SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA
SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA

Autor Tema: Jagodasto voće  (Pročitano 4509 puta)

Van mreže Anatema

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 191
  • Karma: +0/-0
Jagodasto voće
« poslato: Decembar 17, 2009, 08:22:01 pre podne »
ARONIJA, araronija, crna jabučica (Aronia melanocarpa) – Grmolika je biljka, botanički pripada jagodičastom voću. Plodovi su grozdasti sa ljubičasto-crnim okruglastim bobicama. Ima veoma lekovita svojstva. Krajem leta daje jestive i veoma ukusne plodove. Sadrži biofenole, tanine, flavonoide i antocijane. Plod aronije sadrži vcćni šećer, mnogo karotina, provitamin A, vitamine grupe B, vitamin C, mineralne materije (kalijum, fosfor, jod), voćne kiseline, pektine (koji želatira). Sveži plodovi se mogu jesti bez ograničenja. Od njih se pripremaju voćne kaše, želei, sirupi, sokovi, kompoti, marmelade i razne poslastice. Naročito je poznata mešana marmelada sa kruškama, rabarbarom, ogrozdom, ribizlom i višnjom. Plodovi mogu da se suše i samelju u brašno, a zatim dodaju testu za hleb, pecivima i kolačima. Pripremaju se i voćni napici, rakija, likeri, vino i sirće.
U Severnoj Americi aronija raste samoniklo, a u Evropi se uzgaja kao nova vrsta voća.
Lekovita svojstva: deluje na jetru, žuč, želudac i creva, jača imuno sistem i pojačava izlučivanje teških metala i nekih radioaktivnih elemenata iz organizma. Poboljšava cirkulaciju u krvnim sudovima glave, pospešuje rad štitaste žlezde i reguliše izlučivanje njenih hormona, smanjuje visok krvni pritisak i nivo šećera u krvi (preporučuje se kod ateroskleroze i upale proširenih vena. Smiruje bolove i grčeve želuca, upalu sluzokože želuca, bolove i grčeve creva, umiruje upalu crevne sluzokože creva i dr.



JAGODA (Fragaria vesca) – veoma je aromatična (posebno samonikla), slatkastog je ukusa i veoma sočna, crvene su ili žute boje (zavisno od sorte). Plodovi su malo izduženog oblika. Nisko je kalorična, 100 g ima 27 kalorija. Sadrži: 0,6 g proteina, 6,2 g ugljenih hidrata, bez masti. Ima 1% slobodnih organskih kiselina (limunska, vinska, jabučna, salicilna) i flavonoide. Od mineralnih materija ima kalijuma, kalcijuma, gvožđa i fosfora (naročito mangana koji deluje na celokupni metabolizam, proizvodi kosti i krv, hrani živce i mozak, podstiče libido). Od vitamina sadrži karoten, vitamine grupe B, vitamin C (oko 64 mg) i vitamin E, tanin, etarsko ulje, triterpen, pentozan. Preporučuje se i dijabetičarima. Jagode treba prati vrlo kratko pod mlazom vode neposredno pre jela, jer se na taj načIn sačuvaju njeni sastojci. 1 jagoda ima oko 200 semenki.
Lekovita svojstva: neutrališu otrove u telu, kod tegoba jetre, srčanih oboljenja i reumatskih oboljenja. Jagode sa mlekom treba da jedu oboleli od akutnog i hroničnog reumatizma i gihta. Soli jagoda umanjuju kiselinu u krvi, a sadrže i jedinjenja srodna salicilu od kojeg se pravi aspirin. Popravljaju krvnu sliku, snižavaju krvni pritisak, umiruju živce, pomažu rastvaranju mokraćne kiseline u krvi. Odlične su u borbi protiv kamenca u žučnoj kesi i bubrezima. Preporučuje se i dijabetičarima. Vitamin C znatno jača imunološki sistem i pomaže organizmu da apsorbuje gvožđe.
Kontraindikacije: kod nekih korisnika (naročito kod dece) izaziva alergiju).



KUPINA (Rubus fruticosus L.) – plod je boba prijatnog ukusa i deluje povoljno na varenje. Prelivena vinom i zaslađena prirodnim zaslađivačem, jača slab želudac. Vrlo je korisno voće za ishranu dece i rekonvalescenata. Male je kalorične vrednosti, 100 g ima svega 48 kalorije. Sadrži 84,7 g vode, 1,2 g proteina, 8,6 g ugljenih hidrata (šećer), 1 g masti, mineralne materije (189 mg kalijuma, 44 mg kalcijuma, 30 mg fosfora, 30 mg magnezijuma, 3 mg natrijuma), vitamine (17 mg vitamina C), jabučnu, vinsku i limunsku kiselinu, tanin i sluz.
Lekovita svojstva: sirovi plod kupine (kao pekmez) ublažava proliv. Sok ili sirup je veoma dobro sredstvo protiv kašlja, dok sirup pomaže kod visoke temperature, osvežava i okrepljuje (preporučuje se 1-2 čašice dnevno). Čaj od sušenog ploda olakšava iskašljavanje sluzi, a čaj od suvih mladih listova kupine koristi se kao lek protiv upala sluzokože usne i organa za varenje. Kupine i kupinovo vino su nezamenjivi kod anemije.



MALINA (Rubus ideaus L.) – plod maline je sočna i aromatična boba koja osvežava. Crvene je ili crne boje, veoma je mekana, bobice reaguju na pritisak i lako se kvare. Količina od 100 g ima 26 kalorija. Sadrži: 0,9 g proteina i 5,5 g ugljenih hidrata, bez masti. Maline spadaju u najzdravije namirnice. Imaju obilje antioksidanasa (10 puta više nego paradajz, nekoliko puta više nego brokoli, kivi…).
Bobice sadrže oko 80% soka koji ima oko 2% jabučne i limunske kiseline, malo mravlje kiseline, voćnog šećera, mineralne materije (najviše gvožđa), vitamine (C i E), tanin, pektin i sluzi.Malina ima najveću vrednost kao sirova, a koristi se sušena i zamrznuta. Važna je za izradu sirupa, sokova, želea i kandiranog voća. Sok maline ima harmonični sjedinjen stepen kiselosti, mineralne sastojke i koloidnu strukturu, kao ni jedan drugi voćni sok. Pripisuju joj se dijetetska i lekovita svojstva. Mogu je koristiti i dijabetičari. Od malinovog sirupa, sa dodatkom dvostruke količine vinskog sirćeta, priprema se maslinovo sirće, prijatne arome i boje. Malini se pripisuje afrodizijačko dejstvo na žene.
Lekovita svojstva: vitamini utiču na upale, jačaju imuni sistem i krvotok. Gvožđe učestvuje u izgradnji krvi. Pektin otvara apetit, poboljšava varenje, utiče na pražnjenje creva i žučnih puteva.

Dudinje se koriste sveže, sušene i prerađene. U domaćinstvima se prave sokovi, sirup, kompot, slatko, pekmez, deserti, vino, sirće i poznata rakija dudovača. Osušene i samlevene se dodaju raznim pecivima.
Plod je dužine od 1-3 cm, cilindričnog oblika zbijeni od pojedinačnih orašica. 100 g ima 38 kcal. Sadrži 87 g vode, 1,3 g proteina, 8,1 g ugljenih hidrata, odnosno oko 10% invertnog šećera (u obliku glukoze i fruktoze), oko 2% slobodne organske kiseline (limunove i jabučne). Od mineralnih materija sadrži: (190 mg kalijuma, 1 mg natrijuma, 20 mg fosfora, 1,9 mg gvožđa, 29 mg magnezijuma, 0,59 mg cinka). Od vitamina sadrži: 900 mg beta-karotina, 63 mg vitamina C, manje vitamina grupe B, pektin, sluz, smole i druge korisne sastojke. Za jelo se koristi sirov. Od njega se priprema sirup ili pekmez, a pravi se vino i cenjena rakija dudovača.
Lekovita svojstva: osvežavajuće dejstvo u febrilnim stanjima i laksativno dejstvo, poboljšava varenje, blagotvorno deluje na neka plućna oboljenja. Sok od dudinja pospešuje iskašljavanje, znojenje i njime se ispiraju upaljeno grlo i usta. Nedozreli plodovi crnog duda u narodnoj medicini koriste se protiv proliva, a zreli za omekšavanje stolice i čišćenje.
Kontraindikacije: zeleni dud je otrovan i izaziva grčeve u stomaku i halucinacije.




 

SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA