14 C
Belgrade
utorak, 22 septembra, 2020

Грађанска свест у Шведској: “Ја сам тај који плаћа политичаре и не видим разлог да им пружим луксузан живот”

Ја сам тај који плаћа политичаре”, каже Јоаким Холм, шведски држављанин. “И не видим разлог да им пружим луксузан живот.”

Ово може да звучи чудно људима који живе у другим земљама, али Шведска не нуди никакав луксуз или повластице својим политичарима. Без службених аутомобила или приватних возача, шведски министри и парламентарци путују у препуним аутобусима и возовима, баш као и грађани које представљају.

Без права на посланички имунитет, њима се може судити на суду као и свакој другој особи. Без секретара на вратима, канцеларије парламентараца мање су од 8 метара квадратних.

Политичари који се усуде да потроше јавни новац на такси путовања, уместо да се возе возом, завршавају на насловним странама новина. Чак и председник парламента добија картицу за коришћење јавног превоза. Само премијер има право на трајно коришћење аутомобила и лично обезбеђење.

Шведски парламентарци живе у малим становима у главном граду, где перу и пеглају своју одећу у перионицама веша. То се може чинити скромним за тако истакнуте људе, али уствари је пуно боље него што је некад било.

Све до краја 1980-их, сви парламентарци су спавали на каучу у својим канцеларијама.

Нико у јавном животу не зарађује велику плату: плата за чланове Риксдага (парламента) је око два пута већа од плате учитеља основне школе.

На општинском нивоу, свака жеља за запошљавањем у политици могла би бити протумачена као случај који захтева психолошку процену: јер шведски општински функционери не зарађују ни плату, нити имају право на канцеларију, а раде волонтерски од куће.

Искуство Шведске руши неразумну идеју да политичарима треба дати поштовање као према вишој касти, коју чине даме и господа који су славнији од просечног грађанина и зато заслужују готово божанско право на бенефиције и привилегије, пише Бука магазин.

То је нација која своје владине службенике и политичке представнике третира као обичне грађане. Друштво које је укинуло коришћење формалних заменица шездесетих година и где се сви називају “ти”. Јер, према шведском систему вредности, нико није изнад других.

Још се сећам чудног осећаја када сам сведочио ванземаљском феномену – када сам видео шведског министра спољних послова и премијера који гурају колица за куповину у супермаркету у Стокхолму. Или градоначелника Стокхолма како стоји у реду на аутобуској станици. Или председника Парламента који седи у метроу, пише Claudia Wallin.

Без великих друштвених неједнакости, Шведска је несумњиво сигурнија и мање насилна земља, где политичари и грађани обично не морају да путују у блиндираним аутомобилима. Али, што је још важније, ово је друштво које бира политичаре који морају бити у контакту са свакодневним проблемима грађана. Политичарима није допуштено да своје личне интересе стављају испред општих, у друштву које показује да се политичка моћ може остварити унутар граница пристојности.

У правосудном систему логика је иста: нема судија који имају право на службена возила, секретарице или повластице.

Они који су на власти могу бити позвани на одговорност, а све информације морају бити доступне јавности: шведска отвореност одражава се у самој транспарентности политичке моћи, која се прати путем најстаријег закона о транспарентности на свету. Године 1766. јавни приступ службеним владиним документима постао је уставно право за све грађане, садржано у посебном поглављу Закона о слободи медија у Шведској.

У Шведској је у сваком тренутку могуће пратити издатке министара, представника и судија; прочитати пријаву премијера о порезу на доходак; проверити трошкове повереника националне полиције или врховног команданта оружаних снага; пратити како јавне агенције троше порез; и пратити поступке, предлоге и службене одлуке које доносе власти било ког нивоа власти.

Један од најзначајнијих политичких скандала у земљи догодио се 1990-их. Потпредседница владе, Мона Сахлин, купила је чоколаду, пелене и неке друге личне предмете с кредитном картицом Владе и скупо је платила за то: изгубила је посао. Скандал се појавио у аналима шведске политике као случаја Тоблероне.
У нешто више од 100 година, Шведска се претворила из сиромашног, пољопривредног друштва у једну од најбогатијих, социјално најправеднијих и најмање корумпираних земаља у свету, гдје нико није изнад других, закључује ауторка.

Sourcebyka
Пирке Блогер
Пирке Блогерhttps://www.koznazna.com/category/pirke
Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.

Najnovije vesti

U Hongkongu otvoren prvi kanabis kafić

Jedan od gostiju ovog kafića Kilijan Huseji, koji radi u finansijama u Hongkongu, rekao je da ispijanje CBD kafe opušta Kanabis je nelegalan u Hongkongu,...

SUTRA U 18 NA SNAGU STUPA NOVA MERA Kon: Svako ko se vraća u Srbiju treba da se prijavi na ovaj način

U petak posle 18 časova Srbija će početi da sprovodi nadzor zbog korona virusa nad našim građanima koji se vraćaju iz Crne Gore, Hrvatske,...

Vožnja na metan, Opel Zafira B, iskustva, cena, održavanje, da li se isplati kupiti

Opel Zafira je Dženeral motorsov kompaktni miniven kojeg od 1999. godine u Evropi prodaje Opel i dosad je proizveden u tri generacije (A, B...

Estonija nudi vizu za digitalne nomade

U pooštravanju američke imigracione politike ostale države videle su ozbiljan ekonomski potencijal, pre svega kroz privlačenje talentovanih kadrova odnosno osnaživanje svog tržišta rada Od sada...

Srodne vesti

U Hongkongu otvoren prvi kanabis kafić

Jedan od gostiju ovog kafića Kilijan Huseji, koji radi u finansijama u Hongkongu, rekao je da ispijanje CBD kafe opušta Kanabis je nelegalan u Hongkongu,...

SUTRA U 18 NA SNAGU STUPA NOVA MERA Kon: Svako ko se vraća u Srbiju treba da se prijavi na ovaj način

U petak posle 18 časova Srbija će početi da sprovodi nadzor zbog korona virusa nad našim građanima koji se vraćaju iz Crne Gore, Hrvatske,...

Vožnja na metan, Opel Zafira B, iskustva, cena, održavanje, da li se isplati kupiti

Opel Zafira je Dženeral motorsov kompaktni miniven kojeg od 1999. godine u Evropi prodaje Opel i dosad je proizveden u tri generacije (A, B...

Estonija nudi vizu za digitalne nomade

U pooštravanju američke imigracione politike ostale države videle su ozbiljan ekonomski potencijal, pre svega kroz privlačenje talentovanih kadrova odnosno osnaživanje svog tržišta rada Od sada...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime