Evropske integracije su posao za celu Vladu

Evropske integracije su posao za celu Vladu i verujem da su svi ministri u Vladi svesni potrebe aktivnog i odgovornog učešća u ovom procesu.

Očekujem da počnu brži, konkretni koraci na ispunjavanju evropskih obaveza, a od toga kojom brzinom ih budemo činili u velikoj meri zavisi da li će sledeće godine biti ukinute vize za građane i da li će Srbija dobiti status kandidata – kaže Milica Delević, nova direktorka Kancelarije za evropske integracije.

Hladni signali koji nam stižu iz Evropske unije poslednjih nedelja, sumnja da će Srbija uspeti da ispuni sve uslove da se naredne godine ukinu vize za zemlje EU rezultat su promene okolnosti unutar EU, ali i u svetu i cena koju plaćamo za dosadašnje kašnjenje, smatra Delevićeva i naglašava da je jako važno da se načelna privrženost EU integracijama prevede u konkretan rad, što znači veliki posao za Vladu i veliku odgovornost.

Predsednik Srbije je pomenuo da je od rokova za naše priključenje EU važnije da dostignemo evropski kvalitet života. Da li je to odustajanje od zacrtanih rokova iz Nacionalne strategije?

– Ne bih rekla da je odustajanje. Svako od nas će se truditi da Srbija postane spremna što ranije. Međutim, sam put je gotovo podjednako važan koliko i cilj. Jer tokom tog puta događa se transformacija zbog koje građani i žele da uđu u EU. Neće se stvari kao čarobnim štapićem promeniti od trenutka ulaska, već se menjaju tokom procesa usvajanja i primene evropskih zakona. Srbija želi da što pre postane kandidat, da se što pre nađe na beloj šengenskoj listi.

Nemačko ministarstvo inostranih poslova je saopštilo da Srbija čak i sledeće godine neće moći da ispuni uslove za ukidanje viza?

– Mislim da je potrebno više da gledamo kako mi ispunjavamo uslove nego kojim tempom EU može da nas primi. Građani sve više očekuju da se konkretno krene ka usvajanju zakona, a onda da se naglasak pomeri na njihovu primenu i da na taj način krenemo u ispunjavanje svega što građani vezuju za evropsku perspektivu.

To sad deluje kao da ste, ipak, odustali od rokova iz Nacionalne strategije?

– Niko ne odustaje. Nacionalni program integracija koji je Vlada usvojila 9. oktobra raspodeljuje obaveze tako da odgovore prvobitno postavljenom roku da Srbija bude spremna da preuzme obaveze iz članstva do 2012. godine. Vlada će učiniti sve da odgovori na rokove koji se pominju i u vezi sa kandidaturom i belom šengenskom listom. Obećanja političara nisu neosnovana, jer da su nerealna, ne bi ih Evropska komisija pomenula u svom izveštaju. Mnogo, naravno, zavisi i od toga šta se dešava u EU i kako će moći da nas sačekaju.

Gde su najveće prepreke da se ti rokovi ispune, da li je to Skupština, Vlada, korupcija u javnim preduzećima…?

– Pre svega je važno održati unutrašnju stabilnost koja omogućava da se zadrži evropski kurs. Zatim da Vlada donosi predloge zakona, da ih šalje Skupštini, da ih poslanici nakon efikasne i sadržinski kvalitetne rasprave usvajaju. Konkretno, potrebno je odgovoriti na glavne zamerke iz Izveštaja o napretku, a to su intenzivnija zakonodavna aktivnost, što znači obaveze i za Vladu i za Skupštinu, unapređenje rada sudova, jača borba protiv korupcije, stvaranje političkih uslova za efikasniji rad nezavisnih regulatornih tela…

Ovaj proces traži i učešće opozicije i građanskog društva u meri u kojoj njihov angažman tera Vladu da brže i kvalitetnije ispunjava obaveze u procesu integracija. Međutim, ne treba gubiti iz vida i da je cena našeg kašnjenja promena spoljnog okruženja. Ekonomska kriza i potreba prevazilaženja krize izazvane odbijanjem Lisabonskog sporazuma na referendumu u Irskoj svakako će uticati i na same članice EU i na njihovu mogućnost da odvajaju vreme za rešavanje drugih pitanja. Sigurna sam da to sve ne slabi privrženost EU da integriše Zapadni Balkan, ali utiču na okolnosti u kojima će se to desiti i na vreme koje će EU posvetiti nama.

Evropa će strože ocenjivati Srbiju

Ministar spoljnih poslova Holandije svojevremeno je rekao da će nam kad isporučimo generala Mladića Hagu, saopštiti sledeće uslove. Ima li novih uslova za Srbiju?

– Ne sumnjam da su to oni isti uslovi definisani u Kopenhagenu 1993. godine i precizirani 1999, kada je osmišljen proces stabilizacije i pridruživanja. Ne očekujem nove uslove, ali očekujem rigorozniju proveru uslova nego što je to bio slučaj sa zemljama koje su postale članice EU 2004. i 2007, jer je stroga provera ispunjenosti uslova najbolji način da se obezbedi podrška daljem procesu proširenja. I to je cena našeg kašnjenja, cena toga što dolazimo na kraju kada je EU, uslovno rečeno, naučila lekcije ili stekla iskustva iz prethodnih proširenja, ali možemo ga tumačiti i kao garant ostvarenja reformi zbog kojih građani i teže