SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA
SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA

Autor Tema: Šta ovog leta čeka srpske turiste?  (Pročitano 3862 puta)

Van mreže Simon

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 693
  • Karma: +2/-0
Šta ovog leta čeka srpske turiste?
« poslato: Jun 23, 2010, 06:58:22 posle podne »
Kuda ove godine na more?

U zavisnosti od prohteva, ali i dubine   džepa, aranžmani koji podrazumevaju put i desetodnevni boravak u   odabranom mestu mogu da se nađu po ceni od 200 evra sve do 1.200
   
Izvor: Politika

Foto: bugbog
 
Na putovanje se ne polazi bez kreme sa zaštitnim faktorom, male apoteke u   neseseru, novog kupaćeg, pa tako poseban izdatak za pripreme doseže   nekoliko hiljada dinara, opet zavisno od prohteva. Ako se tu doda još   malo hrane, za one koji odlaze u apartmane, samo polazak ne može da   prođe bez desetak hiljada, a možda i više ako je porodica brojnija. A za   trošak na letovanju – kafice, sokiće, poneko pivce, sladoled, nešto za   ručak-večeru, izlete, vožnje brodovima i vozićima, jahanje kamile ili   noćno krstarenje, poneki poklončić…
 
Šta srpske turiste očekuje u   letovalištima, koja su prema izveštajima turističkih agencija u vrhu   tražnje, u Grčkoj, Egiptu, Tunisu i Turskoj, osim što ne smeju da piju   vodu iz česme? Reporteri „Politike” bili su gosti na ovim destinacijama.

Južnoafrički šmekeri i srpske lepotice na grčkim   plažama

Dragane, Jelene, Ane teško će mirno dremati   na plažama Halkidikija ovog leta jer su one, sem šuštanjem Egeja,   ispunjene dozivanjem srpskih imena. Uprkos krizi koja drma Grčku, ovo   poluostrvo preplavljeno je turistima iz Srbije. Nemoguće je prošetati se   peščanim obalama Pefkohorija, a ne nabasati na „Frikomov” suncobran   koji su nasred kupališta zaboli ko drugi nego žitelji naše zemlje. Ko   želi da se oseća kao kod kuće može slobodno da se ukrca u autobus bez   bojazni da u tavernama ili na šetalištima Haniotija, Pefkohorija,   Polihrona neće naleteti na Vranjance, Beograđane, Vrščane… Onda i ne   čude podaci Bosnakisa Nikosa, predstavnika apartmana Haniotija, da 70   odsto njihovih kapaciteta ovog leta popunjavaju Srbi. Dok je u celoj   Grčkoj poseta turista opala 25 odsto, kaže Rula Mikonjati, iz   asocijacije hotela Halkidikija, na ovom poluostrvu, zahvaljujući   vernosti srpskih posetilaca, ta brojka je deset odsto. Naši ne moraju da   brinu ako ne znaju svetske jezike jer Grci broje kusur, otpozdravljaju i   služe na srpskom, nemoguće je otići na ručak, a ne naleteti na konobara   sa naših prostora.

„Kilo banana jedan evro”, svakodnevno   dovikuje Grk iz kombija koji kruži plažama Haniotija, povici „sveže   krofne” razležu se Pefkohorijem, a na ulazu u taverne stoje ćirilični   natpisi „Za sve naše popust deset odsto!”. Ispijanje kafice na pesku   najbolje ide sredovečnim zemljacima i parovima sa decom, jer su plaže   preplavljene njima. Mlađe generacije Srba kriju se na udaljenoj peščanoj   lepotici „Ksenija”, u mirnom i šljunkovitom utočištu Lautra, različitom   od preovlađujućih obala, jer je bogato stenama i idealno za ronjenje.   Beg od srpske dreke traže i u „fensi” kafićima uz more, gde zakup za dve   ležaljke i suncobran košta pet evra. Ležaljka i suncobran besplatno idu   uz kafu od četiri evra, đus ili frape koji u Pefkohoriju staju 3,5   evra.

Iznenađenjima Mediterana nikad kraja, jer buckaste   Srpkinje, nepripremljene za sunčanje kad se izvale u ležaljku, pravi su   mamac za južnoafričke šmekere i tamnopute prodavce slika i nakita na   plaži.
D. Jokić
___________________________________________________________________________________________________________________

Egipćani se cenkaju i u apoteci


Foto: pbitennis

Zaljubljenici u plivanje i ronjenje neće pogrešiti ako ovog leta krenu put Egipta, jer je u letovalištima na Crvenom moru sve podređeno turistima. Najpoznatije mesto je Šarm el Šeik, na Sinajskom poluostrvu, u kome za aranžman treba izdvojiti minimum 400 evra. Za razliku od drugih zemalja, ovde se ležaljke i suncobrani na plaži i bazenu ne plaćaju, kartica za besplatne peškire se dobija prvog dana boravka i vraća poslednjeg. U centralnom delu grada, Nama Beju, malo ko proverava da li ste baš iz onog hotela kome pripada plaža, pa ako se nekome ne dopada kupanje u hotelskom delu mora, slobodno može da se odluči za kupanje i sunčanje na plaži nekog drugog hotela.

Animacioni timovi zaduženi su za besplatnu celodnevnu zabavu na plaži. Turiste već u deset sati treneri pozivaju na aerobik, zatim na boćanje, pa akvabik, a tu je i odbojka na plaži. Ko se odluči za kupanje na bazenu, može da učestvuje u vaterpolo utakmicama ili raznim fizičkim aktivnostima, a organizuju se i turniri u stonom tenisu i drugim igrama. Mnogi hoteli nisu na plaži, ali goste besplatno prevoze minibusi svakih pola sata. Za jednočasovnu relaksacionu masažu na plaži treba izdvojiti 20 evra, koliko košta i iscrtavanje omiljenih likova na telu kanom. Oni koji ne vole noćne izlaske, mogu da uživaju u kulturno-umetničkim programima koje organizuje gotovo svaki hotel, a za najmlađe su tu mini-diskoteke i žurke. Agencije organizuju i raznovrsne izlete. Obilazak Jerusalima i kupanje u Mrtvom moru staje 180 evra, odlazak do Petre avionom je 250 evra, a poseta pravoslavnom manastiru svete Katarine staje 35 evra.

Pre putovanja u Egipat, za svaki slučaj treba poneti „malu kućnu apoteku”. Jer, u egipatskim apotekama, kao i u prodavnicama, sledi cenkanje, pa ako turista dobije bolove u stomaku, što se često dešava u njihovim letovalištima, mora da se spremi za razgovor sa apotekarom i da obara cenu leka.

D. Davidov-Kesar
___________________________________________________________________________________________________________________

Jahanje kamila po peščanim dinama hit u Tunisu


Foto:Viator

Tunišani su izgleda i šakom i kapom podelili zvezdice hotelima pa i dve, tri dali jeftinijem smeštaju koji bi Srbin sa iole turističkog staža svrstao u kategoriju „šipak”. Ali, kada bi ocenjivao plaže Susa, Port el Kantauija i Hamameta potrošio bi čitavo sazvežđe. Za svaki hotel izdvojen je deo moderno uređenog i čistog peščanog prostranstva koje umivaju talasi i krase raskošne palme. Meštanima je ulaz u hotelske komplekse zabranjen, osim ako su tu zaposleni. Goste sa svih strana sveta izvaljene u ležaljkama iz laganog dremeža sporadično prenu pozivi animatora da se vežbajući akvabik rekreiraju u bazenu. Sveže urme za užinu nisu ekskluziva, već „berberske smokve”, kako tamo zovu plod kaktusa.

Poseban specijalitet je i nacionalno jelo kus-kus, mešavina žitarica, povrća i piletine ili nekog drugog mesa i pikantnih začina. Gurmani ne odolevaju ni jagnjetini u tuniskom sosu i prepričavaju kako bolju poslasticu od čokoladnog fondona nisu okusili. U ekskluzivnijim restoranima ne propuštaju priliku da probaju i kamilje krmenadle s rižom. Porcije ovih jela slove za najskuplje, a koštaju najviše deset evra. Tako se kreću i cene domaćih vina kojima se Tunišani ponose koliko i maslinovim uljem.

Gostoprimljivost domaćina turisti osećaju na svakom koraku, a posebno ako prolaze ispred dućana. Trgovci, nasmejani od uveta do uveta, raspoloženi za cenkanje uvlače kupce u radnje. Kao uspomena sa letovanja dovlače se torbe, lampe, jastuci od kamilje kože, nargile, keramičko posuđe i svećnjaci.

Hit je dvodnevna avantura u Sahari sa noćenjem u jednoj od najlepših oaza. Sve generacije jašu kamile po peščanim dinama kakvih se sećaju iz filmova, a posete i kulise gde su snimani „Ratovi zvezda”. Adrenalin skače na safariju džipovima po pustinji, stecištu fatamorgana. Šetnja po slanom jezeru i polju kristala nikoga ne ostavlja ravnodušnim, kao ni poseta Berberima i njihovim podzemnim domovima, ili osvajanje spratova rimskog koloseuma u El Džemu. Vredi odvojiti i dan za obilazak prestonice Tunisa, muzeja Bardo sa najvećom zbirkom rimskih mozaika, Kartagine i plavo-belog sela Sidi Bu Said sa čijeg vidikovca puca jedan od najromantičnijih pogleda na planeti. Za oba izleta dovoljno je 150 evra.

M. Simić-Miladinović
___________________________________________________________________________________________________________________

Nezaboravna masaža u hamamu


Foto: Lastminuteturkey

„Kupao me je nepoznati muškarac, a ja sam uživala u svakoj sekundi”, komentarisala je jedna Beograđanka u hamamu, u turskom turističkom gradu Kemeru. Nepripremljen srpski turista naviknut na stalni grč gradskog života pašće u trans dok uživa u blagodetima turskog kupatila. Uživanje u dvosatnom tretmanu saune, parnom i turskom kupatilu, masaži, raznim aromama sveća, miomirisima, kozmetičkim maskama plaća se tridesetak evra. Poseta ovakvom „raju” trebalo bi da bude nezaobilazna na letovanju u Turskoj koje se razlikuje od regije do regije. Najpopularnija i najnovija letovališta nedaleko su od milionskog grada Antalije. U regiji grada Kemera ima gotovo 700 hotela, od kojih su mnogi izgrađeni u poslednjih nekoliko godina. Većina pruža takozvanu ol inkluziv uslugu, pa u blizini nema mnogo prodavnica u kojima se nude namirnice, ali zato su svuda radnje sa garderobom, parfemima, obućom i kožom. A ko ne odoli veštim turskim trgovcima koji turiste vuku za rukav i uvlače ih u radnju, valjalo bi da im pre nego što pitaju za cenu kažu da nisu Rusi. Tursko primorje vrvi od turista iz ove zemlje, ali za njih je cena čak i dvostruko viša nego za naše turiste.

U luksuznom okruženju nema mnogo mesta za „paradajz turiste”, a pare se troše na uživanciju u hamamima i na izlete.

Ko odluči da letuje u Kemeru u većini hotela neće morati da izdvoji novac za ležaljke jer su besplatne, a ni peškiri kojima mnogi pune kofere nisu neophodni jer će ih na putu do plaže, u zamenu za hotelsku karticu, dobiti. Onima koji bi da uživaju u vratolomijama, Turci za pedesetak evra nude paraglajding na vodi, ali upornim pregovaranjem cenu je moguće spustiti i na 30 evra.

„Česmovača” u Turskoj nije za piće, ali u većini hotela gosti besplatno dobijaju flaširanu vodu. Ukoliko se, dakle, srpski turista odluči na smeštaj u nekom od „ol inkluziv” hotela, novac će mu biti potreban jedino za izlete i šoping.

S. Despotović
« Poslednja izmena: Jun 23, 2010, 08:03:03 posle podne od strane Simon »


 

SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA