Моја странка

Моја странка
Мијалко Раснички

Здраво, исписниче!

У дзагње време саде си орате на телевизорат за некакве странће. Кажу: са коме си сћуне може да основе странку, саде требе да збере још сто души (или душице), и да ђу региструје…

Ја се нешта мислим, што па ја да сам долњи: че основем и ја странку, у коју че буду заступљени: црвени, зелепи, зимзелени… Јес’ да немам млого школу’ ал’ за тој се ич не сећирам; јербо, и за тија „што им се једеше реч“ и што беоше на влас, оратеоше да несу свршили ни ’вабецћи течај, па, кво њим фали?

Неје мене до влас него очу, ако моја странка победи – бар, да ми комшије исцрцају од муће. . .

Мој кабинет че буде у следећи састав:

Ја, Ставрија – прецедник!

Министар за здравље, че буде баба Севда; јербо она баје оди стра, врља брашно, сече големи стра’ове, намешта пупак с’с грне, подидза дал’к, топи олово, вари травће, гаси углење… Ценим, че буде једина способна да лечи обични љуђе, а (ако затребе) и министри – који су се заб’кнули…

Министар за финансије, че буде мојата баба. Познава парете, и њу не мож’ у рачун никој да превари нити па да ђу завушти, како да има дегитрон у главу, а и шпарџика је: „оди аламиновити динар – прајеше два“ а оди овија, конвертибилнити, што се мери с’с свецће паре, има да праји и повише.

Министар за унутрашњи послови че буде Риста, пољак. Тија синдрак ем умеје да чува имовину, ем има текви „шиљави очи“ да њему не мож’ ништа да пром’кне: ни удовица, ни распуштеница… Глобевља ђи синдрак та мани се…

За министра одбране има да турим некојег генерала који нече да прети саде с’с прс…

За министра за тржиште, че турим комшију ми Добросава. Он је толће године накупац, и свеједно му је, да ли тргује с’с људи или с’с коњи – важно је да пада парата…

За министра за информације че турим комшику ми Персу. Њу ни мож’ да надоратиш нити па нешто можеш од њу да заб’шиш, асли је „радио-Милева“. Мож’ да нема дома спремен руч’к, ал’ увек знаје: кој с’ кога, што, и кво се ден’с десило: у комшил’к, у село, а и шире.

… Е сад, мож’ ви је чудно, и сигурно че се питате што нес’м споменул остали министри, и што нес’м написал програм? Прво: не дава ми мој министар за информације, а друго: нес’м ни ја расал у саксију – знајем за јадац!

За са’ тол’ко, и прими поздрав од мене,

Ставрија (будући прецедник) из Планиницу.