x60px su i dalje u modi.
marketingatkoznaznadotcom
Neka i za Vas saznaju! marketing strana

MARKETING

Marketing
Sasvim dovoljno mesta da budete primećeni. Baneri 120x60px su i dalje u modi.
marketingatkoznaznadotcom
Neka i za Vas saznaju! marketing strana

PočetnaPutovanja| Dijeta| Zdravlje| Vežbe| Saveti| Poznati| Forum| Marketing| Pravila i uslovi korišćenja| Kontakt
Copyright © KoZnaZna.com. All Rights Reserved.