Nikako da spustim pritisak ni pomoću lekova

Hipertenzija

Profesor Branislava Ivanović o razlozima zbog kojih, i pored odgovarajuće terapije, ne može da se kontroliše hipertenzija.

Gotovo svaki drugi stanovnik Srbije, tačnije 47 odsto populacije, ima visok pritisak, pokazuju najnoviji rezultati istraživanja Zavoda za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Loše životne navike, višak soli u ishrani, i veliki procenat starije populacije glavni su krivci što nam pritisak često prelazi „normalnih“ 140/90 mmHg.

Problem je međutim, što kod jednog broja ovih bolesnika visok pritisak ne može da se kontroliše ni pomoću više lekova. U jednoj od studija sprovedenih u jugoistočnoj Evropi pokazano je da je uspešnost lečenja u proseku oko svega 26 odsto, a u Srbiji 23 odsto.

– Očigledno je da nismo gori od drugih zemalja jugoistočne Evrope, ali je upozoravajuća činjenica da kod više od 70 procenata obolelih lečenje ne daje rezultate – kaže u intervjuju „Novostima“ profesor dr Branislava Ivanović, internista-kardiolog i načelnica Odeljenja za ispitivanje i lečenje hipertenzije i komplikacija na Klinici za kardiologiju Kliničkog centra Srbije. – To znači da kod ovih pacijenata nismo uspeli da, u većini merenja, spustimo sistolni pritisak ispod 140, i dijastolni ispod 90 milimetara živinog stuba. Za njih se smatra da imaju rezistentnu hipertenziju.

Da li se svaki pritisak koji se lekovima ne može spustiti smatra rezistentnom hipertenzijom?

– Rezistentnom se smatra hipertenzija kod koje terapija od najmanje tri leka, od koje je jedan diuretik, nije dala odgovarajuće rezultate, odnosno nisu postignute ciljne vrednosti pritiska. Samo u mojoj ambulanti imam oko 70 pacijenata kojima vrednosti „gornjeg“ – sistolnog pritiska idu iznad 180, a „donjeg“ – dijastolnog su veće od 110. Ovim pacijentima ni uz pet grupa antihipertenziva ne uspevam da smanjim pritisak.

Da li je možda način života razlog što kod njih terapija nema efekta?

– Svi pomenuti pacijenti su uspeli da smanje telesnu težinu, odnosno indeks telesne mase da dovedu na vrednost manju od 25, redukovali su unos natrijum-hlorida na ispod pet grama na dan, smanjili su unos alkohola na dve doze za muškarce i jednu dozu za žene, i među njima nema pušača.

ŽENE PODLOŽNIJE

Ko je skloniji rezistentnoj hipertenziji, žene ili muškarci?

– Moje iskustvo je da su rezistentnoj hipertenziji podložnije žene, možda zato što su žene nemarnije prema svom zdravlju nego muškarci. One se obraćaju lekaru u velikom broju slučajeva kada već dođe do komplikacija.

Zašto onda terapija kod njih nema uspeha?

– Fizička aktivnost je kod većine ovih pacijenata problem i donekle neadekvatna ishrana. A kod nekih jednostavno organizam ne reaguje na terapiju.

Kako dolazi do rezistentne hipertenzije?

– Najčešće je u osnovi nelečena primarna hipertenzija. Nije lečena zato što je kod većine bolesnika asimptomatska i neblagovremeno otkrivena. Tako može da se desi da od hipertenzije koju smo mogli da korigujemo u početku, kod pacijenta dođe do promena na malim krvnim sudovima, a na to mali broj lekova deluje. Upravo te promene na malim krvnim sudovima su delom odgovorne za loš odgovor na terapiju.

Da li osim lekova postoji neka druga terapija koja bi možda dala bolje rezultate?

– Jedno vreme u svetu se pokušalo i sa vakcinom, ali to nije dalo očekivane rezultate. To je vakcina koja je rađena protiv određenog receptorskog sistema, i kojom je jedan od mehanizama porasta krvnog pritiska uspešno blokiran. Ali taj mehanizam, koliko je odgovoran za povećanje vrednosti krvnog pritiska, toliko je odgovoran i za održavanje normalnih vrednosti pritiska u specifičnim situacijama kakva je gubitak krvi. Kod jednog od 72 pacijenta koji su bili uključeni u istraživanje izostanak kompenzatornog povećanja pritiska u krvarenju nakon saobraćajne nesreće se završio fatalno.

Koliko je uspešna simpatička denervacija, koja je kao metoda uvedena i kod nas?

– To je takozvana kateter ablacija nervnih završetaka na nivou bubrežnih arterija. To je inače, veoma skupa metoda, a mi smo je relativno kasno uključili u naš sistem lečenja i to onda kada smo dobili rezultate dugoročnog praćenja pacijenata u svetu, koji nisu baš ohrabrujući. Jedan od italijanskih stručnjaka koji je učestvovao u studiji utvrdio je da kod ovako tretiranih pacijenata dolazi do reinervacije, tako da je i ova metoda pod znakom pitanja.

Profesor Branislava Ivanović
Profesor Branislava Ivanović

Postoji li nešto što bi moglo da bude uspešnije od svih navedenih tretmana?

– Postoji jedna tehnika, koja još nije usavršena, sa baroreceptorskom stimulacijom. Pokušava se naime, indirektna stimulacija centralnog nervnog sistema u regulaciji vrednosti krvnog pritiska. Međutim, još nije sasvim usavršeno precizno pozicioniranje elektrode. Ono što izgleda lako u laboratorijskim uslovima nije lako primeniti u stvarnom životu. Ova metoda je još uvek u povoju, ni drugi veći centri u svetu nemaju značajnija iskustva sa tom vrstom lečenja. Na kraju se svodi na to da nama, ipak, ostaju samo lekovi.

Da li je medikamentna terapija univerzalna i koliko je teško pronaći pravu kombinaciju kod svakog pacijenta?

– Nema optimalnog leka, nema jedinstvene terapije. Svaki pacijent odogovara na terapiju na svoj način, a mi nikad ne znamo kako će i da li će ta terapija imati efekta. Jedan pacijent će idealno odgovoriti na jednu grupu lekova, dok kod drugog ta ista terapija neće imati nikakvog efekta. Zato je individualan pristup značajan preduslov uspešnog lečenja.

Koliko dugo može da traje traženje prave terapije?

– Ponekad i godinama. Dodatni problem je što kod ovih pacijenata zbog stalnog visokog pritiska dolazi do progesivnog oštećenja ciljnih organa. To znači da su strukturno i funkcionalno pogođeni srce, zatim celo vaskularno korito, bubrezi, očno dno. Kad do toga dođe, terapiju moramo prilagoditi nađenom oštećenju organa. Nije svejedno da li pacijent uz rezistentnu hipertenziju ima i povećanje mase srčanog mišića, zatim, ako ima zadebljanje zida karotidne arterije, ili dijabetes. Svim tim komplikacijama se prilagođava terapija. Nije retko da pacijenti imaju rezistentnu hipertenziju i koronarnu bolest ili cerebrovaskularnu bolest sa progresivnim bubrežnim popuštanjem.

Da li je onda sa postojećim lekovima uopšte moguće kontrolisati hipertenziju?

– U ovom momentu ne zaostajemo za svetom kad je u pitanju izbor lekova. Ne postoje novi lekovi, mada se u pojedinim grupama lekova pojavljuju neki novi oblici, ali neće tu biti ništa revolucionarno da bismo očekivali značajne pomake u lečenju.

RIZIK OD SRČANIH BOLESTI

U kakvom su riziku pacijenti sa rezistentnom hipertenzijom?

– Oni su u većem riziku od koronarne i cerebrovaskularne bolesti, bubrežne insuficijencije, nego oni bolesnici koji imaju dobro kontrolisanu arterijsku hipertenziju.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo upišite vaš komentar
Molimo upišite vaše ime