SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA
SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA

Autor Tema: Alarmantno: 149.065 stručnjaka napustilo zemlju  (Pročitano 2674 puta)

Van mreže Simon

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 687
  • Karma: +2/-0
Alarmantno: 149.065 stručnjaka napustilo zemlju
« poslato: Avgust 08, 2010, 11:23:59 pre podne »
Prema poslednjem istraživanju, kofere pakuju visokoobrazovani ljudi iz gradova. Njihov odlazak ostaviće katastrofalne posledice u državi.

Izvor: Pressonline.rs - A.Mitić



PROFIL NAŠEG ISELJENIKA
- u najboljim je godinama, fakultetski obrazovan
- nezaposlen je ili radi izvan neposredne proizvodnje
- nije još osnovao porodicu, nema ni stan ni zemlju
- uglavnom je bez prihoda ili ima platu od 8.000 do 18.000 dinara
- verovatno je iz Beograda, a manje je verovatno da je sa sela ili iz Vojvodine

Ukidanje viza i teška ekonomska situacija navode sve više građana da odu iz zemlje. Srbiji preti novi talas emigracija, a poslednja istraživanja govore da će u armiji novih iseljenika biti mladi, visokoobrazovani ljudi iz gradskih sredina.

Tanja Pavlov, zamenik direktora organizacije „Grupa 484", koja je radila veliko istraživanje o migracionim potencijalima, kaže za Press da Srbiju uglavnom žele da napuste mlade osobe od 15 do 24 godine, a da je manje onih koji imaju do 39 godina. Najmanje ima onih koji su završili samo srednju školu jer je većina migranata visokoobrazovana. Zapravo, sa stepenom obrazovanja raste i stepen želje za iseljenjem iz zemlje. Želju da napuste Srbiju podjednako imaju i žene i muškarci.

Na Zapad po bolji život
- Čak 24 odsto visokoobrazovanih i 33 odsto ispitanih magistranata i doktoranata razmišlja o iseljenju iz Srbije. Profil emigranta izgleda ovako: najverovatnije je učenik, student, nezaposlen ili radi izvan neposredne proizvodnje. Nije još osnovao porodicu, premda ne živi sam. Verovatnije je iz Beograda, a manje je verovatno da je iz ruralne sredine ili iz Vojvodine. Nema stambeni prostor i zemlju, uglavnom je bez prihoda ili ima lični dohodak u vrednosti od 8.000 do 18.000 dinara - navodi Tanja Pavlov.

Do Drugog svetskog rata migranti u potrazi za boljim životom bili su uglavnom najsiromašniji i najmanje obrazovani. Međutim, sadašnji potencijalni migranti su obrazovaniji ljudi iz gradova koji odlaskom na Zapad žele da reše egzistencijalno pitanje.

Istraživanje o profilu potencijalnog migranta pokazuje da su oni veoma brojni. Zato bi talas emigracije koji preti imao katastrofalne posledice po zemlju.

Odoh da deci omogućim bolji život
„Grupa 484" je radeći istraživanje o migracionim potencijalima pitala potencijalne iseljenike zašto žele da napuste Srbiju. Najčešći odgovori bili su: „ekonomska situacija", „finansije", „egzistencija", „materijalna situacija", „zbog posla", ali je bilo i drugih odgovora: „Zbog nestabilnosti u zemlji, ne vidim rezultat i perspektivu demokratije kod nas", „Loš odnos države prema meni kao svom građaninu", „Ovde je život katastrofalan", „Mlada osoba može mnogo više da postigne ako radi u inostranstvu", „Da deci omogućim bolji život", „Jer ne vidim budućnost ovde, političari i kriminalci se bogate i sve ih je više", „Moj otac ima platu 15.000, a poslanici 150.000, i oni govore o štednji, ovo nije moja Srbija o kojoj sam razmišljao", „Da pobegnem od mita i korupcije kojih ovde ima previše"...



- Njihovo iseljenje bi smanjilo procenat aktivnog radnog stanovništva, koje već godinama ima opadajući trend. Budući da su zbog mladosti i obrazovanja konkurentni na tržištu rada i adaptabilniji, spremniji su za uspešniju integraciju u zemlji destinacije i manje motivisani za povratak u Srbiju - objašnjava Tanja Pavlov.

Srbiju je tokom devedesetih zapljusnuo talas emigracije, kada je izgubila znatan deo svoje najbolje potencijalne radne snage. Prema podacima Ekonomske komisije UN za Evropu, u periodu od 1991. do 1993. godine iz republika bivše SFRJ emigriralo je između 800.000 i milion ljudi. Procena je da je dva odsto njih bilo visokoobrazovano.

Na pitanje da li se emigranti vraćaju nazad u Srbiju ili odlaze sa idejom da se ne vrate, Tanja Pavlov kaže da se uglavnom ne vraćaju.

Odlaze zbog siromaštva

- Oni koji napuštaju Srbiju odlaze sa idejom da će se vratiti, ali se ne vraćaju, pogotovo ne do završetka radnog veka, jer imaju bolje uslove života u novoj zemlji nastanjenja. I verovatnije je da će se preseliti u neku drugu stranu zemlju nego da će se vratiti u zemlju porekla, pogotovo ako je reč o visokoobrazovnim migrantima - objašnjava ona.

Danas skoro polovina onih koje žele da odu iz Srbije kao razlog navodi lošu ekonomsku situaciju, ali i neuređen društveni sistem. Životni standard je dominantan faktor i navelo ga je 43 odsto ispitanika, a neuređen društveni sistem navelo je 12 odsto ispitanih.

Sa druge strane, faktori privlačenja u drugim zemljama prvenstveno su vezani za posao. To su mogućnost zapošljavanja, bolje plaćen posao, mogućnost napredovanja na poslu i posao u skladu sa kvalifikacijama. Ono što još privlači Srbe u druge zemlje sveta su i bolja perspektiva, mogućnost školovanja i usavršavanja.

Činjenice:
- po broju „odliva mozgova" Srbija je na 132. mestu od ukupno 133 zemlje, podaci su Svetskog ekonomskog foruma
- po tom spisku, Crna Gora je na 57. mestu, Hrvatska 98, Albanija 101, Makedonija 125, a BiH na 131. mestu
- u migracijama tokom devedesetih godina na duže vreme, najčešće trajno, iselilo se pet odsto ukupnog stanovništva
- SCG je zauzimala 24. mesto na listi zemalja sa najvećim brojem iseljenih stručnjaka,