Кад је сељакат проодил, постал је дете

Постал дете
Цариброд некада

Кад је проодил и постал дете, носил је длгу кошуљу, пртену, до пете, гаче неје носил, а на нође кад је било студ, носил свинсћи опнчићи а лети повише бос. Брисал си је нос сас рукав.

Кад је имал три године, сашили су му панталоне на трегери и почел је да чува краве и овце, почел си је зараџује за лебат. За благо је само знал за гручку шићер. Уз астал неје седал, јел је на трпезу или на земи.

А даншња деца?

Даншња деца још несу проодила, она носе ципеле и оне толко коштају да би си за теја паре постар човек купил два пара. А кад прооди, одма има кво оче за облачење. Одма му се купује бицикла и свакакве играчће. Чим прооди, оно је у туја кућу и деда и башта, његову реч не смеје никој да погази.

Одма почне да троши паре, колко до са што је трошило целото домаћинство. За детето има да има, а за струју, воду и ђубре – за това не мора да има, това че чека, не смеје да им се отћине струја и вода јербо у туј кућу има малечко дете, оно не знаје кво је гасарче, а научено је да се стално купе, па се не смеје ни водата затвори. А ако покушају да ђу затворе, крв че падне јербо за детето мора све да има.

Са деца прва седају уз астал, даду им једење у тањир, она ришкају по тањират, пуштају љиђе и ако има госје, никој нема да ђи склони на стран.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo upišite vaš komentar
Molimo upišite vaše ime