Infekcije krive za reumatizam

Infekcije krive za reumatizam

U Srbiji živi 35.000 osoba koje boluju od artritisa

Reumatske bolesti posle 55. godine života pogađaju 80 odsto stanovništva. Obolevaju podjednako i muškarce i žene, a tegobe su izraženije kada dođe do nagle promene vazdušnog pritiska i povećane vlažnosti, kao što je slučaj u jesen.

– U Srbiji ima više od 35.000 osoba obolelih od reumatoidnog artritisa – kaže doc. dr Slavica Eremić, fizijatar-reumatolog Kliničko-bolničkog centra Beograd, i dodaje:

– Ljudi koji pate od bolova u zglobovima, krstima, mišićima, tetivama, ukočenosti vrata i krstima, kažu: „imam reumu“. Savremena medicina pod tim podrazumeva stotinak raznih bolesti i nužan je adekvatan prilaz ovoj problematici da bi se što uspešnije dijagnostikovale i lečile ove bolesti.

Prevencija, adekvatna ishrana, umerena fizička aktivnost i briga o zdravlju, sigurno su faktori koji mogu da utiču na poboljšanje kvaliteta življenja – objašnjava dr Eremić i savetuje kako da prepoznate, lečite i sprečite nastanak reumatskih oboljenja.

Uzroci reumatskih oboljenja

Uzroci reumatskih oboljenja su uglavnom nepoznati. Nasledni faktor može da utiče na pojavu bolesti, ali nije presudan za ispoljavanje. Pored genetske predispozicije, smatra se da virusi, bakterije (uopšte infekcije), uslovi života i rada, način ishrane, fizički i psihički stres mogu da dovedu do nastanka ove bolesti. Međutim, kod pojedinih bolesti infekcija izazvana reumatskom groznicom, Reiterovim sindromom i lajamskom bolešću može da bude krivac za reumatska oboljenja.

Simptomi

Reuma ima razne simptome:
– bol
– otežana pokretljivost
– otok i crvenilo na koži
– bolna osetljivost na dodir i pokret

Lečenje

Lečenje je kompleksno, zahteva timski i multidisciplinarni pristup. Dakle, neophodna je da lekar kontinuirano kontroliše i prati bolesnika da bi lečenje bilo adekvatno. Neophodan je kvalitetan odnos između pacijenta i lekara, a i prevencija igra veliku ulogu. Reč je uglavnom o hroničnim oboljenjima koja zahtevaju dugotrajno lečenje.

Kombinovana terapija podrazumeva lekove i adekvatne fizikalno-rehabilitacione procedure koje vode uspehu u tretmanu.

Takozvani NSAIL lekovi, odnosno nesteroidni antiinflamatorni lekovi utiču na znatno smanjenje bola i otoka kod artroza, ali ne utiču na tok bolesti. Uz primenu fizikalnih procedura doprinosi se opštem stanju stabilnosti u lečenju. U poslednje vreme se javlja nova klasa NSAIL – to su selektivni inhibitori COX2 (Nimesulid) sa manjim gastrointestinalnim smetnjama, koji imaju dobar efekat kada je reč o smanjenju bola, otoka i povećanju obima pokretljivosti.

Prevencija

Uslovi života i rada, ishrana i fizičke aktivnosti poboljšavaju opštu otpornost organizma i umanjuju sklonost ka reumatskim oboljenjima. Poznato je, recimo, da određeni dijetalni režim ishrane može da zaustavi napad upale kod gihta.

Kretanje i vežbe razgibavanja odlična su prevencija jer podmazuju i prokrvljuju zglob. Takođe je preporučljivo trčanje i joga.

Ukoliko već imate problem sa reumatskim oboljenjima, banjsko lečenje i posete fizijatru će umnogome olakšati tok oporavka.

Vrste reumatskih bolesti

Postoji više vrsta reumatskih oboljenja:

1. Zapaljenski reumatizam: reumatska groznica, reumatoidni artritis, sistemske bolesti veziva lupus, sistemska skleroza, vaskulitis. Metaboličke artropatije giht, druge bolesti deponovanja kristala, osteoporoza, infekcijski artritisi.
2. Degenerativne reumatske bolesti kičmenog stuba i perifernih zglobova.
3. Vanzglobni (mekotkivni) reumatizam.
4. Retke reumatske bolesti.
5. Reumatski sindromi u drugim bolestima (u bolestima pluća, endokrinog, gastrointestinalnog i kardiovaskularnog sindroma).
U savremenoj praksi najčešće se javljaju degenerativne reumatske bolesti i vanzglobni reumatizam. Ova oboljenja imaju laganu, ali progresivnu evoluciju.

Stara bolest

Reumatske bolesti spadaju u najstarija oboljenja. Čovečanstvo od pamtiveka boluje od reume. Čak su i na skeletima, koji su stari više vekova, pronađene promene na kostima koje ukazuju na reumatska oboljenja. Na ovaj način čovek plaća danak uspravljanju na dve noge.

Ćuretina idealno meso za reumatičare

Šta se pored lekarske terapije može učiniti da se ublaže ili spreče reumatske upale, otkriva bečki stručnjak, profesor Hademar Bankhofer.

Prilikom nastajanja reumatskih oboljenja veliku ulogu ima tzv. arahidonska kiselina. To je važna masna kiselina koja se unosi hranom i od koje nastaju hormoni tkiva, koji prouzrokuju upale i bolove. Zbog toga je neophodno, ukoliko želite da sprečite reumatske upale, što manje unositi hranu koja sadrži tu kiselinu. Bankhofer preporučuje da se meso konzumira samo dva puta nedeljno.

U pilećem i ćurećem mesu ima upola manje arahidonske kiseline nego u goveđem i svinjskom mesu. Od ostalih namirnica koje u velikoj meri sadrže arahidonsku kiselinu izdvajaju se žumance, šlag, sir ementaler, kamamber i svinjska mast. Voće i povrće, orasi, pirinač i biljna ulja ne sadrže tu masnu kiselinu. Sveže ubran krastavac sadrži dosta vitamina E kao i mikroelement bakar.

Da bi se smanjio rizik od reume, važno je da se krastavac konzumira sa korom. Dosta vitamina E sadrže i bademi, lešnici, suncokretovo ulje, ulje repice i orahovo ulje. Ljudi koji pate od reume treba više da konzumiraju integralne proizvode. Treba izbegavati namirnice govedinu i svinjsko meso, pasulj, grašak, sočivo i iznutrice…

O Simon

Osnivač, webmaster, SEO master i web dizajner sajtova: KoZnaZna, Dijetica, Avionom, Rentiranje, EU Media Group