Fiktivne adrese blokiraju terminale MUP-a

Fiktivne adrese blokiraju terminale MUP-a

Građani za koje se utvrdi da ne borave na adresi na kojoj su prijavljeni ne mogu da dobiju nijedan dokument u stanicama policije.

Sve veći broj građana Srbije se prilikom odlaska u stanice policije suočava s nemogućnošću da obavi posao, bilo da je u pitanju izdavanje novih ličnih karata i biometrijskih pasoša, ili registracija automobila i motocikala. Razlog je što u njihovom „profilu” u Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS) MUP-a Srbije stoji zabeleška „F” (fiktivna adresa), što znači da ne borave na adresi na kojoj su prijavljeni u ličnim dokumentima.

– Nedavno sam otišao u policijsku stanicu da registrujem motocikl, ali mi je službenica za šalterom rekla da to ne mogu da učinim jer navodno živim na fiktivnoj adresi. Svojim očima sam video oznaku fiktivne adrese na kompjuteru – rekao je jedan od građana koji je želeo da ostane anoniman. Po njegovim rečima, službenica mu je objasnila da je problem nastao jer svojevremeno nije platio saobraćajnu kaznu, a policija ga je bezuspešno tražila na adresi na kojoj je prijavljen u ličnoj karti, pa je ona u sistemu zabeležena kao fiktivna.

Sistem oznaka „fiktivne adrese” u terminalu MUP-a uveden je pre nekoliko godina, a funkcioniše na sledeći način: ukoliko patrola policije ne pronađe određenu osobu na adresi na kojoj je prijavljena u ličnoj karti, najčešće posle drugog pokušaja, u njen dosije u Jedinstvenom informacionom sistemu MUP-a se upisuje oznaka „F”. Dok ponovo ne reguliše svoj status, ta osoba ne može da izvadi ili produži ličnu kartu, vozačku dozvolu, pasoš ili da registruje automobil jer se pri svakom podnošenju zahteva vrši provera podataka preko terminala.

„Skidanje” oznake „F” je komplikovano, a vrši se tako što se najpre izmiruju sve neplaćene saobraćajne kazne – listing izrečenih mandatnih kazni može se dobiti u Upravi saobraćajne policije MUP-a, kao i u lokalnim policijskim stanicama. Zatim je potrebno da se izvadi i listing pokrenutih prekršajnih postupaka kod gradskih sudija za prekršaje, a potom osoba sa „F” etiketom mora da se javi kod sudije koji ga traži. S listinzima, plaćenim kaznama i potvrdom sudije za prekršaje da se „F” osoba javila, odlazi se u policijsku stanicu gde se ponovo započinje procedura prijavljivanja na određenu adresu. Da problem bude veći, većina građana sazna da je zavedena kao osoba s fiktivnom adresom tek kad im je potreban neki dokument, a po običaju im je potreban hitno.

Obavezu da prijave adresu na kojoj zaista i borave najčešće propuštaju da regulišu državljani Srbije koji se nalaze na privremenom radu u inostranstvu, zatim studenti, sezonski radnici i izbeglice. Međutim, ima i onih koji svesno manipulišu adresom stanovanja kako bi sebi obezbedili neku pogodnost – tako je od 2005. godine, kada su vlasti Jagodine donele odluku o dodeli pomoći nezaposlenim trudnicama i mladim bračnim parovima, broj građana s „fiktivnim” prebivalištem u ovom mestu porastao za 6.000. Takođe, posle najave vizne liberalizacije za građane Srbije od početka 2010. godine (koja neće važiti za građane Kosova), naglo se povećao i broj Albanaca koji su prijavili prebivalište u opštinama na jugu Srbije.

Kako saznajemo, utvrđivanje istinskog prebivališta i boravišta građana zdušno podržavaju i delioci pravde u Srbiji jer se ogroman broj suđenja odlaže, a veliki broj slučajeva i zastareva zbog netačnih adresa optuženih, svedoka i ostalih učesnika u postupcima.

Izvor: Politika