Rvanje je idealan sport za mališane

Rvanje
Rvanje idealan sport za mališanei to je bazični sport

Rvanje je idealan sport za decu. Istina, nije popularno kao fudbal ili tenis, ali reč je o bazičnom sportu koji u sebi sadrži elemente gimnastike i akrobatike, pa razvija sve grupe mišića podjednak.

Rvanje je po mišljenju stručnjaka idealan sport za decu. Istina, nije popularan kao fudbal ili tenis, ali reč je o bazičnom sportu koji u sebi sadrži elemente gimnastike i akrobatike, pa razvija sve grupe mišića podjednako.

Treniraju ga i dečaci i devojčice, od onih koji nisu proslavili ni peti rođendan, do tinejdžera, otkriva Zoran Spasojević iz rvačkog kluba “Železničar”.

– Donja granica se pomerila, nekad su klinci počinjali da treniraju sa 7,8 godina, danas prohodaju na strunjači. Opet, neko dođe sa 15 godina. Bilo je čak i osvajača medalja koji su kasno krenuli da treniraju. Rvanje razvija ravnotežu, ispravlja držanje, gradi telo tako da kasnije može da se ode i na neki drugi sport. Sve je više devojčica u rvanju koje, nasuprot, stereotipima, nisu muškobanjaste – otkriva Spasojević.

To nije jedina zabluda koja prati rvanje. Mnogi veruju da je reč o nebezbednom sportu, što nije tačno, primećuje Spasojević, ističući da ima čak manje povreda neko u fudbalu.

– Rvanje jeste kontaktni sport, ali nije nasilan. Dosta je uključena strategija, mora da se razmišlja, pa se protivnik dobija i na pamet i dobru tehniku, a ne samo na snagu. Predrasuda je i da će dete biti agresivno ako ga upišete na rvanje. Naprotiv, kanalisaće svoju energiju i razviće se ne samo u fizičkom, već i u psihičkom smislu. Jer, kad radi zahvate sa sparing partnerom, mora da ga čuva da ga ne bi povredio. Oni nisu protivnici već partneri. Tako se kod deteta razvija osećaj brige o drugima – ističe Spasojević.

Naš sagovornik podseća da u Srbiji postoji stogodišnja tradicija rvanja. Nekada, za vreme SFRJ, radio se grčko-rimski stil, dok se poslednjih godina u klubovima intenzivno razvija slobodni. Razlika je u tom što se grčko-rimski stil radi do pojasa, a u slobodnom, zahvati se izvode i niže od struka. I mada kod nas ovaj sport nije zastupljen kao u Americi ili u Rusiji, Srbija ostvaruje izuzetne rezultate.

– Srbija ima šampione u rvanju što je malo poznato. Ali, ne mora svako dete da bude osvajač medalja jer one nisu jedino ogledalo dobrog sportiste. Sport treba da vaspitava i usmerava dete kroz život. A rvanje te tera da pobediš strahove i da ne odustaješ. To je večita borba sa samim sobom – zaključuje naš sagovornik.