Нишор

Нишор

Северозападно од Пирота на око 7 км, у претежно каменовитом пределу и окружено брдима смештено је село Нишор.

Село је добило назив највероватније по турској речи “Ни-шор” што у преводу значи село на брду.

Путни правац: Пирот – Завојско језеро
Удаљеност од Пирота: 7 км

Обновљена црква светог Ђорђа

Нишор, мало село на огранку Старе планине северно од Пирота, на Ђурђевдан као да је било центар света. Сјатило се овамо и старо и младо. Дошли су Нишорци и сви они који вуку корене из овог села, а данас живе у Пироту и околним местима. А како и не би, кад је после пролећних киша освануо овај дуго очекивани сунчани празнични дан – дан освећења обновљеног храма посвећеног светом Ђорђу.

Култ светог ратника Ђорђа снажно је развијен међу горштацима у свим планинским селима расутим по обронцима и долинама старопланинских врлети. Становници читавог српског југоистока доживљавају овог свеца као великог заштитника чобана и њихових стада.

Обновљена Црква светог Ђорђа у Нишору

Црква светог Ђорђа у Нишору

Црква светог Ђорђа се налази испред села, на једном узвишењу, окружена боровом шумом, на петом километру пута који води од града па све до излетишта и викенд насеља на обалама вештачког Завојског језера. Одавде се цела пиротска котлина види као на длану као и делови саме вароши.

Ђорђе Пејчић, архитекта, данас власник веома успешне грађевинске фирме која изводи радове у Русији, мада живи у Нишу, велики део свога времена проводи у свом родном Нишору где је основао фарму оваца и упослио неколико радника овчара. Ђорђе, кога из милоште његови Нишорци зову Дотко, сећао се са носталгијом свог детињства и светковина поред цркве посвећене свецу чије име носи. Сваки поглед на руину пекао га је дубоко у души. Зато је крајем прошле године окупио мештане у задружном дому и саопштио им своју намеру да о свом трошку и са својом фирмом поново подигне храм светог Ђорђа.

Уз благослов свештенства, нова црква од бетона и печене цигле, са помоћном зградом и звоником, изникла је за два месеца и спремно је дочекала највећу сточарску славу и ктиторов имендан. Њени снежнобели зидови и црвени кров блистају на сунцу попут бисера. Месни парох отац Благоје очитао је литургију и јеванђеља и храм је свечано предат народу на употребу. А онда је почело славље. Донели су мештани пет печених бравчета, велике шерпе са традиционалном пуњеном паприком, овчји сир, балоне вина и ракије…

После четрнаест часова славље је настављено по кућама где су дочекивани гости.

O Пирке Блогер

Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.