18 C
Belgrade
ponedeljak, 28 septembra, 2020

Драгољуб Јовановић

Рођен у Пироту 8. априла 1895. године. Матурирао је 1914. године у Београду (последње две године завршио је у Београду). Рат га је затекао у Македонији, где је радио као учитељ.

Због свог образовања прикључен је француској јединици за преводиоца. Врховна команда га је са солунског фронта послала на студије у Француску. Од 1916. до 1919. године успео је да заврши филозофију и социологију на Филозофском факултету у Клермону и Правни факултет у Паризу. За непуне три године урадио је две докторске тезе и одбранио државни докторат на Сорбони. У Београд се вратио 1923. године, где је убрзо постао професор Правног факултета.

Интересовање за политику показао је још као гимназијалац, а у политички живот активно се укључује при повратку у земљу. Наиме, оснива Групу за социјалну и културну акцију и убрзо постаје водеће име земљорадничке левице (посебно се одушевљавао сељацима, који су по њему били најпоштенији друштвени слој). Године 1926. уређује лист “Рад”, због чега долази у сукоб са режимом.

Пре почетка Другог светског рата повезује се са комунистима и одлази као добровољац у Шпанију. Прогањан од старог режима, полаже велике наде у социјалистички и комунистички поредак. Народну сељачку странку, коју је основао 1940. године, уводи у Народно ослободилачки фронт нове Југославије, мислећи да је то нови организациони облик у коме могу сарађивати различите политичке партије. Међутим, ни нови режим није имао слуха за другачија мишљења. Одузета му је катедра, посланичко место и част – одузета му је слобода. Из затвора је изашао са још чвршћим уверењем да се бори за праву ствар.

Годинама се борио, увек осуђиван и затваран због својих идеја. У Пирот се враћао неколико пута. У почетку је дочекиван уз све почасти као заслужни грађанин, међутим када је пао у немилост власти, представљен је том истом народу као његов највећи непријатељ. Његова библиографија броји 406 објављених радова и 85 рукописа. Међу 35 посебних издања издвајају се: Култ рада, Француска социологија и њени главни носиоци у 19. веку, Аграрна политика, Организовање демократије, Les Stimulante modernes du travail ouvrier, Le rendement optimum du travail ouvrier. (потпуни списак радова Д. Јовановица налази се у његовој књизи Слобода од страха).

Умро је 23.маја 1977. године у Београду.

Пирке Блогер
Пирке Блогерhttps://www.koznazna.com/category/pirke
Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.

Najnovije vesti

Referendum u Švajcarskoj o ograničenju broja građana EU koji mogu tu da žive

Švajcarski birači se izjašnjavaju o predlogu desničarske stranke da se ograniči broj građana Evropske unije kojima je dozvoljeno da žive i rade u toj...

Wi-Fi slab u nekom delu kuće, ili ne radi uopšte? Koja su rešenja

Svakodnevni život i poslovni u sve većoj meri zavisi od pouzdane i stabilne internet veze, kao i od Wi-Fi signala. Evo nekoliko saveta šta...

Zanemareni izvori proteina koji čuvaju vaše zdravlje

Proteine možemo naći u ova tri zanemarena izvora, zato što više jedite kinou, čia semenke i puter od kikirikija. Puter od kikirikija birajte pažljivo. Čitajte...

Otvaraju granice za građane Srbije: Dovoljan negativan PCR test

Državljani Srbije od danas mogu da uđu na teritoriju Kipra ukoliko poseduju negativan PCR test, ne stariji od 72 sata Određene kategorije lica test mogu...

Srodne vesti

Referendum u Švajcarskoj o ograničenju broja građana EU koji mogu tu da žive

Švajcarski birači se izjašnjavaju o predlogu desničarske stranke da se ograniči broj građana Evropske unije kojima je dozvoljeno da žive i rade u toj...

Wi-Fi slab u nekom delu kuće, ili ne radi uopšte? Koja su rešenja

Svakodnevni život i poslovni u sve većoj meri zavisi od pouzdane i stabilne internet veze, kao i od Wi-Fi signala. Evo nekoliko saveta šta...

Zanemareni izvori proteina koji čuvaju vaše zdravlje

Proteine možemo naći u ova tri zanemarena izvora, zato što više jedite kinou, čia semenke i puter od kikirikija. Puter od kikirikija birajte pažljivo. Čitajte...

Otvaraju granice za građane Srbije: Dovoljan negativan PCR test

Državljani Srbije od danas mogu da uđu na teritoriju Kipra ukoliko poseduju negativan PCR test, ne stariji od 72 sata Određene kategorije lica test mogu...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime