Лазар Ћирић, зван Конзул Лаза

Конзул Лаза
Kонзул Лаза

О необичном пријатељству руског књижевника Лава Николајевича Толстоја и посластичара из Пирота Лазара Ћирића, званог Конзул Лаза, у званичним музејским архивама данас више нема оригиналних писаних трагова.

У Музеју Понишавља у Пироту кажу да је једно од два писма – која је 1909. и 1910. године славни писац из Јасне Пољане упутио пиротском посластичару – а које је чувано у овој установи, пре неколико година преузео неко из Ћирићеве породице и да од тада више није враћано у музејски архив.

Друго писмо је било код породице, али ни његова данашња судбина није позната.

Блиц је успео да дође до копије писама, које не само да данас једина чувају од сенке заборава причу о несвакидашњем пријатељству већ су на неки начин и део књижевне баштине. Копију је својевремено успео да направи новинар документариста из Ниша Зоран Величковић, а колико су она драгоцена, говори и то да се за њих управо заинтересовао Музеј Лава Николајевича Толстоја из Јасне Пољане у Туљској области како би, у години у којој се обележава 100 година од смрти чувеног писца, била комплетирана његова заоставштина.

– О дописивању Ћирића са Толстојем сазнао сам пре двадесетак година од Ћирићевог сина Саве Савића, који је у међувремену преминуо. Он ми је тада испричао да је његов отац учио за посластичара у иностранству, где је ступио у покрет Толстојеваца и где је почео да изучава његову литературу. По повратку у Пирот, све је више био заокупљен питањима вере и проблемима морала, тако да му је животна жеља била да оде у Јасну Пољану, упозна Толстоја и „умоли га да му разјасни како да разуме његова одступања од схватања званичне православне цркве“. Но, како због многих породичних проблема то није успео да учини, одлучио је да се грофу Толстоју обрати писмом, прича Величковић, који је својевремено снимио репортажу за РТС у којој се могу видети оригинална писма.

По Савићевом сећању Ћирић се Толстоју обратио следећим речима: „Брате Лаве Николајевичу, открили сте праву Христову науку. И ја сам жељан Ваших савета да бих олакшао свој положај на земљи, који је често мучан, и да бих са што мање грехова проживео овај јадни живот земаљски.“ Када је у Пирот стигло писмо са познатим потписом уваженог руског књижевника, то је био прави догађај јер је и одговор Толстоја такође имао исти ниво „братске“ присности.
„Драги брате, положај у коме се ви налазите није искључиво Ваш положај. Сви људи који желе да живе хришћанским животом налазе се у том положају. И хришћанско учење по томе је и велико, што нема таквог положаја у коме би његово испуњење било немогуће. Његово испуњење је у једноме: у љубави према Богу и ближњему. Љубав према Богу је љубав према вишем савршенству, а љубав према ближњему је једнако поштовању и љубави према свим људима. И једна и друга љубав могу се исказати у сваком могућем положају“, написао је Толстој у првом писму упућеном 1909. године посластичару из Пирота.

Potpis Lava Tolstoja
Потпис Лава Толстоја

У другом писму Толстоју Лазар се интересовао где најближе може да купи његова дела. Толстој му 20. јануара 1910. године шаље писмо којим га упућује на издавачку кућу у Бургасу и на извесног Јована Максимовића из Београда, одакле Лазар после набавља књиге.

-Толстојева писма су за њега чинила нешто најсветије, што му је сав живот чинило поносним и срећним. „Конзул Лаза“ је, по речима његовог сина, до краја живота чувао оба Толстојева писма окачена у посластичари, у којој су могле да се нађу и Толстојеве књиге и слике, прича Величковић.

Конзул Лаза је био светски човек, необичан за тадашње пиротске прилике. Летовао је породично на планини, у Пирот је донео многе специјалитете са Запада и ширио је сазнања о правилној исхрани.

Учио занат од Хамбурга до Сиднеја
Лазар Ћирић је рођен почетком осамдесетих година претпрошлог века. Отишао је у бели свет 1897. године као младић да изучи посластичарски занат. Пут га је носио кроз Хамбург, Хановер, Келн, Касел, Либек, Хаг… Пошто је изучио за посластичара, пола године је живео у Лондону, а потом се преселио у Сиднеј на даље усавршавање, где је и ступио у контакт са покретом Толстојеваца и почео да чита дела Лава Николајевича. Књиге је читао и по неколико пута, а по повратку у родни Пирот, чувао их је у посластичари поред Толстојевог портрета. Био је претплаћен на часопис Толстојеваца „Вазрожденије“, који му је поштом стизао из Бургаса. Посебно је радо читао Толстојеву књигу „Васкрсење“ да би одгонетнуо Толстојево гледање на свету тајну причешћа. Посластичара „Здрављак“ се налазила на месту данашње Робне куће у центру Пирота, на углу улица Николе Тесле и Драгошеве. Лазар Ћирић, којем су суграђани наденули надимак Конзул Лаза управо зато што је пропутовао пола света, упокојио се 1958. године.

Глас на фонографу
„Дивног ли чуда: човек нестане, ниче из њега трава, а глас му још увек траје. Као да у томе има неке наде. Ко зна шта ће наука временом постићи? Нека буде што више људи од којих ваља нешто сачувати – њихову музику, њихов глас, мудру реч, нешто њихово живо. Колики дивни звуци, колики племенити гласови биће отети забораву.“ Глас руског писца Лава Николајевича Толстоја, који је умро пре тачно 100 година, сачуван је захваљујући фонографу, изуму који је добио на поклон од научника Томаса Едисона. Величковић поседује и копију тог снимка.

Документариста
Зоран Величковић, који чува копије Толстојевих писама, први је направио и причу о дивљим коњима на Сувој планини, као и репортажу и чудотворним Најдановим круговима у Малој Крсни и Мокри код Беле Паланке.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo upišite vaš komentar
Molimo upišite vaše ime