Meteori, Grčka

Zdravo drugari … evo mene opet 🙂

Kao dopunu godisnjem odmoru, sasvim slucajno nadjemo (cimerka i ja) na popustima petodnevni izlet u Grckoj, tj. 3 nocenja u Paraliji, sa obilaskom Soluna, Litohora i Meteora za 55 eura (placanje dinsarska protivvrednost) agencija BG turs i 10 eura doblata vodicu u autobusu za te izlete; sasvim pristojna ponuda = 65 eura + 250 dinara za vaucer na popustima, period putovanja 24.09.2014 do 29.09.2014, a s obzirom da je povoljno da krene na izlet odlucila se jos jedna moja drugarica 🙂

I tako, nas tri 24.09 u 20,00h sa parkinga kod ~Sava Centra~ krenemo na putovnje 🙂
Autobus je prepun, a nama zapadne da sedimo na popularnim saragama … totalno neudobno ali sta da se radi 🙂
Uz put smo pravili standarde pauze, kao i na prethodnim putovanjima, dupli autobus, guzva, na svakom stajanju svi idu u toalet, guzva 🙂 a na pauzi kod motela Predejane, onako sanjiva vidim ja slepog putnika, niko mi ne veruje, kad su pogledali malo bolje videse Zucu, to je neki macak, koji je video otvorena vrata autobusa i dosao da se greje :D, nismo bili u mogucnosti da ga povedemo sa nama, tako da je Zuca ipak morao da ostane u Srbiji …

Macak Zuca na sedistu prevoz

Da se ne ponavljam opet granicne kontrole kao i uvek, mi nismo srecni sto cekamo, oni nisu srecni sto rade … i tako mi auto putem preko juga Srbije, preko Makedonije u jutarnjim casovima stigosmo i do Grcke i to do Soluna 🙂 nesto pre 08h po lokalnom vremenu (Grcka je 1h ispred u odnosu na Srbiju) 🙂
Beograd – Solun – 630 km

SOLUN -THESSALONIKI – Grad sa neverovatnom istorijom, proteze se 17 km duz obale Solunskog zaliva, grad helenistickog, rimskog, vizantijskog, otomanskog i sada savremenog doba 🙂

Autobus je parkirao nadomak Bele Kule, gde ima javni toalet, tu smo se malo upristojili i sa vodicem (nisam sigurna kako se zove, nije bila nesto upadljiva i pricljiva) krenuli u obilazak znamenitosti grada 🙂

Hodajuci uz ulicu, stigli smo do Aristotelovog trga, jedan od simbola Soluna … gde se nalazi statua Aristotela (grcki filizof i ucitelj Aleksandra Makedonskog) 🙂  legenda kaze da ako za palac na nozi uhvatimo Aristotela postacemo mudriji … (onako sanjiva i osamucena, nisam imala pojma sta treba da uradim, tako da sam taj deo preskocila, dok sam ukapirala bilo je kasno 😀 )

Odmah nadomak Aristotelovog trga nalazi se jos jedno obelezje Soluna – Galerijeva Trijumfalna Kapija ili slavoluk Galerija, dok se danas naziva Kamara (Galerije – Gaj Galerije Valerije Maksimilijan, rimski car, koji je sagradio grad Feliks Romulijana – Gamzigrad, kod Zajecara, u cast svoje majke Romule)…

Hodajuci tako dalje, od trijmfalne kapije uzbrdo, stizemo i do Crkve Svetog Dimitrija, najveca i najvaznija crkva u Solunu, dok je Sveti Dimitrije – zastitnik  Soluna, koji je na mestu gde je izgradjena crkva i stradao od mucenja, dok se u crkvi danas nalazi i sarkofag sa njegovim moštima.

Crkva je sagradjena negde oko cetvrtog veka nove ere, nekoliko puta je bivala ostecena od pozara da bi u sedmom veku bila sagradjena petobrodna bazilika. Kada se osvrnemo u proslost, svasta se desavalo na tim prostorima tako da Solun u XV veku pada u ruke turaka a crkva biva pretvorena u dzamiju …

Pocetkom XX veka balkanski ratovi su ucinili svoje i Solun biva oslobodjen od turske vlasti tako da crkva biva osvestana i ponovo postaje Crkva Svetog Dimitrija i biva joj vraceno zvono, dok je avgusta 1917 godine razorena u Velikom Solunskom pozaru, pozar koji je unistio veci deo grada.

Do crkve Sv Dimitrija smo isli sa grupom i vodicem, nakon cega smo se odvojile i posle u potragu za doruckom, a sastanak sa ostatkom grupe bio je oko 11,30 kod Bele Kule.

kafa i dorucak rotonda solun

Nasle smo  pekaru i doruckovale, ali smo uspele da nadjemo i Rotondu, jos jedno obelezje Soluna 🙂

Rotonda, danas Crkva Svetog Djordja – deo Galerijeve palate, naravno opet istorija od crkve preko dzamije da bi nakon oslobodjenja Soluna opet postala crkva.

I tako, rano prepodne je, skoro da nigde nista ne radi osim po koje pekare, tako da smo se uputile ka Beloj Kuli i zalivu 🙂

Bela Kula, zvana i ~krvava kula~ nekada je bila tamnica 🙁 a danas turisticka atrakcija, kazu da je lep pogled sa vidikovca kule – nismo bile zainteresovane za ulazak u kulu.

Nadomak, Bele Kule nalazi se i spomenik Aleksandra Makedonskog 🙂 U medjuvremenu je pristigao i deo nase grupe, koji je prihvatio ponudu vodica da idu u voznju brodicem po zalivu, milsim da je cena bila 5 eura.

Kako se grupa okupila, oko 12 h smo krenuli ka fabrici koze, nismo bile zainteresovane za kupovinu jakni, tako da smo odmorile u obliznjem kaficu … oni koji su jakne kupovali, kazu da moraju da se cenjkaju uglavnom nista jeftinije od 50 eura nema, stvari su na gomilama i mora da se prevrce i trazi, ukusi su razliciti ali od stvari koje su pojedinci kupili nista nam se nije nesto svidelo.

Nakon, fabike uputili smo se autobusom, onako isrcpljeni, ka Zejtinliku 🙁

ZEJTINLIK – e ovo je nasa istorija 🙁 SRPSKO VOJNICKO GROBLJE

Stizemo na Zejtinlikn, kad nas tamo ceka deda Djole 🙂 GROB DO GROBA – DRUG DO DRUGA, na prostoru na kom su smesteni grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika stradalih u borbama u I svetskom ratu i pri proboju Solunskog Fronta.

Nekada je na mestu danasnjeg groblja bila poljska bolnica srpske vojske, gde je i nastalo groblje za preminule vojnike, a nakon okoncanja rata odulceno je da se tu sahrane svi poginuli vojnici na solunskom frontu. Na celo grupe koja je prikupljala posmrtne ostatke poginulih, postavljen je Savo Mihailovic, a cuvanje groblja u II svetskom ratu pada na ledja Djure Mihailovica, koji je pored svega sto se izdesavalo uspeo da sacuva knjige i relikvije.

Ne mogu da pisem mnogo o ovome, plakala sam dok sam slusala deda Djoleta, evo i dok ovo pisem i dok se secam opet mi suze naviru na oci 🙁 mozda vam slike docaraju ono sto ja ne mogu 🙁

Uglavnom, otici na Zejtinlik ima smisla dok je tamo Djole, sin Djure i unuk Save, ono sto je on nama ispricao i ono sto je ispricao hiljadama i hiljdama turista je prava istorija, tuga …

Nekoliko slika unutrasnjosti mauzoleja …

On je tamo proveo svoj zivot sa suprugom i taj posao mu je sve, od prosle godine je dobio neku simbolicnu penziju od strane RS, a do tad je ziveo od suvenira tj. razglednica sa slikama mauzoleja koje turisti kupuju a kostaju 50 centi.

Deda Djoleta nema ko da nasledi, kao sto je on nasledio svoja oca i dedu, ima cerku koja nije zainteresovana za to, a iz RS mu je stigao pomocnik, ali mislim da ni on ne zna iz kog razloga je tu, neki nazovi bodibilder, koji vise pozira turistima nego bilo sta drugo, tako da posle deda Djoleta Zejtinlik nece imati onu dusu koju sad ima.

Nakon obilaska mauzoleja, uputili smo se ka Paraliji i svom smestaju 🙂
Mislim da je bilo oko 18h kada smo stigli u Hotel Argo i nasu trokrevetnu sobu 🙂 jeeeee, tussss 🙂
Prosetale smo malo po Paraliji, ali smo kao pilici vec oko 21 h bile u krevetu 🙂

Ooooooo … i osvanulo je jutro … 26.09 🙂

Jutarnje istezanje i kafa na tersi hotela 🙂 vreme napolju – nema sunca ali nije nesto preterano hladno a ni toplo, ali nazalost padaju sitne kapi septembarske kise 🙁

Nakon jutarnje kafe uputile smo se u potragu za doruckom 😀 😀 😀 i naravno girosss 😀 (niste bili u Grckoj ako za dorucak, rucak, veceru i naravno dezert niste jeli giors 😀 )

Simbolicna cena 2,2 eura cena je u svim lokalima skoro ista, 10 centi gore dole.

Imali smo slobodno pre podne (popodne je rezervisamo za izlet do Litohora), setale smo po Paraliji, po plazi, slikale se, obilazile radnjice, ima ih na svakom koraku, pretezno je kineska roba i suveniri, ali naravno tu su i nezaobilazne radnje sa koznim odevnim predmetima, bundama, subarama … kisica je sitno rominjala s vremena na vreme, ali nije zahtevala nosenje kisobrana 😀

Sa ostatkom grupe smo se nasli kod hiper-marketa Lidl, smestili se u autobus i krenuli juznije od Paralije, ka mestu Litohoro 🙂

LITOHORO ili Grad Bogova – udaljeno oko 28 km od Paralije, mestasce u podnozju planine grckih bogova – OLIMP.

OLIMP – planina bogova, po grckoj mitologiji to je dom dvanaest grckih bogova. Olimp, tj. sama planina je nacionalni park a od 1083 godine je pod zastitom UNESCO-a.

most litohoro

Litohoro je simpaticano mestasce, na 300m nadmorske visine odmah u podnozu planiine, sa izuzetno cistim vazduhom – kada smo stigli do centra mesta, pocela je da pada kisica,

put za litohoro

ali to nas nije omelo da sa ostatkom grupe prosetamo podnozjem planine Olimp, uzanom stazom do Zevsove kade (mesto gde se po mitologiji Zevs kupao).

planina olimp

Polako smo krenuili uzbrdo, pored lokalnih kucica, malo po malo i prilazili smo pocetku sume i stazi od dasaka sa skromnom ogradom, na pocetku staze postoji staza za profesionalne planinare koji su resili da osvoje neki od vrhova Olimpa 🙂

Zevs – vrhovni bog grcke mitologije, vodja bogova i ljudi, bog neba i groma koji zivi na Olimpu.

Slikali smo se i polako krenuli nazad, ali u toku puta kisica je pocela da biva sve jaca i jaca tako da smo trcecim korakom stigli u naselje i seli u prvi lokal u centru na kafu, gde smo sedeli do vremena predvidjenog za vracanje u Paraliju.

Polako smo oko 18 h krenuli nazad, vozac autobusa je bio ljubazan i u povratku nam stao u Olimpik Bicu, gde je nekolicina nas izasla napolje radi razgledanja mesta i setnje do Paralije koje udaljena samo 2-3 km 🙂

Olimpik Beach, spada u mirnija letovalista, sa jednim setalistem i suvenirskim radnjama i par restorana, skromnim parkom i decijim igralistem. Ima siroku pescanu plazu, a vile su uglavnom nadomak plaze a najvise udaljene nekih 500 m od iste.
Celim putem od Olimpika do Paralije je siroka pescana plaza …

Laganim hodom, vratile smo se  nazad do hotela, kupanje i spavanje, jer ujutru u 09h idemo na izlet, poseticemo cudesne Meteore 🙂

Ostale slike pogledajte u Galeriji

Polihrono, Grčka
Polihrono, udaljenost od Beograda

POSTAVI ODGOVOR

Molimo upišite vaš komentar
Molimo upišite vaše ime