SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA
SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA

Autor Tema: Epidemiološka situacija u svetu  (Pročitano 6624 puta)

Van mreže dragan

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 200
  • Karma: +4/-0
Epidemiološka situacija u svetu
« poslato: Septembar 10, 2011, 02:21:37 posle podne »
Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - I Z V E Š T A J specijalnog savetnika,  dr Dragana Dinčića

Epidemiološka situacija, odnosno, rizik za oboljevanje od zaraznih ili nezaraznih bolesti, je različita ne samo između različitih državama, već i u različitim regionama iste države. Sem toga, epidemiološka situacija je podložna promenama tokom vremena, i često se može drastično promeniti u kratkom vremenskom periodu. Zbog toga je, ukoliko se planira putovanje, a posebno u neku od prekookeanskih zemalja, neophodno:

Pre polaska na put
- javiti se nadležnom epidemiologu radi provere vakcinalnog statusa, ordiniranja potrebnih vakcina i davanja saveta za prevenciju zaraznih bolesti koje postoje u državi u koju se putuje. Optimalno je da se javite u periodu od 4 – 6 nedelja, a najmanje 2 nedelje pre puta, kako bi se imalo dovoljno vremena za davanje svih potrebnih vakcina i otpočinjanje preventivne antimalarijske profilakse.

Neophodno je epidemiologa upoznati ne samo sa krajnjom destinacijom do koje se putuje već i o regiji u kojoj će se boraviti, kao i o tome u koje države se još boravi u tranzitu, koliko dugo se planira ostanak, kakvi se uslovi smeštaja očekuju, kao i o trenutnom zdravstvenom stanju, lekovima koji se koriste itd. Pre dolaska kod epidemiologa od nadležnog lekara uzeti potvrdu o primljenim rutinskim vakcinama tokom detinjstva (MMR , DTR, polio vakcina) i u odraslom dobu (vakcine protiv tetanusa, gripa i sl.).

Tokom putovanja – izbegavati rizike oboljevanja:
-   oprez pri konzumiranju vode (koristiti samo flaširanu ili prokuvanu vodu, izbegavati vodu sa lokalnih česmi, fontana, kocke leda i sl) i hrane (pojačana higijena ruku pre obedovanja, konzumiranje samo dobro skuvane hrane i temeljno opranog voća i povrća, a izbegavanje hrane i sladoleda kupljenih kod uličnih prodavaca, kao i mleka i mlečnih proizvoda, ako niste sigurni da je mleko pasterizovano). Ako idete u područja gde su izvori vode nesigurni, a mislite da nećete moći ni da vodu prokuvate, ponesite sa sobom tablete za dezinfekciju vode.
-   zaštita od ujeda insekata koji prenose različite zarazne bolesti (npr malarija) korišćenjem repelenata, nošenjem odeće sa dugim rukavima i nogavicama dok ste napolju, spavanje u krevetima prekrivenim zaštitnim mrežama impregniranim permetrinom, izbegavanje boravka u spoljašnjoj sredini u ona doba dana kad je aktivnost insekata najveća (sumrak i zora), korišćenje repelenata u prostorijama.
-   izbegavanje kontakata sa divljim, ali i domaćim životinjama, a ako do ujeda ipak dođe ranu odmah obilno isprati vodom i sapunom, i javiti se najbližem lekaru.
-   izbegavanje svih vrste povreda, pre svega onih u vožnji (kad god je moguće iznajmiti lokalnog vozača – taksi, a ako je to nemoguće onda ne konzumirati alkohol pre vožnje, koristiti obavezno sigurnosni kaiš u kolima i kacige na motorciklima, ne voziti noću).
-    izbegavanje rizičnih seksualnih kontakata, kao i tetoviranje u studijima gde niste sigurni da se koristi pribor za jednokratnu upotrebu.
-   izbegavanje hodanja bez obuće, posebno na plažama i po travnatim terenima, kao i pojačana higijena nogu kao zaštita od parazitarnih i gljivičnih oboljenja. 
-   poneti sa sobom sve lekove koje koristite u terapiji drugih bolesti. Kako su neki od lekova možda čak i zabranjeni u državi u koju putujete, uzmite od lekara potvrdu da su vam neophodni i da ih nosite za ličnu upotrebu.

Po povratku sa puta – ukoliko ste bili u području gde ima malarije nastavite sa korišćenjem antimalarijske profilakse još 4 nedelje. Ukoliko se u periodu od godinu dana nakon puta razbolite, obavezno obavestite nadležnog lekara o tome gde ste  putovali i da li se tokom tog puta desilo nešto od značaja za vaše zdravlje.


Epidemiološka situacija po regionima

Uz još jednu napomenu da se epidemiološka situacija razlikuje od zemlje do zemlje, i da podaci o prijavljenim zaraznim bolestima i ne moraju da odražavaju pravu sliku na terenu, može se u globalu reći da su određene zarazne bolesti karakteristične za cele kontinente, ili bar njihove velike delove.

1.   Afrika
U regionu centralne Afrike (Angola, Kamerun, Centralno Afrička Republika, Čad, Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Sudan, Zambija) najveći rizik predstavljaju:

1.   Bolesti koje se prenose putem kontaminirane vode i hrane: hepatitis A, poliomijelitis (dečija paraliza), tifus, paratifus, amebijaza, kao i većina drugih crevnih zaraznih bolesti.
2.   Bolesti koje se prenose sa obolelih životinja: kuga (glodari), Marburška hemoragijska groznica (majmuni i dr životinje), histoplazmoza (najčešće slepi miševi i ptice), besnilo (sve domaće i divlje životinje), ptičiji grip (domaće i divlje ptice), bruceloza (ovce, koze, kamile i dr životinje).
3.   Bolesti koje se prenose ubodom komaraca i drugih insekata: malarija ( ima je širom svih zemalja regiona), žuta groznica (ima je u svim zemljama sem Zambije), denga, filarijaza, lajšmamijaza, onhocerkijaza, afrička tripanozomijaza (bolest spavanja).
 4.   Bolesti koje se prenose krvlju i telesnim tečnostima: HIV/AIDS  je sa vrlo visokom učestalošću u ovim zemljama (procenjuje se da je u ovim zemljama inficirano i do 5-15% stanovništva).
5.   Ostale zarazne bolesti: česta je šistozomijaza koja se može preneti kupanjem u rekama i jezerima, meningokokni meningitis je zastupljen u Čadu, Sudanu, Centralno Afričkoj Republici i Kamerunu a tuberkuloza je vrlo česta u svim zemljama regiona.

Ukoliko putujete u neku od zemalja centralne Afrike, preporuka je da obavezno koristite antimalarijsku profilaksu; da pre polaska proverite svoj vakcinalni status vakcina koje su i inače obavezne u našoj zemlji (MMR, DTP, rolio-vakcina), i uz to da se vakcinišete protiv: hepatitisa A i B, tifusa, žute groznice (sem ako putujete u Zambiju), meningokoknog meningitisa (ako putujete u neku od zemalja u kojima ga ima), kao i da sve vreme boravka u tim zemljama koristite mere zaštite od uboda insekata, da izbegavate kontakte sa domaćim i divljim životinjama, da koristite samo „bezbednu“ vodu i hranu, da se ne kupate u prirodnim vodama i da primenjujete mere prevencije prenošenja HIV infekcije. 

U regionu zapadne Afrike (Benin, Burkina Faso, Zelenortska ostrva, Obala Slonovače, Gambia, Gana, Gvinea, Gvinea-Bisao, Liberija, Mali, Mauritanija, Niger, Nigerija, Sao Tome i Principe, Senegal, Siera Leone i Togo) najveći rizik predstavljaju:

1.   Bolesti koje se prenose putem kontaminirane vode i hrane: hepatitis A, poliomijelitis (dečija paraliza) je endemski u Nigeriji, tifus, paratifus, amebijaza, kao i većina drugih crevnih zaraznih bolesti.
2.   Bolesti koje se prenose sa obolelih životinja: Lassa-groznica (glodari), besnilo (sve domaće i divlje životinje), ptičiji grip (domaće i divlje ptice).
3.   Bolesti koje se prenose ubodom komaraca i drugih insekata: malarija ( ima je širom svih zemalja regiona), žuta groznica (ima je u svim zemljama), denga, filarijaza, lajšmamijaza, onhocerkijaza, afrička tripanozomijaza (bolest spavanja).
 4.   Bolesti koje se prenose krvlju i telesnim tečnostima: HIV/AIDS  je sa vrlo visokom učestalošću u ovim zemljama (procenjuje se da je u ovim zemljama inficirano i do 5-15% stanovništva).
5.   Ostale zarazne bolesti: česta je šistozomijaza koja se može preneti kupanjem u rekama i jezerima, kao i tuberkuloza. Meningokoknog meningitisa ima u skoro svim zemljama (sa izuzetkom Siera Leone-a, Liberije, Gane i Togoa).

Ukoliko putujete u neku od zemalja centralne Afrike, preporuka je da obavezno koristite antimalarijsku profilaksu; da pre polaska proverite svoj vakcinalni status vakcina koje su i inače obavezne u našoj zemlji (MMR, DTP, rolio-vakcina), i uz to da se vakcinišete protiv: hepatitisa A i B, tifusa, žute groznice, meningokoknog meningitisa (ako putujete u neku od zemalja u kojima ga ima), kao i da sve vreme boravka u tim zemljama koristite mere zaštite od uboda insekata, da izbegavate kontakte sa domaćim i divljim životinjama, da koristite samo „bezbednu“ vodu i hranu, da se ne kupate u prirodnim vodama i da primenjujete mere prevencije prenošenja HIV infekcije. 

U regionu južne Afrike (Bocvana, Lesoto, Namibia, Južno Afrička Republika, Svazilend i Zimbabve) najveći rizik predstavljaju:
1.   Bolesti koje se prenose putem kontaminirane vode i hrane: hepatitis A, poliomijelitis (dečija paraliza), tifus, paratifus, amebijaza, kao i većina drugih crevnih zaraznih bolesti.
2.   Bolesti koje se prenose sa obolelih životinja: besnilo (sve domaće i divlje životinje).
3.   Bolesti koje se prenose ubodom komaraca i dr. insekata: malarija (nema je samo u južno Afričkoj Republici), denga, filarijaza, lajšmanijaza, onhocerkijaza, afrička tripanozomijaza (bolest spavanja), rikecioze. Žute groznice nema u regionu.
4.   Bolesti koje se prenose krvlju i telesnim tečnostima: HIV/AIDS  je sa vrlo visokom učestalošću u ovim zemljama (procenjuje se da je u ovim zemljama inficirano i do 15-39% stanovništva).
5.   Ostale zarazne bolesti: česta tuberkuloza. Meningokoknog meningitisa nema u regionu.

Ukoliko putujete u neku od zemalja centralne Afrike, preporuka je da obavezno koristite antimalarijsku profilaksu;  da pre polaska proverite svoj vakcinalni status vakcina koje su i inače obavezne u našoj zemlji (MMR, DTP, rolio-vakcina), i uz to da se vakcinišete protiv: hepatitisa A i B, kao i protiv tifusa, da sve vreme boravka  koristite mere zaštite od uboda insekata, da izbegavate kontakte sa domaćim i divljim životinjama, da koristite samo „bezbednu“ vodu i hranu, da se ne kupate u prirodnim vodama i da primenjujete mere prevencije prenošenja HIV infekcije. 

U regionu istočne Afrike (Burundi, Džibuti, Eritra, Etiopija, Kenija, Malavi, Mozambik, Ruanda, Somalia, Tanzanija i Uganda)) Najveći rizik predstavljaju:
1.   Bolesti koje se prenose putem kontaminirane vode i hrane: hepatitis A, poliomijelitis (dečija paraliza), tifus, paratifus, amebijaza, kao i većina drugih crevnih zaraznih bolesti.
2.   Bolesti koje se prenose sa obolelih životinja: kuga (glodari), Marburška hemoragijska groznica (majmuni i dr životinje), histoplazmoza (najčešće slepi miševi i ptice), besnilo (sve domaće i divlje životinje), ptičiji grip (domaće i divlje ptice), bruceloza (ovce, koze, kamile i dr životinje).
3.   Bolesti koje se prenose ubodom komaraca i dr. insekata: malarija ( ima je širom svih zemalja regiona), žuta groznica (ima je u svim zemljama), denga, filarijaza, lajšmanijaza, onhocerkijaza, afrička tripanozomijaza (bolest spavanja).
 4.   Bolesti koje se prenose krvlju i telesnim tečnostima: HIV/AIDS  je sa vrlo visokom učestalošću u ovim zemljama. (procenjuje se da je u ovim zemljama inficirano i do 5-15% stanovništva).
5.   Ostale zarazne bolesti: česta je šistozomijaza koja se može preneti kupanjem u rekama i jezerima, meningokokni meningitis je zastupljen u delovima Eritreje, Etiopije, Kenije i Ugande, a tuberkuloza je vrlo česta u svim zemljama regiona.

Ukoliko putujete u neku od zemalja istočne Afrike, preporuka je da obavezno koristite antimalarijsku profilaksu; da pre polaska proverite svoj vakcinalni status vakcina koje su i inače obavezne u našoj zemlji (MMR, DTP, rolio-vakcina), i uz to da se vakcinišete protiv: hepatitisa A i B, tifusa, žute groznice (sem ako putujete u Zambiju), meningokoknog meningitisa (ako putujete u neku od zemalja u kojima ga ima), kao i da sve vreme boravka tamo koristite mere zaštite od uboda insekata, da izbegavate kontakte sa domaćim i divljim životinjama, da koristite samo „bezbednu“ vodu i hranu, da se ne kupate u prirodnim vodama i da primenjujete mere prevencije prenošenja HIV infekcije. 

U regionu severne Afrike (Alžir, Egipat, Libija, Maroko, Tunis, Zapadna Sahara) najveći rizik predstavljaju:
1.   Bolesti koje se prenose putem kontaminirane vode i hrane: hepatitis A, tifus, paratifus, amebijaza, kao i druge crevne zarazne bolesti.
2.   Bolesti koje se prenose sa obolelih životinja: ptičiji grip se često javlja u zemljama ovog regiona, a posebno u Egiptu. Prenose ga obolele domaće i divlje ptice.
3.   Bolesti koje se prenose ubodom komaraca i dr. insekata: malarija (ima je samo u delovima Zapadne Sahare), denga, filarijaza, lajšmamijaza. Žute groznice nema u regionu.
4.   Bolesti koje se prenose krvlju i telesnim tečnostima: učestalost HIV/AIDS  je slična onoj u zemljama Evrope, ali se zato procenjuje se da je u ovim zemljama visoka učestalost  hepatitisa V i S (npr u Egiptu je hepatitisom V inficirano 15% stanovništva).
5.   Ostale zarazne bolesti: česta je šistozomijaza (posebno u dolini Nila) koja se može preneti kupanjem u rekama i jezerima, kao i tuberkuloza. Meningokoknog meningitisa nema u ovom regionu.

Ukoliko putujete u neku od zemalja severne Afrike, preporuka je da pre polaska proverite svoj vakcinalni status vakcina koje su i inače obavezne u našoj zemlji (MMR, DTP, rolio-vakcina) i uz to da se vakcinišete protiv: hepatitisa A i B, kao i tifusa i da sve vreme boravka tamo koristite mere zaštite od uboda insekata, da izbegavate kontakte sa domaćim i divljim životinjama, da koristite samo „bezbednu“ vodu i hranu, da se ne kupate u prirodnim vodama i primenjujete mere prevencije prenošenja HBV, HCV i HIV infekcije. 

2.   Azija

U regionu istočne Azije (Kina, Hong Kong-Kina, Makao-Kina, Mongolija, Severna Koreja, Južna Koreja i Tajvan) najveći rizik predstavljaju:
1.   Bolesti koje se prenose putem kontaminirane vode i hrane: hepatitis A, poliomijelitis (dečija paraliza), tifus, kao i druge crevne zarazne bolesti.
2.   Bolesti koje se prenose sa obolelih životinja: kuga (glodari), besnilo (sve domaće i divlje životinje), ptičiji grip (domaće i divlje ptice).
3.   Bolesti koje se prenose ubodom komaraca i dr. insekata: malarija ( ima je samo u delovima Kine), denga, filarijaza, lajšmanijaza, Japanski encefalitis, krpeljski encefalitis.
4.   Ostale zarazne bolesti: česta je šistozomijaza koja se može preneti kupanjem u rekama i jezerima, kao i leptospiroza.

Ukoliko putujete u neku od zemalja istočne Azije, preporuka je da koristite antimalarijsku profilaksu ako putujete u ugrožena područja Kine; da pre polaska proverite svoj vakcinalni status vakcina koje su i inače obavezne u našoj zemlji (MMR, DTP, rolio-vakcina), i uz to da se vakcinišete protiv: hepatitisa A i B, kao i protiv tifusa, da sve vreme boravka tamo koristite mere zaštite od uboda insekata, da izbegavate kontakte sa domaćim i divljim životinjama, da koristite samo „bezbednu“ vodu i hranu, da se ne kupate u prirodnim vodama i da primenjujete mere prevencije prenošenja HBV, HCV i HIV infekcije. 

U regionu južne Azije (Avganistan, Bangladeš, Butan, Indija, Maldivi, Nepal, Pakistan i Šri Lanka) najveći rizik predstavljaju:
1.   Bolesti koje se prenose putem kontaminirane vode i hrane: hepatitis A, poliomijelitis (dečija paraliza), tifus, kao i druge crevne zarazne bolesti.
2.   Bolesti koje se prenose sa obolelih životinja: kuga (glodari), besnilo (sve domaće i divlje životinje), ptičiji grip (domaće i divlje ptice).
3.   Bolesti koje se prenose ubodom komaraca i drugih insekata: malarija (nema je u Avganistanu, Pakistanu, Nepalu), denga, filarijaza, lajšmamijaza, Japanski encefalitis.
4.   Ostale zarazne bolesti: česta je šistozomijaza koja se može preneti kupanjem u rekama i jezerima, kao i leptospiroza.

Ukoliko putujete u neku od zemalja istočne Azije, preporuka je da obavezno koristite antimalarijsku profilaksu; da pre polaska proverite svoj vakcinalni status vakcina koje su i inače obavezne u našoj zemlji (MMR, DTP, rolio-vakcina), i uz to da se vakcinišete protiv: hepatitisa A i B, kao i protiv tifusa, da sve vreme boravka tamo koristite mere zaštite od uboda insekata, da izbegavate kontakte sa domaćim i divljim životinjama, da koristite samo „bezbednu“ vodu i hranu, da se ne kupate u prirodnim vodama i da primenjujete mere prevencije prenošenja HBV, HCV i HIV infekcije. 

U regionu jugoistočne Azije (Brunei, Kambodža, Indonezija, Laos, Malezija, Mijanmar, Filipini, Singapur, Tajland, Istočni Timor i Vijetnam) najveći rizik predstavljaju:
1.   Bolesti koje se prenose putem kontaminirane vode i hrane: hepatitis A, poliomijelitis (dečija paraliza), tifus, kao i druge crevne zarazne bolesti.
2.   Bolesti koje se prenose sa obolelih životinja: kuga (glodari), besnilo (sve domaće i divlje životinje), ptičiji grip (domaće i divlje ptice).
3.   Bolesti koje se prenose ubodom komaraca i dr. insekata: malarija (nema je u Tajlandu), denga, filarijaza, lajšmamijaza, Japanski encefalitis.
4.   Ostale zarazne bolesti: česta je šistozomijaza koja se može preneti kupanjem u rekama i jezerima, kao i leptospiroza.

-   Ukoliko putujete u neku od zemalja istočne Azije, preporuka je da obavezno koristite antimalarijsku profilaksu; da pre polaska proverite svoj vakcinalni status vakcina koje su i inače obavezne u našoj zemlji (MMR, DTP, rolio-vakcina), i uz to da se vakcinišete protiv: hepatitisa A i B, kao i protiv tifusa, da sve vreme boravka tamo koristite mere zaštite od uboda insekata, da izbegavate kontakte sa domaćim i divljim životinjama, da koristite samo „bezbednu“ vodu i hranu, da se ne kupate u prirodnim vodama i da primenjujete mere prevencije prenošenja HBV, HCV i HIV infekcije. 

U regionu Srednjeg Istoka (Bahrein, Kipar, Iran, Irak, Jordan, Kuvajt, Lebanon, Oman, Katar, Saudijska Arabija, Sirija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Jemen) najveći rizik predstavljaju:
1.   Bolesti koje se prenose putem kontaminirane vode i hrane: hepatitis A, poliomijelitis (dečija paraliza), tifus, kao i druge crevne zarazne bolesti.
2.   Bolesti koje se prenose sa obolelih životinja: kuga (glodari), besnilo (sve domaće i divlje životinje), ptičiji grip (domaće i divlje ptice).
3.   Bolesti koje se prenose ubodom komaraca i dr. insekata: malarije (ima je samo u nekim delovima Saudijske Arabije, Turske, Sirije, Jemena), lajšmamijaza, West Nile-infekcija.
4.   Ostale zarazne bolesti: česta je šistozomijaza koja se može preneti kupanjem u rekama i jezerima, U Saudijskoj Arabiji je bilo meningokoknog meningitisa izazvanog serotipovima Neisseria meningitidis A i W-135.

Ukoliko putujete u neku od zemalja istočne Azije, preporuka je da obavezno koristite antimalarijsku profilaksu; da pre polaska proverite svoj vakcinalni status vakcina koje su i inače obavezne u našoj zemlji (MMR, DTP, rolio-vakcina), i uz to da se vakcinišete protiv: hepatitisa A i B, protiv tifusa i protiv meningokoknog meningitisa ako putujete u ugrožene regione, da sve vreme boravka tamo koristite mere zaštite od uboda insekata, da izbegavate kontakte sa domaćim i divljim životinjama, da koristite samo „bezbednu“ vodu i hranu, da se ne kupate u prirodnim vodama i primenjujete mere prevencije prenošenja HBV, HCV i HIV infekcije. 

Region severne Azije  (Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan) se epidemiološki svrstava u isti region kao i naša zemlja.
 Ukoliko putujete u neku od zemalja severne Azije preporučuje se da pre polaska proverite svoj vakcinalni status vakcina koje su i inače obavezne u našoj zemlji (MMR, DTP, rolio-vakcina), i uz to da se vakcinišete protiv: hepatitisa A i B, kao i protiv tifusa, da sve vreme boravka tamo koristite mere zaštite od uboda insekata, da izbegavate kontakte sa domaćim i divljim životinjama, da koristite samo „bezbednu“ vodu i hranu, da se ne kupate u prirodnim vodama i da primenjujete mere prevencije prenošenja HBV, HCV i HIV infekcije. 

3.   Amerika

Države severnoameričkog kontinenta imaju sličnu epidemiološku situaciju kao što je naša. Zbog toga su rizici za putnike mali. Ipak, treba voditi računa o činjenici da je npr. kokcidiomikoza endemska bolest u jugozapadnom delu SAD-a, da je histoplazmoza visoko endemska u Misisipiju i Ohaju, da je Lajmska bolest endemska na Pacifičkoj obali SAD-a i u severnom delu države, da se infekcija West Nile virusom raširila širom SAD-a i Kanade, da je broj epidemija izazvanih bakterijom  Escherichia coli O157:H7 u porastu u poslednjih deset godina, kao i da su izolovani slučajevi Jacobs-Kreutzfield – ove bolesti (bolest ludih krava) prijavljivani na teritoriji i SAD i Kanade.


Zemlje centralne i južne Amerike imaju značajno nepovoljniju epidemiološku situaciju. U njima se  javljaju:
-   crevne zarazne zarazne bolesti,
-   žuta groznica,
-   malarija u zemljama centralne Amerike i nekim zemljama južne Amerike (Brazil, Gvajana, Kolumbija, Ekvador, Peru, Bolivija),
-   denga se u poslednjih pet godina javljala u praktično svim zemljama centralne i u nekoliko zemalja južne Amerike (Čile)
-   filarijaza, lajšmanijaza, onkocerkijaza, američka tripanozomijaza su bolesti koje prenose insekti i koje su česte u ruralnim sredinama centralne i južne Amerike

4.    Region Pacifika

Ovo je epidemiološki vrlo šarenolik  region, U pitanju su brojne ostrvske države i teritorije koje zbog svog geografskog položaja i fizičke odvojenosti od susednih teritorija, imaju različite epidemiološke karakteristike. Stoga je pre puta u ovaj deo sveta najbolje potražiti savet epidemiologa o tačnom lokalitetu u koji se odlazi.Slična epidemiološka situacija kao u našem regionu.

5.   Evropa

Epidemiološka situacija vrlo slična onoj u našoj zemlji.


 

SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA