Jedemo da popunimo prazninu u duši…

Devojka jede šargarepu
Devojka jede šargarepu

Zbog nervoze i nedostatka ljubavi i pažnje, posežemo za velikim količinama šećera i ugljenih hidrata. Hladna voda smiruje bes i agresiju

Uz seksualni nagon, hrana predstavlja osnovni ljudski poriv za očuvanjem života. Za pravilan rad organizma, neophodna je uravnotežena i raznovrsna ishrana, mada je savremeni čovek sklon preterivanju. Međutim, hrana nije tu samo da bi utolila glad. Izobiljem na stolu mnogi žele da istaknu moć i društveni status. Izgled trpeze odslikava i smisao za estetiku.

– Hrana nam je neophodna zbog opstanka, odnosno unos svih neophodnih materija koje obezbeđuju zdrav i dugovečan život. Međutim, njeno konzumiranje često nema veze sa osećajem gladi, već ovaj čin možemo povezati i sa hedonizmom, zadovoljstvom kada govorimo o emocijama. Neretko, hrana je sastavni deo druženja. Posmatrana u tom kontekstu, može biti i zamka ako ne prepoznajemo potrebe našeg organizma, što vremenom dovodi do opšteg nezadovoljstva, pa i gojaznošću ili drugim poremećajem u ishrani poput prejedanja – objašnjava magistar psihologije, nutricionista i specijalista psihoterapeut Jelena Subotić-Krivokapić.

Koja su psihološka svojstva hrane?

– Hrana ima i psihološku crtu, navodi nas da ciljano posegnemo za određenom namirnicom. Česta krilatica je da će “hrana sve popraviti”, a pod tim se misli na širok dijapazon negativnih osećanja. Ova misao je uglavnom podsvesna i obično upadnemo u zamku, pa ima suprotan efekat. Umesto da nam popravi situaciju, osećamo se lošije, a dobijamo na težini, što nas čini sve više nezadovoljnim i zatvorenim prema okruženju. Takvo stanje nam odvlači pažnju i ne bavimo se suštinskim problemom.

Znači li to da češće jedemo zbog uma nego zbog tela?

– U velikom broju slučajeva se hrana unosi zbog potrebe uma, a ne tela. Izreke “gladan ljubavi”, “prazna ili gladna duša”, “gladne oči” to slikovito opisuju. Zbog stresnog vremena u kojem živimo, većina jede u kasnim satima. Fizička i psihička iscrpljenost dovodi do umora, ali i želje za opuštanjem, koja često vodi u pogrešnom pravcu. Ponekad imamo utisak da se osećamo poput lonca, koji će svakog trenutka da proključa. I šta se tada dešava? Posežemo za velikim količinama šećera i ugljenih hidrata dok ne popunimo “sve praznine”. I tek tada osećamo mira i zadovoljstva, što naravno nije tačno.

Kako da pomognemo tada sebi?

– Pre svega, važno je da se zapitamo šta je to što nam u životu nedostaje. Pažnja, ljubav, zagrljaj, dodir, pomoć ili nešto drugo. Ako sebi date tačan i iskren odgovor na ovo pitanje, na dobrom ste putu da hranu iz frižidera zamenite razgovorom sa dragom osobom, šetnjom ili novim odlukama ili izborima. Kada hrani pristupite sa pitanjem: “Da li je ovo zaista neophodno mom telu u ovom trenutku?”, sigurno ćete u najvećem broju slučajeva odustati od namere da pojedete određenu namirnicu. Ne treba zanemariti i činjenicu da postoje različite vrste gladi. Osim prave, biološke gladi kao potrebe organizma, postoji i lažna, emocionalna glad kao psihološka potreba čoveka.

Devojka jede crnu čokoladu
Devojka jede crnu čokoladu

Kada hrana proizvodi dobre emocije?

– Ona ima moć da nas u određenim trenucima rastereti i uteši, oslobodi stresa. Recimo, vraćanjem u najranije detinjstvo u kuhinju bake ili majke i pripremanjem jela koja smo tada voleli, odagnaćemo tugu i oraspoložiti se. Isti efekat se dobija i ako uzmemo komadić čokolade. I to crne, koja ima veći sadržaj kakaoa, a manje šećera. Čokolada je pravi izbor i kada nam se desi nešto loše, njeni prosti ugljeni hidrati oslobađaju hormon sreće i tako popravljamo raspoloženje.

Koje namirnice pomažu protiv stresa?

– Pomaže žvakanje čvrste hrane, a šargarepa i jabuka su odličan izbor. Žvakanje opušta centar za agresiju u mozgu, tako da se u situacijama besa lakše kontrolišemo. Voće i povrće izazivaju pozitivne emocije, odnosno sve vitaminske salate, jer podižu i psihološko i fiziološko stanje. Osim toga, predstavljaju prave lovce na slobodne radikale, pošto su puni antioksidanasa.

Šta je dobro za mozak?

– Sva jela koja pozitivno utiču na rad mozga, dobra su i za stanje duha. Za poboljšanje pamćenja, otpornost stresu i unutrašnji mir važna je glukoza, odnosno šećer iz ugljenih hidrata. Zato je vrlo važan doručak, da bi mozak dobio prve neophodne doze i mogao tokom dana normalno da radi. Jedno parče hleba sa namazom i jogurt su dovoljni. Za bolji mentalni rad preporučuju se i lešnici, banane, mahunasto povrće, testenine, riba i dva do tri litra vode dnevno.

Kako voda utiče na raspoloženje?

– Unos tečnosti nas čuva od iscrpljenosti i blagog depresivnog raspoloženja. Telo se sastoji od 70 odsto vode, pa je logično da je ona uvek prisutna u dovoljnoj količini. Kada organizam ima dovoljno tečnosti, bez problema transportuje hormone sreće. Voda, i to hladna, ublažava bes i agresiju. Ako je nema u dovoljnoj količini, trpi centrani nervni sistem. Mozak se usredsređuje da preživi, pa polako postajemo rasejani, konfuzni, blago depresivni, nezainteresovani…

PORUKE LjUBAVI

 

 

Pripremom hrane šalju se i poruke ljubavi, bez obzira na to da li kuva žena ili muškarac. Može neko da bude i nezainteresovan za kuhinju, ali kad dođe u situaciju da hranu priprema, trudi se da bude što ukusnija. U najranijem detinjstvu, kroz hranu smo primali ljubav od majke. Pripremanjem obroka, majka je ispoljava brigu o detetu i želju da mu se to što je spremila dopadne. Na sličan način se pokazuje partnerska ili prijateljska ljubav, naklonost prema gostima na slavi ili drugom okupljanju.

Srećna porodica priprema obrok zajedno u kuhinji
Srećna porodica priprema obrok zajedno u kuhinji

(NE)KULTURA ISHRANE

 

 

Po definiciji, kultura ishrane ne postoji. Ljudi se s godinama menjaju, i sve manje imaju želju da probaju nove i nepoznate stvari. Od 25. do 35. godine postoji potreba za isprobavanjem novih ukusa, a nakon toga većina formira ukus i zna šta voli. Nije ni kulutrno nametati drugome da jede ono što mu ne prija, čak ni pod izgovorom da je u pitanju “ekskluzivna hrana”. Mi, zapravo, ne znamo zašto nas neko odbija, da li iz zdravstvenog ili nekog drugog razloga. U svakom slučaju, takav vid pritiska ne izaziva pozitivnu emociju – ističe sagovornica “Života plus”.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo upišite vaš komentar
Molimo upišite vaše ime