Koliko je teško skućiti se u Beču?

Koliko je teško skućiti se u Beču
(Foto: Thinkstock.com)

Prestonica Austrije se brzo širi, za deset godina doseli se 250.000 ljudi, kaže potpredsednik Privredne komore Beča, Hans Arsenović.

Kako onda sve smestiti? Posebno ako se u obzir uzme činjenica da su stanovi u Beču prilično skupi.

“Ono što država radi jeste da daje subvencije, niže kamate… Ali opet najveći deo plate ode na to. S druge strane, ovde se ljudi pre okrenu kupovini stana, nego štednji u banci”, kaže on.

Da bi neko imao više mogućnosti da dobije stan, država je obavezala i investitore da deo stanova ustupe gradu. Tako Beč u svom vlasništvu trenutno ima 250.000 stanova.

Prema Aresenovićevim rečima, kada se gradi neki veći stambeni objekat, jedna trećina stanova ide gradu, kasnije te stanove grad daje u zakup.

Čelnik Privredne Komore  priča i da Srbi redovno plaćaju porez u tom gradu, što je značajna stavka u budžetu. Kada je reč o firmama, njih 15.000 posluje sa srpskim poreklom. Uglavnom se bave turizmom i gastronomijom, ali ima i nekoliko proizvodnih fabrika.

“Cilj je da se ne stvara nikakav geto, tako svako dobija priliku da kupi stan i u elitnom delu grada, po povoljnijoj ceni, jer grad pomaže, a i Privredna komora”, kaže on i dodaje da je to jedan od razloga zašto nema velikih socijalnih razllika u gradu.

Kvadrat stana se kreće od 4 do 5.000 evra, u zavisnosti od dela grada. Iznajmljivanje s druge strane, košta 10 evra po metru kvadratnom.

A na pitanje koliko je Srbima potrebno da se skuće tamo, kaže:

“Prvo je potrebno dve godine boravka ovde da biste uopšte mogli da razmišljate o stanu”, kaže Arsenović.

Austrijska domaćinstva, prema statističkim podacima, žive prosečno na 100 kvadratnih metara. Kada je reč o stanovima u vlasništvu, ovaj prosek iznosi 84 metara kvadratna, dok u kućama u privatnom vlasništvu to je slučaj sa 140 metara kvadratnih i kod opštinskih stanova sa 61 metar kvadratni.

8 KOMENTARA

  1. Nedavno je B92 pisao:
    “Da uslužnost nije naša najveća prednost, pokazuju preduzeća sa ovih prostora koja su uspela da se probiju u Austriji, a dolaze iz drugačijih branši. To je dokazala srpska kompanija Roming netvorks, koja radi modernizaciju austrijske mobilne telefonije. Direktor Rominga obratio se našoj ambasadi za pomoć i sada zapošljava 120 srpskih stručnjaka. Drugi primer je M-tel koji je osnovan prošle godine. Tu su i Polimark, kao i Komtrejd, koji šire poslovanje na austrijskom tržištu. Dešava se i da iz Austrije presele kompletno poslovanje u Beograd, kao što je to uradila kompanija Grave.”

  2. Austrija ubira 151 milijardu evra od izvoza, a to je 10 puta više nego što zaradi Srbija. Da vam dočaram – privreda Beča je velika kao cela privreda Srbije! (Pa ti vidi bato).

POSTAVI ODGOVOR

Molimo upišite vaš komentar
Molimo upišite vaše ime