Ishrana – nutricija je nauka

Ishrana – nutricija je nauka

Ishrana, odnosno nutricija se tumači kao nauka o organskim procesima pomoću kojih organizam prisvaja i koristi hranu i tečnosti za normalno funkcionisanje, rast i održavanje, kao i održavanje ravnoteže između zdravlja i bolesti.

Sve do šezdesetih godina dvadesetog veka lekari su govorili svojim pacijentima da ishrana ima malog uticaja na njihovo zdravlje.

Danas je, međutim, jasno da ishrana predstavlja jedan od najvažnijih faktora za ljudsko zdravlje. Sva materija u ljudima koja čini ćelije njihovog organizma (osim onih ćelija koje su stvorene pre rođenja) uzeta je iz hrane kroz sistem za varenje. Materija koja čini otpad uklanja se iz organizma.

Istraživanje u ovoj oblasti mora uzeti u obzir stanje životinje pre hranjenja i nakon varenja kao i hemijski sastav hrane i izmeta.

Specifične vrste materije (hemikalija) koje telo absorbuje mogu se ustanoviti poređenjem hemijskog sastava izmeta sa hemijskim sastavom hrane pre konzumiranja.

Efekat koji absorbovana materija ima na telo može se utvrditi poređenjem stanja organizma pre unosa hranljivih materija i stanja organizma nakon njihovog varenja.

Efekat ishrane može se preciznije ustanoviti tek nakon proteka dužeg vremenskog perioda planskog unosa hranljivih materija i analize izmeta. Broj varijabli relevantnih za ovu vrstu istraživanja je izuzetno visok. Zbog toga svako validno nutricionističko istraživanje zahteva vreme što je i jedan od glavnih razloga zašto je nauka o ljudskoj ishrani relativno mlada.

Istorija i skorašnji razvoji

Ova nova nauka se brzo razvijala. Vitamine je prvi put napisao 1912.godine Ser Frederik Goland Hopkins koji je zbog svojih zasluga u ovoj oblasti dobio titulu Sera i Nobelovu nagradu 1929.godine. U dvadesetom veku, nakon sagledavanja prirode i uloge proteina, ugljenih hidrata, vitamina i menerala u ljudskoj ishrani došlo se do stanovišta da je dotadašnje znanje o hranljivim sastojcima potpuno.

Na hranu se gledalo kao na gorivo i sve što je bilo potrebno je da unesemo dovoljnu količinu određenih sastojaka kako bismo nastavili sa životom. Međutim, ubrzo je usledila serija brzih otkrića koja je počela sa otkrićem Dijetetskih vlakana, što je ukazalo na veoma velike praznine u dotadašnjem znanju o uticaju koji hrana ima na naše zdravlje i normalno funkcionisanje.

Danas znamo da postoji više hiljada fitohemikalija u našoj hrani, a svaka od njih ima suštinsku ulogu u pravilnom funkcionisanju našeg tela. Takođe, smatra se da postoji još mnogo fitohemikalija i drugih sastojaka hrane koje tek treba otkriti.

Tu su još i enzimi koji igraju ključnu ulogu u ishrani: oni predstavljaju hemijske supstance (katalizatore) koje se nalaze u našoj hrani ali ih takođe proizvodi i naš sistem za varenje. Oni igraju nezamenjivu ulogu u odvijanju metaboličkih procesa u ljudskom organizmu.

Antioksidanti predstavljaju još jedno skorašnje otkriće. Potrošnja energije u našem organizmu i njen nedostatak često dovode do oštećenja ćelija, a pojedini hranljivi sastoji kao što je vitamin C imaju ključnu ulogu u usporavanju starenja organizma i smanjenju negativnih posledica oksidirajućih procesa u našem organizmu.

Određeni naučni krugovi su pre izvesnog vremena doveli u sumnju pozitivne efekte na zdravlje ljudi koji se pripisuju vitaminu E.

Simon

O Simon

Osnivač, webmaster, SEO master i web dizajner sajtova: KoZnaZna, Dijetica, Avionom, Rentiranje, EU Media Group