U jednoj čaši “Coca-Cole” ima pet kocki šećera, a ako popijete jednu limenku “burna”, isto je kao da ste pojeli čak 11,6 kocki slatkog belog kristala.

Kada jedete čokoladu ili slične konditorske proizvode, svesni ste da u organizam unosite visoke količine šećera. Ali da li znate da ništa manje ne šećerima ne trujete svoj organizam ako pijete gazirane sokove, hladne čajeve, a naročito energetska pića.

Francuska organizacija potrošača UFC – Que Choisir, članica Međunarodne organizacije potrošača za istraživanje i testiranje (ICRT) testirala je 53 napitka: voćna pića, 100% voćne sokove i smutije, redovne sokove, mineralne vode, hladne čajeve i energetska pića. Asocijacija potrošača Srbije – APOS kao jedini partner u ICRT sa Zapadnog Balkana prenela je neke od analiza napitaka koji su prisutni na našem tržištu.

Iako među bezalkoholnim napicima hladni čajevi beleže najmanji nivo šećera, analize su pokazale da u jednoj čaši “nestija” ima čak dve kocke šećera

Tako verovatno niste ni slutili da u samo jednoj čaši “koka-kole” ili “pepsija” ima čak pet kocki šećera, dok je najfrapantniji podatak koji se odnosi na analize energetskih napitaka. Tako u konzervi “red bula” ima čak šećera ekvivalentnog 4,8 kocki, a u pakovanju “burna” od 4,85 decilitara ima ga čak u količini od 11,6 kocki.

Verovatno će vas iznenaditi koliko šećera ima u hladnim čajevima. Iako među bezalkoholnim napicima beleže najmanji nivo šećera, analize su pokazale da jedna čaša “nestija” ima čak dve kocke šećera.

Treba imati u vidu da jedna kocka šećera teži pet grama, što znači da jedna popijena čaša “koka-kole” ispunjava preporučenu dozu unosa šećera u organizam.

Naime, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, 40-50 grama je preporučeni dnevni unos šećera, što većina ljudi uveliko premašuje. Prema preporuci Američke organizacije za srčane bolesti, ta bi brojka trebalo biti i manja – 25 grama (šest kašičica) za žene i 37,5 grama (devet kašičica) za muškarce. Zašto? Zato što se sa svakim gramom šećera koji je dodat povećava nivo masnoća u krvi, rizik od dijabetesa i moždanog udara.

25 grama
šećera je preporučeni dnevni unos

Pored sadržaja šećera, analize su pokazale još neke alarmantne rezultate, naročito kada je reč o PH vrednostima. Tako su svi napici po ovom parametru dobili ocenu “jako loše”.

A kakva je situacija sa sadržajem voća, vitamina C i kofeina, pogledajte tabelu. Zajedničko im je svakako da ih rezultati ne svrstavaju u namirnice koje su preporučljive u svakodnevnoj ishrani.

Pod kojim se sve nazivima šećer krije u namirnicama

Kako biste mogli da prepoznate da je šećer prisutan u namirnicama koje kupujete, morate znati pod kojim se sve nazivima krije na deklaracijama, odnosno u spisku sastojaka. Šećer od šećerne repe ili šećerne trske, turbinado šećer (sirovi šećer kom je u centrifugi isprana melasa), smeđi šećer, invertni šećer (mešavina glukoze i fruktoze, nastaje procesom razgradnje saharoze koji se naziva inverzija, a koristi se najčešće u industriji slatkiša kada se sprečava kristalizacija šećera) samo su neke od brojnih vrsta šećera koje se koriste u prehrambenoj industriji.

Šećer u namirnicama
Pod kojim se sve nazivima šećer krije u namirnicama

Ali na spisku sastojaka šećer može biti naveden i kao sirup agave, slad (ili maltoza, sastoji se od dva molekula glukoze, a može se proizvesti iz skroba krompira ili žitarica, najpoznatiji su pšenični, kukuruzni i ječmeni slad), melasa (nusprodukt u proizvodnji šećera, odnosno ono što ostane na dnu bureta nakon procesa rafinisanja šećera, sadrži vitamine i minerale koji su pre bili u šećernoj trsci, ali i kalorije), med, kukuruzni zaslađivači, sukanat (nerafinisani sušeni sok šećerne trske), razni sirupi, poput javorovog ili kukuruznog sirupa, te visokofruktoznog kukuruznog sirupa (HHCS) za koji su najnovija istraživanja pokazala da je kontaminiran živom (korišćenje tog zaslađivača kao zamene za šećer jako je povećano poslednjih desetak godina, a najviše se koristi u bezalkoholnim pićima, pekarskim proizvodima, jogurtima, supama, žitaricama i slično). Uz to, pazite na sve sastojke koji se završavaju na – oza, poput glukoze, fruktoze, laktoze, dekstroze i saharoze, kao i na one koji se završavaju na – ol, poput manitola, sorbitola, ksilitola i malitola.