Школа и Црква

Школа и Црква
Ђаци

Школа

Село је имало школу и скоро из сваку кућу је имало по једн или два ђака, а из некоју кућу и повише. Ђаци су носили књиђе у платнене торбе, на нође су обували опнци, а на главу мушка деца капу а женска шамије.

Мушката деца су морала кад сретну постарог човека, попа или учитеља, да стуре капу. Кад су улазили у учионицу, сваћи разред се наређа у ред пред вратата и чека да служитељат звони. Учионицете су биле патосане и патосат се мазал с олај. У ћоше је била голема бронзана фуруна, на зидат табла, над таблуту слика на председника, а около на зидовети су накачене слиће од које су децата учила. Децата су седела у скамије, това су клупа и астал заједно, и по два разреда у једну учионицу су учила.

Писало се сас перо од гуску, или перо железно које је набодено на држаљицу и затапало се у мастило. На таблу се писало сас креду. Порано кад неје имало свесће, деца су имала таблице и по њи су писала сас крижуље. Преди таблуту је бил астал на учитељатога и на једну страну рачунаљћа сас дрвене куглице, које су биле наређане на десет жице по десет комада, пола су биле беле а пола црне.

Лоши ђаци су седели у задњу клупу-магарећу, а немирни су клечали у ћоше на морузна зрна или ђи је учитељат тепал с прут по руће и прсти или сецал за уши. Кад некој млого згреши, остањувал је у затвор.

Учитељ
У школу је станувал учитељ, учитељица и њина деца. Учитеља су сељаци волели и млого му верували. Он је учил децата, али је саветовал и њини родитељи. На учитеља се никој неје љутил ако му је детето тепал у школуту, јербо су родитељи знали да га неје џабе тепал. Учитељети несу били из село куде су службовали, него из град или из некоје друго село. Убаво су се облачили и разликовали се од сељацити.

Служитељ
Служитељ си је бил из село. Њему је била работа да мете учионицете, да цепи дрва и зими да кладе огањ, да доноси воду да пију децата, и све што требе у школуту да се среџује, он је среџувал.

Црква
Село је имало и цркву. У цркву су ишли верници кад је некој версћи празник или недељом. У цркву су венчавани невеста и младожења, крштевана бебетија.

Поп
У село су живели поп и попадија и њина деца. Попат је живел од услуђе које је чинил на сељаци: венчања, крштења, кад некој умре и светил је воду по куће кад дооди нека слава. Своје услуђе је наплачувал у паре и робу.

Поклисар
Село је имало човека који отвара цркву и бије звоне, а зво-нете су се биле кад дооди версћи празник, и кад се отвара црква за празник, кад некој умре, кад се зададе голем облак или се догоди голема несрећа. Поклисарат је чистил црквуту и брисал иконете. Кад служи попат молитву или некој версћи обичај, поклисарат је бил покре њега да му додава какво му затребе. И кад иде попат да свети воду, на задушнице и на трпезе на покојника, поклисарат иде с њега да му носи порезаницете или какво му даду. Поклисаратога си је плачал попат и црквата, кметат и селото неје имало никакву обавезу према њега.