Kako da unovčite dobru ideju

Kraudfanding
Finansiranje iz gomile, kraudfanding

Prikupljanje para od nepoznatih ljudi voljnih da investiraju, taκοzvani kraudfanding, pustio korene i u Srbiji, iako je novac dostupan samo preko stranih firmi.

Početni kapital kapital traže od potencijalnih kupaca širom sveta. I oni rado investiraju. Daju im novac praktično – na reč. Finansiranje iz gomile, kraudfanding, često je jedini način da mladi domišljati ljudi, koji svojim idejama ne mogu da zadive bankare, dođu do sredstava. Umesto da nađu finansijera koji će im dati 50.000 evra, treba da ubede 50.000 ljudi da im daju – evro. I to uspevaju.

Najpoznatija platforma za prikupljanje novca od širokih narodnih masa je Kikstarter. Preko njega je finansirano 59 projekata iz Srbije.

– Finansiranje preko platforme nije samo zanimljivo zbog skupljenog novca, to je način i da se ispita tržište – objašnjava Zoja Kukić, osnivač “Startita”. – Tako proveravate da li je vaša ideja dovoljno interesantna da bi ljudi za nju dali novac. Čujete šta misli tržište. Vama je bitno da dobijete dva odgovora: da li vaš proizvod rešava neki problem, i da li je dovoljno važan da bi ga ljudi platili. Ne vraća se novac, ali je predviđena nagrada za donatore. Znači da ako je u pitanju neka igrica, kada se pojavi na tržištu oni će je dobiti prvi. To je, na neki način, moderna pretprodaja. Firma iz Srbije ne može da dobije sredstva preko ove platforme. Mora da ima entitet registrovan u inostranstvu. Mi smo pre godinu dana na ovaj način prikupili 100.000 dolara. To je najveća suma koju je prikupio neki neprofitni projekat u regionu. To smo uradili preko partnera iz SAD. Jedna donacija nam je, zapravo, bila to što nam je donator ustupio firmu.

Na Kikstarteru se našla i poznata kompanija “Mikroelektronika”. Oni su tamo predstavili “heksiver” – “pametni” ručni sat. Kako objašnjava Nebojša Matić, vlasnik i direktor ove kompanije, cilj im nije bilo prikupljanje novca, već promocija proizvoda.

– Ljudi na Kikstarter idu iz dva razloga, oni kojima treba novac za neki proizvod i oni koji žele da pokrenu kampanju. Mi smo izašli zbog kampanje – objašnjava Matić. – Nama novac nije bio prioritet. Tražili smo 20.000, a dobili oko 46.000 dolara. Kikstarter ima svoje troškove, oni uzimaju šest odsto. Još dva odsto nas je koštala usluga strane kompanije registrovane u SAD. I svima koji su uložili novac poslali smo naš proizvod. Da smo otišli u banku, novac bismo dobili uz kamatu od jedan ili dva odsto.

Miloš Milosavljević, docent na Fakultetu organizacionih nauka, ističe da preduzetnici posežu za kraudfandingom usled nemogućnosti pristupa tradicionalnim izvorima finansiranja.

– U šali se kaže da preduzetnici mogu da koriste finansiranje iz “4 F” izvora: od osnivača (founders), porodice (family), prijatelja (friends), dok poslednje “F” označava budale (fools) – kaže Milosavljević. – Ne bih licitirao sa poslednjom kategorijom, ali prve tri imaju skroman finansijski kapacitet u Srbiji. Srpskim preduzetnicima još nisu dostupne neke od najvećih platformi za kraudfanding, pa je jedina opcija partnerstvo sa firmama iz SAD i drugih zemalja.

Preduslovi da bi se na taj način prikupila sredstva su dobra ideja koja motiviše mikroinvestitore i jaka promocija na društvenim mrežama.

KOJI SU RIZICI
NEBOJŠA Matić upozorava na rizike prilikom prikupljanja novca putem kraudfandinga. – Ukoliko promocija proizvoda ne uspe, i ne prikupi se predviđeni novac, ono što je uplaćeno vraća se ljudima. Onda su firme izgubile i određeno vreme – ističe Matić. – Rizik je i za one koji ulažu novac. Projekat može da ne uspe ili neko može da ne isporuči proizvod. Ja sam investirao u neku podmornicu i evo čekam je već blizu tri godine.

– U praksi je, ipak, situacija složenija. To pokazuju i brojni neuspeli pokušaji naših preduzetnika da kreiraju zajednice oko svojih projekata – ističe Milosavljević. – Osim što je u ranim fazama kraudfanding jedna od malobrojnih opcija za finansiranje, on je u finansijskom smislu koristan i kao način za diversifikaciju izvora finansiranja. Bitno je spomenuti i da su transakcioni troškovi niski. Zakazivanje sastanaka sa desetinama investitora i obrazlaganje poslovne ideje svakom pojedinačno može trajati i mesecima. Putem platformi za kraudfanding preduzetnik može u realnom vremenu i sa niskim troškovima da pristupi neograničeno velikom broju potencijalnih investitora.

Đorđe Krivokapić, saradnik Fakulteta organizacionih nauka, navodi da kod kraudfandinga ne primate investiciju, niti se zajmite da biste vratili kapital nazad, već prodajete ideju ili pružate uslugu svojim korisnicima, a oni vam zauzvrat nešto daju.

– To znači da kroz svoj projekat vi obećate da ćete iskoristiti prikupljeni novac za neki razvoj, ili proizvodnju proizvoda, pružanje usluge, a oni koji vam daju novac će zauzvrat dobiti nešto – navodi Krivokapić. – Reč je o razmeni: oni postaju učesnici u tom proizvodu, a nisu direktno vlasnici. Ako snimate film, zahvalićete im se, daćete im dve karte za premijeru. Ako pravite novi gedžet, oni koji vam preko platformi za kraudfanding daju novac plaćaju, u stvari, da među prvima dobiju taj neki proizvod, prototip.

BUDUĆNOST GASI BANKE?

Kakva je budućnost finansijskog tržišta u svetu i gde je tu Srbija?

– Teško je biti vidovit u finansijama. Bezgotovinska plaćanja su već izvesna. Banke će sigurno morati da se transformišu, jer su njihovi troškovi previsoki. U doglednoj budućnosti će ih zameniti platforme za deponovanje i plasiranje finansijskih sredstava vođene moćnim algoritmima. Računi će biti prenosivi, poput brojeva telefona – ističe Miloš Milosavljević.

Đorđe Krivokapić navodi da novo digitalno društvo omogućava da se kreiraju nove valute i nove vrste kapitala.

– Neke od njih su kripto valute, zasnovane na novim tehnologijama, poput bitkoina, koje omogućavaju razmenu robe plaćanje – navodi Krivokapić. – Sve češće se pojavljuju različite druge digitalne valute i e-novac. Srbija je donela regulativu u toj oblasti, iako u praksi još nije počelo da se primenjuje.

“POSLOVNI ANĐELI” I KREDITI

– Suština kraudfandinga i “poslovnih anđela” je ista: finansiranje ideja u početnom periodu razvoja posla – ističe Miloš Milosavljević. – Razlika je u mehanici. Poslovni anđeli su pojedinci, kraudfanding zahteva mase. Ovde je posebno bitna psihologija. Pojedinci će, koliko god bili skloni riziku, dobro “protresti” poslovni model da procene mogućnost zarade, isplativost ulaganja, težinu kopiranja proizvoda i slično. Mase se vode idejom.

Đorđe Krivokapić ukazuje da finansiranje od strane “poslovnih anđela”, pojedinaca koji investiraju u vašu ideju, podrazumeva i udeo u vlasništvu.

Kraudfanding je način da dođete do najjeftinijeg novca za svoj projekat, “poslovni anđeli” i privatni kapital investicionih fondova koji ulažu u vašu ideju je nešto skuplji način, dok je bankarski kredit ubedljivo – najskuplji.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo upišite vaš komentar
Molimo upišite vaše ime