Драгољуб Јовановић

Драгољуб Јовановић
Драгољуб Јовановић

Рођен у Пироту 8. априла 1895. године. Матурирао је 1914. године у Београду (последње две године завршио је у Београду). Рат га је затекао у Македонији, где је радио као учитељ.

Због свог образовања прикључен је француској јединици за преводиоца. Врховна команда га је са солунског фронта послала на студије у Француску. Од 1916. до 1919. године успео је да заврши филозофију и социологију на Филозофском факултету у Клермону и Правни факултет у Паризу. За непуне три године урадио је две докторске тезе и одбранио државни докторат на Сорбони. У Београд се вратио 1923. године, где је убрзо постао професор Правног факултета.

Интересовање за политику показао је још као гимназијалац, а у политички живот активно се укључује при повратку у земљу. Наиме, оснива Групу за социјалну и културну акцију и убрзо постаје водеће име земљорадничке левице (посебно се одушевљавао сељацима, који су по њему били најпоштенији друштвени слој). Године 1926. уређује лист “Рад”, због чега долази у сукоб са режимом.

Пре почетка Другог светског рата повезује се са комунистима и одлази као добровољац у Шпанију. Прогањан од старог режима, полаже велике наде у социјалистички и комунистички поредак. Народну сељачку странку, коју је основао 1940. године, уводи у Народно ослободилачки фронт нове Југославије, мислећи да је то нови организациони облик у коме могу сарађивати различите политичке партије. Међутим, ни нови режим није имао слуха за другачија мишљења. Одузета му је катедра, посланичко место и част – одузета му је слобода. Из затвора је изашао са још чвршћим уверењем да се бори за праву ствар.

Годинама се борио, увек осуђиван и затваран због својих идеја. У Пирот се враћао неколико пута. У почетку је дочекиван уз све почасти као заслужни грађанин, међутим када је пао у немилост власти, представљен је том истом народу као његов највећи непријатељ. Његова библиографија броји 406 објављених радова и 85 рукописа. Међу 35 посебних издања издвајају се: Култ рада, Француска социологија и њени главни носиоци у 19. веку, Аграрна политика, Организовање демократије, Les Stimulante modernes du travail ouvrier, Le rendement optimum du travail ouvrier. (потпуни списак радова Д. Јовановица налази се у његовој књизи Слобода од страха).

Умро је 23.маја 1977. године у Београду.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo upišite vaš komentar
Molimo upišite vaše ime