Како је живела жена

Жена
Жена је била дирек у кућу

Жена је била дирек у кућу, и не орати се џабе да кад деца остану без башту да су пола сирочетија, а ка остану без маћу, сасвема су сирочетија.

Дизала се сабале, ка испоју првити петлови, док још неје с`внуло, па се слушала до глуво доба. Јутрам, ка се дигне, прво заване огањ, па спрема једење да понесу мужјети на работу, па спрема на децата да доручкују. Док това спрема, турила је јед`н кот`л на шпоретат да се греје вода, да попари трице за свињете.

Па се почну дизају мужјети, па да им пољаје да се омију, да им даде облекло, да им натура у торбе или јенџ`ци једење за руч`к. Па ка се издизају децата, и њим да даде чисти и закрпени чорапци, да им даде да једу, па да ђи испрати да пуштају говеда или да иду у школу. Па ка ђи распрати, носи да сипе на свињете, да врљи на кокошћете, па ако се сети, узне малко да једне. После, ако нема леб, иде да одсеје брашно, па да подмлади квас`ц, да замеси леб. Ако си имају леб, узне кој кво је стурил од дреје да пропере.
Док това работи, мисли кво да спрема за обед или вечеру. Узне па олупи компире и тури, ако је лето, уз огњиштето, ако је пролет, јесен или зима, тури у шерпу на шпоретат да се вари.

Ако је пролет, иде у градину да расаџује или да пољаје. Кад се врне, ако се јелото неје још сварило, узне кудељу и вретено да повртка или да попреде, или узне иглете да поплете док дојде време за запршку. Ако је лето и има работа на њиву, она узне леб, тури га у цедило, јелото насипе у рукатку, па и њу врже сас траковети напред, а у руће узне игле и док стигне на њивуту, она плете. Ка стигне на њивуту, простре на земи бошчуту, тури једењето и обедују. Кад заврше с обедат, она сабере празнетинете, преврже цедилото и закачи у дрво. После узима срп, матику или гребуљу, па работи док не почне да заоди слнцето. Ка буде слнцето на заод, наскубе млеч, тросак и говњар, и тури у цедилото да понесе за свињете, и ка си појде дома, путничћи си па работи у руће. Кад стигне дома, завача ог`њат, иде на воду, тура воду у кот`л за свињете, али преди това, док још неје улезла у ижу, врљи на свињете травицу да не грду, а на кокошћете врљи жице да покљуцају док си несу легле. Ка донесе воду, почне да тумара, да спрема нешта за вечеру. Отиде до кокошарникат да види да ли има некоје јајченце; отиде до градинуту те отћине некоје перце лук, да смути нешта за вечеру.

Ка почне да се смречава, пали ламбуту и почне да тумара по собу. Ка се приберу дрцата и мужат, она на трпезуту натура једењето и ока ђи да пријду да вечерају. Ка се навечерају, она раздиза једењето, премете трошицете, премије судовети и седа с остале жене, ако ђи има, да поработе у руће.

Са, ил че крпи на децата и мужатога панталоне, кошуљеуље, дреје, или че преде и плете нове. За това време, децата и мужат си полегају, а она, док работи у руће, мисли кво че јутре да работи, кво че готви за једење, че меси ли леб, че пере ли дроњци, и некој заман си легне.

Жена која је имала малечко, свете си је теја работе работила и још је трнтувала и на бебето. И ка је носила једењето на њиву, бебето је било на грбину, лебат и с лебат напред, и па си је у руће работила, док стигне на њивуту. Али неје било това сва работа што је жена работила. Она је била и жена, маћа, снаа, свекрва и домаћица. Прела, чинила, ткала, плела, шила и крпила. Жела, копала, пластила сено, брала и лупила морузу, садила градину, турала туршију; сејала, брала, топила и трљала грснице. Варила, месила, бучкала и сирила.

Жена је за славе спремала, госје дочекувала и у цркву ишла. Била је и кумица и старосватица, на бебе је кравај месила и носила. На черће је дарове спремала. Она је и појала, играла и ровала. Кућу је чистила, одрове намештала. Чувала је свекра и свекрву и сарањувала ђи. Она је жалила свекра, свекрву, износиле им на гробишта, и на глас за њи ровала. Карала се сас мужа, свекрву, комшиће и деца тепала.
Али је умејала и да милује мужа и деца. Она је пазила овце и говеда, ранила свиње и кокошће. Умејала је и да се премени, ђитку на уво да закачи, мужа под руку да улови и на оро да иду. Црепње газила и рогоже плела.

И покре толће работе, 6ила је здрава, образи њој били црвени, а лице насмејано. Кад је некоја остапа без домађина, работила је покре женсћете работе и мушће. Пцувал ђу је муж и свекар, свекрва ђу је клела и оговарала, а неје им ни она остањувала дужна.

За неког имало работа или немало, за жену је имало работа преко главу. Това је била жена, али ни она неје угодила на сви.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo upišite vaš komentar
Molimo upišite vaše ime