SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA
SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA

Autor Tema: Uspešni i ugledni Srbi u svetu  (Pročitano 7254 puta)

Van mreže Admin

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 229
  • Karma: +1/-0
  • Informacija ima cenu
    • KoZnaZna
Uspešni i ugledni Srbi u svetu
« poslato: Januar 05, 2011, 10:40:58 posle podne »
Dugo sam razmišljao da pokrenem temu ove vrste i uvek odlagao unadi da će je neko drugi pokrenuti (iz dijaspore). Međutim vreme prolazi i evo baš malopre (22,30h) pročitah u novinama (pressonline.rs) naslov "Tim Srba pravi čudo od aviona!" što me je podstaklo da je započnem. Ukoliko i vi znate nekoga predstavite ga i nama i dijaspori. Nekada smo se divili ovakvim ljudima, vrednim, poštenim...a danas...pričamo uglavnom o političarima i tajkunima-kao da su oni sve na svetu.

Predstavimo uspešne Srbe u dijaspori!

Tim Srba pravi čudo od aviona!
Naši stručnjaci nezamenjivi šraf u „Erbasovom" projektu „A 350", koji će izradom potpuno nove „porodice" aviona doneti pravu revoluciju u vazdušnom saobraćaju

Srpski stručnjaci su deo trenutno najvećeg projekta u vazduhoplovnoj industriji - izrade potpuno nove porodice „Erbasovih" aviona, tipa „A 350", koji će doneti pravu revoluciju u vazdušnom saobraćaju.
Pitanja Pressa za naše stručnjake u „Erbasu"
1. Koja je vaša uloga u „Erbasu" i u velikom projektu „A 350"?
2. Zašto ste otišli iz Srbije i kako ste se priključili „Erbasu"?
3. Kako je raditi u jednoj tako velikoj kompaniji?
4. Šta ljudi u „Erbasu" znaju o Srbiji?
5. Kako se osećate dok letite „Erbasovim" avionom, a i sami ste učestvovali u njegovom stvaranju?
6. Koliko često posećujete Srbiju i kako se informišete o zbivanjima u zemlji?
7. Kakvi su vam dalji planovi?
8. Postoji li šansa da se za 10 ili 20 godina i u Srbiji proizvode avioni?
Andrija, Jovanka, Nenad, Snežana i Nebojša došli su u Bristol, nadomak Londona, vođeni različitim idejama i jednom željom: da rade, zarade i napreduju. Svoja iskustva podeli su sa čitaocima Pressa.
Andrija Ekmedžić
1. Imam 36 godina i u „Erbasu" sam vodeći projektant na čelu tima od dvadesetak inženjera. Projektujemo najvažniju sekciju krila na avionu „A 350".
2. Iz Srbije nisam otišao zato što sam bio nezadovoljan. Jednostavno, dobio sam ponudu „Erbasa" koju nisam mogao da odbijem.
3. U sektoru inženjeringa svi imaju fleksibilno radno vreme, tako da mogu sami da podešavaju kada će da dođu i odu sa posla. Svi treba da su na poslu od 9.30 do 14.30, a pre i posle toga svako podešava sebi radno vreme, uz obavezu da popuni nedeljni fond sati.
4. Ovde malo znaju o Srbiji, ali se oni koji prate sport brzo sete kada se pomenu teniseri ili Nemanja Vidić... Do mene sedi Kineskinja Songlin Han, stručnjak za zamor materijala. Seća se da je u Kini, kada je bila mala, gledala film „Valter brani Sarajevo" i da im je bilo žao kada se raspala Jugoslavija. Ljudi koji dolaze izvan Evrope ponekad Srbiju mešaju sa Sibirom. Inače, nas nekoliko Srba iz „Erbasa" i Bristola ima tim u malom fudbalu, koji smo nazvali „Nemanja Vidić". Takmičimo se u lokalnoj ligi malog fudbala i uspeli smo iz četvrte lige da se popnemo u treću.
5. Imao sam prilike da više puta putujem avionom u čijem sam projektovanju učestvovao, ali najjači utisak mi je bio put avionom „A340-600" u Abu Dabi. To je najduži avion na svetu, a tako je tih i elegantan da je utisak bio kao da klizi po nebu.
6. Sa porodicom, suprugom Jelenom i decom Dimitrijem (7) i Natalijom (6) dolazim u Srbiju obično dva puta godišnje. Nedostaju mi prijatelji i šira porodica, jezik, Beograd, Kalemegdan, Partizan, košarka. Nedostaje mi i da se rukujem i pozdravim svakog jutra sa ljudima sa kojima radim i koje poznajem, jer to ovde nije uobičajeno.
7. Planovi su mi vezani za projekat „A 350". Posle toga ne znam, videću šta će mi biti izazovno. Zbog porodice razmišljam i o povratku u Srbiju.
8. U Srbiji već postoji proizvodnja aviona i to od 1910. godine. Izradom aviona sada se bavi „Utva" iz Pančeva, gde sam i ja radio. „Utva" ima veliku šansu da postane dobavljač „Erbasa" i da pravi delove i sklopove za „Erbasove" avione, ali uslov za to je da „Jat" kupi „Erbasove" letelice.
Jovanka Mirković
1. Radim kao inženjer za proračun čvrstoće struktura. Pokrivam različite komponente u okviru složenog sklopa, često nazivanog „dragulj u kruni", koji predstavlja vezu glavnog stajnog trapa sa trupom i krilom aviona.
2. U Englesku sam došla 2000. godine na doktorske studije. Pre tri godine dobila sam mogućnost da se priključim „Erbasovom" projektu „A 350".
3. Na nivou užeg tima ima nas oko 30, a ja sam trenutno jedina žena inženjer. Zaista uživam u poslu koji radim, moja deviza je „sve je moguće", tako da u tim unosim beskonačni optimizam, svojstven samo ženama.
4. Prva asocijacija je još Jugoslavija. Sve što je potom usledilo bilo je ljudima vrlo komplikovano da bi mogli da razumeju i pamte.
5. Do sada sam radila na „Erbas" projektima „A 380" i „A 350", pa se nadam da ću imati prilike da letim nekim od tih aviona u budućnosti.
6. Da budem iskrena: nisam nostalgična, možda i zbog činjenice da u svakom supermarketu ovde možemo da kupimo kore za pitu. Ovo će možda zvučati smešno, ali gotovo deset godina nemamo TV aparat u kući, tako da nas dnevne vesti minimalno dotiču putem radija i interneta. O Srbiji najviše saznajemo od prijatelja.
7. Ne pravim dugoročne planove. Pretpostavljam da ću nastaviti usavršavanje u vazduhoplovstvu, sve dok ima zanimljivih i izazovnih projekata.
8. Pre verujem da prirodna bogatstva, uključujući i stanovništvo, daju šansu Srbiji da se oporavi i postane jaka. Ne verujem da je proizvodnja aviona ključ za uspeh.
 
Nenad Jemuović
1. Ja sam vodeći inženjer za zamor na krilu „A 320 šarklet aviona". Moj posao obuhvata proračun zamora i životnog veka metalnih i kompozitnih struktura.
2. Otišao sam zbog profesionalnog napredovanja i usavršavanja.
3. Pristup poslu je znatno fleksibilniji nego u prosečnoj srpskoj firmi.
4. Većina ljudi obično Srbiju svrstava negde među zemlje bivšeg istočnog bloka ili čak među države nastale raspadom SSSR.
5. Struktura aviona, iako to nije vidljivo spolja, znatno je unapređena u odnosu na letelice projektovane pre 30 ili 40 godina. Sve to smanjuje rizik prilikom leta na minimum.
6. -
7. Kompanije zaposlenima pruža više različitih puteva za usavršavanje i napredovanje. Ovo je i transnacionalna firma, tako da postoji mogućnost promene ne samo projekta i discipline, već i zemlje u kojoj radite.
8. Razvoj i proizvodnja aviona postali su veoma skupi i malo koja zemlja može to sebi da priušti. Međutim, postoji realna mogućnost da se srpske firme uključe u globalnu mrežu kooperanata.
Nebojša Šakota
1. Ja sam vodeći inženjer za integraciju strukture krila.
2. Došao sam u London u martu 1992. godine. Brzo sam uspeo da dobijem posao kao inženjer, onda sam otišao u Ameriku, a 2001. sam se zaposlio u „Erbasu".
3. Kada sam počinjao ovde 1993. godine, u vazduhoplovnoj industriji Engleske stranci su bili retkost. Sada je situacija potpuno promenjena.
4. -
5. -
6. Retko dolazim u Srbiju, jer potičem iz Hercegovine, a imam i vikend-kuću u Herceg Novom, pa tamo provodim veći deo odmora. Samo ponekad odem do Beograda i Novog Sada, gde imam rodbinu.
7. Nemam neke čvrste planove. Imam troje dece, svi su rođeni u Engleskoj, pa bilo kakva razmišljanja o povratku nisu realna.
8. -
Snežana Milanović-Nouls
1. Ja sam menadžer za fizičku integraciju aviona „A 350", što podrazumeva upravljanje i koordinaciju rada međunarodnih timova u Madridu, Tuluzu, Hamburgu i Filtonu.
2. Otišla sam pre dvadesetak godina. Posle rođenja drugog deteta odlučila sam da tadašnji posao zamenim novim u civilnoj avijaciji. Zahvaljujući kampanji za novi avion „A 380" zaposlila sam se u „Erbasu".
3. Bilo je zanimljivo kada sam jedan mejl potpisala svojim imenom Snežana. Spel-ček sistem mi je ponudio opciju da se potpišem kao „Sneezy" i pošto nisam obratila pažnju, taj važan mejl je otišao tako potpisan... „Sneezy" mi je potom godinama bio nadimak.
4. Mislim da ljudi vide to što vide, ne postoje predrasude.
5. Fenomenalno i ponosno. Nezaboravne uspomene su mi poslednji let „konkorda" u novembru 2003. i prvi let avionom „A 380" u aprilu 2005. godine.
6. Najmanje jednom godišnje. Ove godine sam dva puta bila u Beogradu i jednom u Crnoj Gori. Najviše mi nedostaju jezik, porodica, prijatelji... Kada mladi diplomirate, ne razmišljate o tim stvarima, ali posle desetak godina u inostranstvu malo se zabrinete da biste zauvek mogli ostati tamo i pitate se šta onda.
7. Mi radimo u kompaniji koja je najveći evropski proizvođač vazduhoplova. „Boing" me ne privlači jer je američki sistem rada mnogo teži nego ovaj ovde.
8. O tome sam razmišljala pre 20 godina, ništa me ne bi više obradovalo. To bi verovatno bio neki mali VIP avion, ali za taj projekat bi bilo potrebno da se pridruže i neki od nas. Zbog finansijske situacije to se verovatno neće dogoditi, ali ako postoji dobar plan, sve je moguće...
Šta je  projekat „A 350"
„A 350 XWB" je potpuno nova porodica aviona srednje veličine i širokog trupa, koji će putovanje da učine prijatnijim, udobnijim, bezbednijim i jeftinijim. Najveća novina je korišćenje jake, izdržljive i lake, ojačane plastike, takozvanog kompozitnog materijala.
Porodica „A 350 XWB" se sastoji od tri putničke verzije. „A 350-800" ponudiće 270 mesta (plan je da se sa letovima počne 2013. godine), dok će „A 350-900" i „A 350-1000" ponuditi 314, odnosno 350 mesta i počeće da lete 2014. odnosno 2015.
 


Van mreže neshaz

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 2
  • Karma: +0/-0
Odg: Uspešni i ugledni Srbi u svetu
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 08, 2012, 06:25:24 posle podne »
Bane Vasic. Profesor na Arizona univerzitetu. Ponos naseg kraja, ali opet malo ljudi za njega zna.

Primedba Administratora: Linkovi izbrisani jer su besmisleni i posetiocima Foruma ne pružaju dovoljno informacija o g-dinu Vasiću.
Savet: Objasnite makar malo o čoveku, jer ovako kako ste naveli i postavili 2 linka ničemu ne vodi i broj ljudi koji će o njemu znati neće se povećati. Ukoliko ga cenite podelite sa nama Vaša saznanja o njegovim zaslugama.
« Poslednja izmena: Oktobar 08, 2012, 10:53:56 posle podne od strane Admin »

Van mreže neshaz

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 2
  • Karma: +0/-0
Odg: Uspešni i ugledni Srbi u svetu
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 09, 2012, 04:06:23 pre podne »
Covek radi na naprednim tehnologijama iz oblasti opticke komunikacije, magnetnog zapisa, kompresovanog ocitavanja i jos dosta toga. Mnogi njegovi patenti su danas primenjeni u proizvodnji racunarskih komponenti.

Posto to nije ono cime se ja bavim i da ne bi pricao nesto sto nije tacno, bolje je da dam link... Nasao sam jedan razgovor sa njim na srpskom, pa ce valjda biti lakse da ga i ostali upoznaju tako.
http://www.elefmagazin.com/Korak-ka-uspehu/Tajna-uspeha-Poslovni-planovi-nerazdvojivi-od-licnih.html


Van mreže Simon

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 688
  • Karma: +2/-0
Odg: Uspešni i ugledni Srbi u svetu
« Odgovor #3 poslato: Februar 18, 2014, 09:04:17 pre podne »
Srbin tvorac bioničke ruke

Staniša Raspopović, zajedno sa timom stručnjaka, izumeo bioničku ruku pomoću koje osobe sa amputiranom rukom ponovo mogu da osete dodir

Izvor: Politika

Foto: Denis Abo Sorensen ponovo može da se rukuje Foto Lična arhiva

Ime Staniše Raspopovića biće zapisano u našoj, ali i svetskoj nauci. Otkriće bioničke ruke pomoću koje osobe sa imputiranom rukom ponovo mogu da osete dodir, našlo se nedavno na naslovnim stranama i u udarnim vestima velikih svetskih medija, od „Ekonomista”, „Monda” do Bi-Bi-Sija, jer se konačno pružila nada milionima ljudi koji žive sa invaliditetom.

Staniša ima 30 godina, čita „Politiku” i kaže da se svet ne deli na nacije, već na dobre i loše ljude. Najviše vremena provodi u avionu, živi na relaciji Lozana–Piza, a pošto su mu život i posao toliko dinamični, nikada ne zna gde će da osvane. Ovaj razgovor vodimo na relaciji Beograd–Finiks.

– Još od otkrića prve proteze 1914. godine do danas, dakle za sto godina, nije bilo moguće da osobe kojima je amputirana ruka, uz pomoć proteze i osete dodir. Korisnici su osećali proteze kao strano telo, često odbijali da ih koriste ukoliko su imali drugu zdravu ruku. Zato su u toku prethodne decenije ogromni napori svetske naučne zajednice u polju bioinženjeringa bili usmereni ka tome da se vrati osećaj dodira osobama sa amuptiranim gornjim ekstremitetima ili pacijentima sa povredom kičmene moždine – počinje priču Raspopović.

Tim koji je konačno uspeo u tome, a u kojem je bio i naš naučnik, imao je dvadesetak ljudi koji su radili u Italiji, Švajcarskoj i Nemačkoj. Prva osoba na svetu koja je dobila priliku da isproba ovo revolucionarno otkriće i ponovo oseća rukovanje predmetima bio je Denis Abo Sorensen iz Danske i to devet godina posle nesreće nakon koje mu je amputirana ruka.

– Za mene ovo je kruna sedam godina intenzivnog rada koji je počeo u laboratoriji sa elektrodama, nastavio se eksperimentima sa pacovima i konačno kulminirao u protezi koja stvarno pomaže ljudima – priča ovaj mladi naučnik koji govori italijanski, španski, engleski i francuski jezik.

Na naše pitanje koliko će ruka da košta i kada se može očekivati masovna proizvodnja, Raspopović odgovara da se već naredne godine očekuje da nekoliko novih pacijenata bude testirano sa modernijom verzijom koja bi eventualno mogla da se koristi za duži period. Ipak komercijalizacija će morati da pričeka na detaljne kliničke testove i zdravstvene regulative, tako da se masovna proizvodnja može očekivati za pet do 15 godina.

Ne možemo a da ga ne upitamo i kako je stigao od Beograda do tima najumnijih glava Evrope.

Kaže da je završio OŠ „Nikola Tesla” u Vinči, pa Matematičku gimnaziju u Beogradu. Nakon mature je dobio italijansku državnu stipendiju u Pizi, koja mu je omogućila da završi osnovne studije na elektrotehnici. Zahvaljujući evropskom programu Erazmus uradio je deo mastera u Barseloni, a osvojio je i stipendiju za doktorat.

– Doktorirao sam sa 28 godina. Sada radim kao istraživač na švajcarskom Institutu za tehnologiju u Lozani i na italijanskom Institutu za biorobotiku. Ono što želim da istaknem jeste da je sve ovo moguće za bilo kog mladog čoveka bez finansijskih podloga ili „poznanstava”, dovoljno je samo dobro se informisati i biti jako uporan – priča Raspopović.

Dolazi često u Beograd, kaže da mu najviše nedostaju porodica, prijatelji i oni bezbrižni dani na Adi kada se basket i šah prekidao roštiljem. I naravno zvuk tambura uz uho...

Pitamo ga da li razmišlja o povratku u Srbiju, a on odgovara da je to uvek otvorena opcija, ali da bi se to dogodilo trebalo bi da postoje uslovi i želja da se istraživanje, nauka i tehnologija otvore, i kod nas u zemlji i ka našim mlađim ljudima koji su sticali znanje u inostranstvu.

Sandra Gucijan
-----------------------------------------------------------

Radio i kao perač sudova i raznosač pica
Imam majku Mirjanu i oca Vlada koji su u Beogradu, a brat Miloš živi u Pizi. Oni su mi glavna podrška i danas i onda kada nije sve bilo med i mleko i kada sam uz studije radio i kao perač sudova i kelner i raznosač pica – priča Staniša.
-----------------------------------------------------------

Kako radi ruka
Prototip ove bioničke tehnologije testiran je u Rimu. Naučnici su koristili poboljšanu veštačku ruku sa senzorima koji detektuju informacije o kontaktu između proteze i objekata. Senzori su merili kvantitet pritiska u veštačkim tetivama koji kontrolišu pokrete prstima proteze, zatim se ta mera pretvarala u električnu struju kojom su stimulisani nervi – pokušava što jednostavnije da objasni komplikovano otkriće naš sagovornik.