Imunitet – šta ga ruši i kako opada

Imunitet – šta ga ruši i kako opada

Stručnjaci upozoravaju da postoji šest tihih ubica imuniteta, koje upravo ljudi svakodnevno podstrekavaju

Za narušavanje imuniteta često smo i sami krivi. Stručnjaci upozoravaju da postoji šest tihih ubica imuniteta, koje upravo ljudi svakodnevno podstrekavaju.

Usamljenost prema istraživanjima, češće izaziva viroze i bolesti izazvane bakterijama, nego što je to slučaj sa društveno aktivnijim osobama. Zato je vrlo važno druženje sa prijateljima i kolegama, bez obzira na opterećenost obavezama.

Neprospavane noći i preskakanje sna dovodi do češćeg obolevanja od sezonskih viroza. Loš i nedovoljan san veoma je povezan sa padom imuniteta, jer je organizam oslabljen i umoran zbog čega se teško bori sa bakterijama i virusima. Da ne bi došle u ovakvu situaciju odrasle osobe bi trebalo da spavaju svake noći u kontinuitetu između sedam i devet sati.

Pesimizam sa negativnim pogledom na dešavanja i život, češće izaziva pojavu gripa, prehlada i raznih alergija. Pozitivan način razmišljanja manje je stresan, a dobra energija predstavlja vrlo važan faktor zdravog načina života. Zato, u svakom danu treba pronaći sitnice koje vesele, ma koliko one izgledale beznačajne.

Loša ishrana u dobroj meri utiče i na imunitet i na sveukupno zdravlje. Da bi se zaštitili od sezonskih viroza i prehlada, ne treba preskakati obroke i izgladnjivati organizam. Hrana koja se konzumira treba da je što šarenija i raznovrsnija. Obavezno treba doručkovati, a manje unositi šećer i so.

Lenstvovanje je veoma povezano sa zdravljem. Naime, ukoliko izostaje fizička aktivnost, lakše se ispoljavaju prehlade i viroze. A potrebno je, po istraživanjima, samo pola sata vežbanja da bi se pojačala cirkulacija i ojačao imunitet. U smislu vežbanja dovoljna je šetnja po sunčanom danu, vožnja bicikla ili trčanje.

Antibiotici koji se prekomerno i često koriste postižu suprotan efekat, bez obzira na svoju osnovnu ulogu. Neumereno korišteni onemogućavaju prirodni odbrambeni mehanizam, zbog čega posle lečenja organizmu treba vremena da se vrati u normalno stanje, pa je tada i najranjiviji. Zato antibiotike treba koristiti isključivo za bakterijske infekcije i popiti ih do kraja kako je propisano. Ne treba ih koristiti u preventivne svrhe, osim ako to nije zahtevao lekar.