SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE AMBASADE SRBIJE DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA
SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE AMBASADE SRBIJE DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA

Autor Tema: Masti  (Pročitano 3661 puta)

Van mreže Anatema

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 191
  • Karma: +0/-0
Masti
« poslato: Decembar 17, 2009, 12:32:11 pre podne »
Masti su materije koje se nalaze u sastavu svih životinjskih i biljnih organizama. Sastavni su deo našeg organizma. Učestvuju u građi ćelijskih opni, hormona, ali i kao nosioci u mastima rastvorljivih vitamana (A,D,E,K). Masti predstavljaju snažan i visok energetski izvor.

Jedan gram MASTI daje energiju od devet kcal ili 37,5 kJ.
Masti koje unosimo hranom pod dejstvom pankreasnih enzima i žuči razlažu se u tankom crevu i krvotokom dospevaju u jetru.

Višak masti koje naš organizam ne iskoristi deponuje se u jetri, potkožno ili oko naših organa kao masne naslage (salo). Povećan nivo cirkulišućih masti u krvnim sudovima glavni je krivac oštećenja krvnih sudova i uzročnik mnogih teških oboljenja (šlog, infarkt, gangrene).
Količina masti koju odrastao čovek normalne težine dnevno treba da unese hranom u organizam iznosi oko jedan gram na kilogram telesne težine ili oko 75 gr dnevno. Gojazni treba da smanje ovaj unos na 0,7 do 0,8 grama na kilogram telesne težine.

Dijabetičari moraju da znaju da sve masti koje unosimo hranom nisu istih osobina i da je poznavanje vrste i količine masti u pojedinim hranljivim namirnicama od velikog značaja za sastavljanje njihovog jelovnika.
Masti koje unosimo hranom mogu biti ZASIĆENE i NEZASIĆENE (mononezasićene i polinezasićene).

ZASIĆENE MASTI Nalaze se u crvenom mesu (svinjsko, ovčje, goveđe), mesu pernate živine, pogotovu u kožici i naslagama ispod kože, mesu divljači, svim vrstama mesnih prerađevina, slanini, iznutricama, mleku i mlečnim proizvodima (sirevi, kajmak, puter). Jednom rečju, zasićene masti su životinjskog porekla.

NEZASIĆENE MASTI Mogu biti mononezasićene i polinezasićene. Monozasićene su: biljne masti u maslinovom ulju, u ulju semena repice, u lešniku. Polinezasićene masti nalaze se u: suncokretovom ulju, kukuruznom ulju, orahu, soji, ribi. Ribe, kao što su tuna, skuša i sardela sadrže dosta polinezasićenih masti bogatih omega 3 masnim kiselinama koje snižavaju nivo lošeg LDL holesterola, podižu nivo dobrog HDL holesterola i sprečavaju procese atero skleroze.

UNOS MASTI U ISHRANI TREBA DA BUDE 70:30 U KORIST NEZASIĆENIH (ZATO JEDITE HRANU SA BILJNIM ULJIMA I ČEŠĆE RIBU).
KOJE SE MASTI NALAZE U NAŠEM ORGANIZMU? Najznačajnije masti u našem organizmu su:
- masne kiseline,
- fosfolipidi,
- holesterol,
- trigliceridi.

Masti su nerastvorive u vodi, pa se u našem organizmu nalaze vezane sa belančevinama gradeći komplekse koje nazivamo LIPOPROTEINI. Postoji nekoliko tipova lipoproteina:
- HDL - dobra masnoća, velike je gustine, sadrži u sebi dosta belančevina, fosfolipida a manje holesterola.
- LDL - loša masnoća, male gustine, sadrži uglavnom holesterol (70%), ubrzava procese ateroskleroze.
- VLDL - lipoprotein, male gustine, sadrži uglavnom trigliceride.

Važno: Prilikom kontrolisanja vrednosti masnoća treba kontrolisati i HDL i LDL frakcije, jer njihove vrednosti i međusobni odnosi pokazuju koliko su nam ugroženi krvni sudovi.


 

SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE AMBASADE SRBIJE DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA