Holesterol

Morate pročitati

Šta je Transportna zajednica i kakav je njen značaj za Srbiju?

Sedište Stalnog sekreterijata Transportne zajednice otvoreno je u Beogradu polovinom septembra 2019. godine i predstavlja prvu međunarodnu instituciju u...

Bugarski pasoš srpskim državljanima propusnica u bolji život

Da bi se domogli posla i pristojnijeg života u nekoj od zemalja EU, stekli pravo na besplatno studiranje i...

SAD uvode nove vizne restrikcije radi ograničenja „porođajnog turizma“

Američka administracija objaviće nove vizne restrikcije sa ciljem ograničenja „porođajnog turizma“, po kojem žene dolaze da se porode u...
Marketing

Holesterol je tipični produkt životinjskog organizma, pa se zato javlja u hrani životinjskog porekla, dok ga u biljnoj hrani nema.

Posebno bogat izvor holesterola je žumance (jedno kokošije jaje sadrži oko 300 mg), sve iznutrice, riblja ikra, punomasno mleko, meso i mesne prerađevine.

Sadržaj holesterola u mesu nije posebno velik, ali ako je svakodnevni deo ishrane, ipak, predstavlja bitan faktor povećanog unosa holesterola hranom.

Vrsta namernice Holesterol (mg/100g)
MLEKO
obrano
sa 3,6% masti
jogurt (3,2% masti)
maslac
punomasno u prahu
kisela pavlaka (10% masti)
slatka pavlaka (30% masti)
sirni namaz (30% masti)
gauda (45% masti)
sir Cheddar
krem sir
2
14
13
225
109
43
111
50
105
105
110
MAJONEZ
105
MESO
govedina
svinjetina
teletina
jagnjetina
67
121
68
71
IZNUTRICE
srce
jetra
mozak
džigerica pileća
džigerica teleća
džigerica svinjska
140
270
2000
500
370
260
MESNE
PRERAĐEVINE
hrenovke
mesni narezak
50
92
TUNJEVINA
31
SARDINE
61
MORSKI RAKOVI
195
ŠKOLJKE
67
SLADOLED
44
JAJE
tvrdo kuvano 274
PIŠKOTE
60

 

Ne smanjujte previše holesterol

Smanjivanje holesterola je jedan od najboljih načina da se spreče kardiovaskularne bolesti, ali ne treba ga previše smanjivati, jer se može povećati rizik od dobijanja nekih malignih oboljenja, saopštili su naučnici u studiji objavljenoj u SAD.

Američki naučnici su razmotrili 23 već objavljene studije tokom kojih je ispitano više od 40.000 pacijenata koji su uzimali statine – lekove za snižavanje nivoa holesterola u krvi.

“Blagotvorni efekat statina na smanjivanje rizika od kardiovaskularnih bolesti se uopšte ne dovodi u pitanje. Medjutim, snižavanje holesterola uz pomoć statita trebalo bi da bude predmet dodatnih istraživanja”, dodaje se u najnovijoj studiji.

Naučnici su naveli da će nastaviti ispitivanje kako bi utvrdili da li je malignitet neželjeni efekat koji izazivaju statini ili posledica niskog holesterola.

Holesterol može biti “loš” i “dobar”. Lošim se naziva LDL holesterol jer on prenosi 75% masti (50 % holesterola) krvi i glavni je nosač holesterola. HDL holesterol je “dobar” jer sadrži 50 % proteina i samo 20 % holesterola.

LDL odvodi holesterol u krvne sudove, izazivajući stvaranje ateromatoznog plaka i razvoj srčanih oboljenja. Suprotno tome HDL uklanja holesterol iz krvnih sudova i nosi ga prema jetri gde se on putem žuči izbacuje iz organizma.

Dakle, HDL prenosi “loš holesterol iz cirkulacije u jetru, i time čisti krv od lošeg holesterola i sprečava pojavu ateroskleroze.

HDL holesterol se može povećati na nekoliko načina, pre svega prestankom pušenja, izbegavanjem alkohola i redovnim fizičkim aktivnostima.

Žene imaju više HDL holesterola od muškaraca.

Nikako se ne preporučuje drakonska dijeta već je neophodno da osoba „nauči” zdravo da se hrani.

Najpre iz ishrane treba izbaciti holesterol i „loše” masti (zasićene). Njihov višak doprinosi povećanju nivoa holesterola. Istovremeno, treba povećati unos „dobrih” masti (nezasićenih masnih kiselina) koje ne samo što ne povećavaju holesterol, već ga i smanjuju.

Marketing
Marketing

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

Marketing

Vizni režim

Ambasade Srbije

Albanija Alžir Angola Argentina Australija Austrija Azerbejdžan Belorusija Belgija Bosna i Hercegovina Brazil Bugarska Kanada Kipar Kina Kongo, Demokratska Republika Hrvatska Kuba Češka Danska Egipat Etiopija Finska Francuska Nemačka Grčka Mađarska Indija Indonezija Iran Irak Izrael Italija Japan Kazakhstan Kenija Koreja, Južna Kuvajt Liban Libija Severna Makedonija Meksiko Crna Gora Maroko Mjanmar Holandija Nigerija Norveška Poljska Portugalija Rumunija Rusija Saudijska Arabija Slovačka Slovenija Južna Afrika Španija Švedska Švajcarska Sirija Tunis Turska Ukrajina Ujedinjeni arapski Emirati Velika Britanija Sjedinjene američke države Vatikan - Sveta Stolica Zambija

Kongo (Republika) – vizni režim

Da li je potrebna viza državljanima Republike Konga za ulaz u Srbiju: Obični pasoši: Potrebna viza Diplomatski i službeni pasoši: Potrebna viza Maksimalan boravak: 90 dana Zahtev za...

Palau – vizni režim

Da li je potrebna viza državljanima Palau za ulaz u Srbiju: Obični pasoši: Nije potrebna viza Diplomatski i službeni pasoši: Nije potrebna viza Maksimalan boravak: 90 dana Mogu...

Odgovori na neka od pitanja koje biste postavili Nemačkoj ambasadi

Dobijamo mnogo Emailova sa pitanjima vezana za Nemačku na koja niste mogli ili niste uspeli da pronađete odgovore. Pa da pokušamo da vam pomognemo...

USA vize dele se na dve osnovne kategorije

USA vize dele se na dve osnovne kategorije: 1. Useljenicke (Immigrant) vize, 2. Privremene (Non-immigrant) vize Useljenicke (Immigrant) vize omogucavaju trazenje USA drzavljanstva nakon sto se ispune...
- Advertisement -

Više članaka kao ovaj

Marketing