Forum sajta KoZnaZna

PUTOVANJA Pasoši Vize Državljanstvo Ambasade => Informacije i saveti za putovanje, školovanje... => Temu započeo: dragan Novembar 30, 2011, 06:20:40 posle podne

Naslov: Andora, najveća među najmanjim zemljama
Poruka od: dragan Novembar 30, 2011, 06:20:40 posle podne
U Andori nema železničke pruge, ni aerodroma, ali ima odličnih puteva koji vijugaju kroz impresivan planinski pejzaž. Važi za “najveći evropski djuti fri šop“

Izvor: novosti.rs | Ž. Dulić

(http://www.novosti.rs/upload/images/2011//11/2811j/zp/30andora.jpg)

Smeštena visoko među vrhovima istočnih Pirineja, planinskog venca između Francuske i Španije, kneževina Andora vekovima je ostala sakrivena od pogleda većine svetskih putnika. Možda i zato što se teritorija ove minijaturne države od svega 468 kvadratnih kilometara, nalazi na najvišoj tački nadmorske visine u Evropi.

Ovde se zaista diše punim plućima na savršeno čistom planinskom vazduhu. Naime, njen najviši planinski vrh, Koma Pedrosa, dostiže visinu od 2.947 m, a najniža tačka u dolini nalazi se na nadmorkoj visini od 840 metara.

Iako u Andori nema železničke pruge, niti aerodroma, ona je sistemom odličnih puteva koji vijugaju kroz impresivan planinski pejzaž, borove šume i brojne pašnjake, povezana sa svojim velikim susedima, Španijom i Francuskom.

U najvećoj među najmanjim državama na svetu starosedeoci su Andorani, ponosni brđani sa burnom i zanimljivom istorijom i tradicijom, uprkos činjenici da su zbog nepristupačnog položaja svoje zemlje dugo bili na marginama evropske istorije.

Smatra se da potiču iz španske Katalonije, o čemu svedoči i katalonski koji je zvanični jezik, mada se ovde ravnopravno koriste i španski i francuski. Autohtoni stanovnici Andore, međutim, čine tek četvrtinu od ukupno 69.000 stanovnika, dok većinu čine doseljenici, uglavnom iz susedne Francuske i Španije.

Prema legendi iz 9. veka, na koju su starosedeoci Andore naročito ponosni, Karlo Veliki je posebnom poveljom ovu teritoriju dodelio Andoranima u znak zahvalnosti za njihovu pomoć u borbi protiv Mavara.

Ali, borba za vlast u Andori, između francuskih i španskih pretendenata, vodila se sve do 1278. godine i razrešena je uspostavljanjem podeljenog suvereniteta, protektorata između francuske i Španije koje na svakih 100 godina obnavljaju taj ugovor. Međutim, ova liliputanska evropska država je svoj prvi Ustav dobila tek 1993.

Stanovnici Andore oduvek su živeli od stočarstva, proizvodnje duvana, drveta, i, naravno, šverca i krijumčarenja, pa slove za odlične trgovce. Ovo iskustvo sa trgovinom im se višestruko isplatilo kada su pedesetih godina prošlog veka u Andoru stigli prvi turisti, zaljubljenici u prirodu, lov, ribolov, zimske sportove, ali i kupovinu robe iz svih krajeva sveta, oslobođene poreza! Otada su turizam i „djuti fri“ prodaja glavni izvor prihoda ove zemlje.

Iako najpovoljnija šoping destinacija u Evropi, Andora nije postala punopravna članica EU, ali zato uživa specijalni status i ima iste trgovinske pogodnosti kao i punopravne članice. Zato stanovnici Andore vole da se hvale svojim visokim standardom koji su postigli bez članstva u EU, ali i najvišom prosečnom dužinom života na svetu od 83,5 godina.

Zaista, Andora je pravi raj za kupoholike koji je poslednjih godina opsedaju. Otuda i šaljiv propagandni slogan: „Posetite Andoru, najveći evropski djuti fri šop!“

Uostalom, njena tri grada, prestonica Andora la Velja, Eskaldes-Engordani i Pas de la Kasa važe za evropske trgovinske centre sa najzanimljivijom i najraznovrsnijom ponudom robe iz čitavog sveta. Jer, ovde malo ko može da odoli bogatoj ponudi čak 2000 butika iz čijih ukusno aranžiranih izloga poglede prolaznika mame garderoba i obuća najpoznatijih svetskih kreatora, ili brojnih parfimerija, knjižara, antikvarnica, zlatara i prodavnica tehničke robe najnovije generacije, po daleko nižim cenama od onih u ostalim evropskim prestonicama.

Treba takođe napomenuti da Andora ima dugu tradiciju u proizvodnji parfema. Na teritoriji koja obuhvata manje od 500 kvadratnih kilometara nalazi se čak 19 fabrika parfema, a u Eskaldes–Engordani otvoren je i Muzej parfema. Stoga nimalo ne čudi podatak da ovu malu kneževinu godišnje poseti više od 10 miliona turista.

Ipak, najveće bogatstvo ove doskora prilično izolovane evropske državice je ono koje joj je podarila priroda. Kada se uspete na njene planinske vrhove, prekrivene večitim snegom, doslovno ste opijeni razređenim, ali apsolutno čistim planinskim vazduhom i pogledom na tri uske doline koje čine latinično slovo „U“ i formiraju tok reke Valira. U dolinama smeštenim između visokih obronaka Pirineja naići ćete na zaseoke čiji stanovnici i danas žive u harmoniji s prirodom.

Jedna od njih, dolina Madriu, nalazi se i na Uneskovoj listi svetske baštine. Glečerskog je porekla, zauzima 10 odsto teritorije Andore i savršeno oslikava njeno kulturološko i biološko bogatstvo. Obilazak doline nudi posetiocima najlepši pogled na okolni pejzaž i stare pastirske kolibe izgrađene u tradicionalnom stilu. Neke od njih su tek poslednjih godina, zbog sve većeg priliva turista, modernizovane, ali su u potpunosti zadržale svoj stari planinski šarm.

Iako manja, ali podjednako bogata nazaboravnim prirodnim lepotama, dolina Sorteni, sa gorskim jezerom, proglašena je nacionalnim parkom sa preko 700 vrsta biljaka i endemskog cveća. Njen obilazak traje nešto duže od dva sata, ne spada u one najteže i omiljeno je odredište nešto starijih planinara i zaljubljenika u šetnju. Pogotovo što ona podrazumeva obaveznu degustaciju lokalnih sireva i vina u starim kamenim štalama, takozvanim „bordama“, preuređenim u ljupke restorane.

Ukoliko ste ljubitelj zimskih sportova, skijanja, snoubordinga, sankanja i vožnje motornim sankama, Andora je idealno turističko odredište. Znate li da se baš na ovom malom geografskom prostoru nalazi najveći broj planinskih padina namenjenih zimskim sportovima na Pirinejima?

Moderni skijaški centri Valjnord i Grandvalira raspolažu sa čak 284,5 kilometara skijaških staza sa 110 žičara i 1385 topova za proizvodnju veštačkog snega! Ali, to nije sve. Preduzimljivi stanovnici Andore izgradili su i najveći alpski tobogan na svetu, dugačak čak 5300 metara. Smešten je u zabavnom parku „Naturlanija“, u mestašcu Sant Hulia i oduševljava posetioce svih uzrasta, od 7 do 77 godina.

Sam uspon do vrha tobogana, kroz drevnu borovu šumu „La Rebasa“ predstavlja poseban doživljaj koji traje 15 minuta. Sledi uzbudljiv spust sankama na šinama od čije vrtoglave brzine čak i najhrabijima zastaje dah.