Danski parlament je doneo zakon kojim se zahteva rukovanje

Danski parlament je doneo zakon
Danski parlament

Danski parlament je doneo zakon kojim se zahteva rukovanje na ceremoniji dodeljivanja danskog državljanstva.

Bili Ošej živi u Danskoj skoro četiri decenije, od 1981. Ovaj pisac i prevodilac danas ima 61 godinu i tek nedavno je rešio da zatraži dansko državljanstvo na koje odavno ima pravo. Međutim, odbija da poštuje novo pravilo koje je doneo danski parlament i koje stupa na snagu od nove godine – da se rukuje na ceremoniji dodeljivanja državljanstva. Obično rukovanje – to se do sada uglavnom radilo, ali je od januara zakonska obaveza.

„Ovde je u pitanju važan demokratski princip. Vlada kaže da je rukovanje način da se pokaže poštovanje za dansku tradiciju i kulturu, a ja verujem da se poštovanje ne može nametati zakonom“, kaže Ošej za DW. „Ako zahtevaš poštovanje od ljudi, nećeš dobiti poštovanje nego potčinjavanje.“

Diskriminacija nekih muslimana?

Mera koju je donela konzervativna vlast kritikovana je kao dalji obračun sa migracijom i diskriminacija muslimana među kojima neki poput salafista odbijaju rukovanje muškaraca i žena. Vlast u Kopenhagenu je bila na meti kritika i zbog zabrane nošenja burke kao i kontroverznog zakona koji dozvoljava plenidbu novca i dragocenosti od izbeglica kako bi se finansirao njihov boravak u zemlji.

Bili Ošej se zato solidariše. Podseća da su uslovi za dobijanje državljanstva veoma strogi: stranac mora biti zaposlen, ne sme imati nikakav kriminalni dosije, mora dobro znati jezik, učiti o danskoj istoriji i kulturi i predati tačnu evidenciju svojih boravaka van Danske u prethodnih dvanaest godina.

„I kada ljudi sve to urade, pa još čekaju do dve godine kako bi prijava za državljanstvo bila odobrena, u poslednjem trenu vlada dođe i kaže: ‘Moramo da uradimo još nešto. Moramo da proverimo da nisi nekakav religijski ekstremista.’ To je sramotno, to je naprosto previše“, kaže ovaj irski pisac za DW.

„Naravno da je rukovanje deo danske kulture. I nikako ne pokušavam da branim religijsku praksu da se odbije rukovanje sa osobom suprotnog pola. Iskreno, mislim da je to srednjevekovno i suludo. Ali rukuješ se sa nekim u vidu pozdrava i izraza međusobnog poštovanja“, dodaje Ošej. „Ako pozoveš ljude na zabavu, naravno da se rukuješ sa gostima kad ti dođu na vrata. Ali ne staviš na vrata znak: ‘Svako mora da se rukuje sa mnom ili će biti problema.’“

On nije jedini koji smatra da su praktične koristi zakona nepostojeće. Jer, kako kaže, religijski ekstremisti po pravilu ne traže državljanstvo, a i mogu jedanput da naprave izuzetak i rukuju se. Uz to, nema nikakvog dokaza da je do sada tokom ceremonije bilo manjka poštovanja prema gradonačelnicima koji obično uručuju državljanstva.

Neće da se predomisli

Bili Ošej je dospeo u centar pažnje javnosti posle teksta o ovoj temi na portalu politiken.dk. Kaže da ga je iznenadila podrška koju je potom dobio. Neke ankete pokazuju da je 52 odsto Danaca protiv ovog zakona, a tek 36 odsto za.

Ošej je pisao i ministarki za integraciju Inger Stojberg. Ova mu je odvratila da bez rukovanja naprosto neće dobiti državljanstvo.

„Ne nameravam da se predomislim“, kaže Ošej. „Predao sam prijavu, postupak može da potraje do dve godine. Tako ću proći sve testove osim finalnog – da se rukujem sa gradonačelnikom Kopenhagena. Vidite, ja veoma poštujem gradonačelnika, imam veliko poštovanje za njegovu funkciju i svakako za državu Dansku. Ali neću da se rukujem ako je to obavezno. Mislim da tako nešto ne sme da se radi u demokratijama.“

POSTAVI ODGOVOR

Molimo upišite vaš komentar
Molimo upišite vaše ime