Sve više zabrinjava činjenica, ne samo to što mladi u Srbiji sve ranije probaju drogu, već da od nje sve češće umiru, kao i to da ima sve više tinejdžera koji drogu diluju!

Većina mladih drogu proba oko 16. godine, mada je sve više onih koji prvi džoint popuše još u osnovnoj školi. Proteklih dana smo svedoci crnog bilansa: za samo nedelju dana troje tinejdžera je izgubilo život nakon uzimanja prekomernih doza narkotika.

Ali, ono što najviše plaši je činjenica da sve više maloletnika postaju dileri.

Javnost je tokom prošle godine ostala šokirana vešću da je kod dvojice osnovaca beogradska policija pronašla čak 50 paketića heroina za prodaju. I nisu oni jedini, jer ih je na ulici sve više. I prodaju ama baš sve – od marihuane i ekstazija, do heroina.

Kako i zbog čega maloletnici postaju dileri droge i kako roditelji to mogu to prepoznaju, dok “vrag nije odneo šalu”, objasnili su stručnjaci.

Kako prepoznati da je dete postalo diler

Crveni alarm kod roditelja treba da se upali kada primete da njihovo dete:

  • ima neobjašnjiv priliv novca, sebi može da kupi skupu garderobu, najnoviji model mobilnog telefona…
  • iznenada i bez objašnjanja izlazi iz kuće u toku noći
  • ima drastične promene ponašnja kao što su tajnovitosti ili nagli porast samopouzdanja
  • dolazi mu ili se viđa sa velikim brojem vršnjaka, vama uglavnom nepoznatim, novim “prijateljima”
  • drastično su mu se promenile na gore ocene u školi
  • naglo je zapostavilo svoje uobičajene obaveze i hobije
  • sve više komunicira sa nepoznatim osobama

Dileri najčešće vrbuju decu koja su zavisnici ili koja žele da dođu do narkotika, a nemaju novca za to. Kako kaže dečji psiholog Marina Nadejin, često se dešava da stariji dileri decu navlače tako što im daju psihoaktivne supstance, da bi postali stalni konzumenti, a zatim traže od njih da diluju, da bi dobijali narkotike.

– Dokazivanje u vršnjačkoj grupi u kojoj su već infiltriraju i dileri, kao i laka zarada važan su motiv. Deca najčešće pristaju na to jer su ucenjena, zavisna od psihoaktivnih supstanci, zaplašena ili sa negativnim sistemom vrednosti. Neki adolescenti, pod uticajem društva ili potrebe da eksperimentišu i žive opasno, počinju da diluju drogu – naglašava psiholog Marina Nadejin.

Kako prepoznati dete koje koristi drogu

Adolescenti, osim što su radoznali, imaju želju da budu prihvaćeni u društvu, da se dopadnu nekome ili da jednostavno pobede ličnu nesigurnost tako što će uzimati drogu. Ako već dođe do toga, promena u ponašanju i promena društva mogu da budu glavni pokazatelj roditeljima da se sa njihovom decom nešto loše događa.

Roditelj koji redovno “prati” svoje dete neće imati problem da napravi razliku, ali za one koji ne znaju ili kojima je lakše da misle da je sve u redu, evo nekih znakova na koje treba da obrate pažnju.

Na primer, kasnije dolaženje kući može da bude pokazatelj, mada je tinejdžerstvo doba kada se počinje sa izlascima. Zatvaranje u sobu opet samo za sebe ne mora mnogo da znači, ali i može da bude pokazatelj da dete želi nešto da sakrije i da je okrenuto sebi. Promena društva je već konkretniji pokazatelj i treba da se postavi pitanje zašto je došlo do toga.

Kada zavisnost već uzme maha, dete dobija zapušten izgled, uske zenice, mada danas mladi stavljaju kapi za oči. Kod nekih postoji crvenilo oko nosa, izbodene vene u zavisnosti od toga čime se drogiraju.

Postoje neki specifični pokazatelji za različite droge. Na primer, oni koji konzumiraju marihuanu, imaju crvene oči, jedan specifičan zadah i zatvaraju se u sebe, dok oni koji konzumiraju ekstazi postaju hiperaktivni, ubrzani, jako se znoje, uzimaju dosta vode, imaju krvave beonjače…

Ovo su najaktuelnije opasne droge kod nas

U poslednjih nekoliko godina, pored standardne marihuane, ekstazija i heroina, među mladima su sve više popularni sintetički kanabinoidi, koji mogu biti i do 800 puta jači od marihuane. Veštački kanabinoidi izazivaju istu reakciju kod uživalaca kao i kanabis, ali sa mnogo jačim efektom.

– U zavisnosti od organizma, oni izazivaju povraćanje, podizanje krvnog pritiska, lupanje srca, halucinacije, paranoju – kaže dr Mira Kovačević iz Specijalne bolnica za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo upišite vaš komentar
Molimo upišite vaše ime