Šta deca jedu u školi

Morate pročitati

Turistički aranžmani u inostranstvu ubuduće će se plaćati po zvaničnom srednjem kursu dinara

Prilikom isticanja cene i naplaćivanja turističkih aranžmana u inostranstvu ubuduće će se primenjivati zvanični srednji kurs dinara. To je propisano...

Nemačka usvojila novi Zakon o useljavanju koje će važiti i za radnike iz Srbije

Novi nemački zakon o useljavanju olakšaće zapošljavanje građana drugih država, čak i onih koji dolaze iz država koje nisu...

AUSTRIJA: Nema dvojnog državljanstva

Austrijski administrativni sud je potvrdio odluku o oduzimanju austrijskog pasoša jednom građaninu turskog porekla zbog posedovanja i turskog pasoša. Ova...
Marketing

15% najmlađe populacije gojazno

Marketing

Deca u srpskim školama prepuštena su sama sebi i lošim navikama u ishrani. Njihova omiljena hrana su hamburgeri, slatkiši, gazirana pića i peciva iz pekara koje niču svuda oko škola, a posledica je – svako sedmo dete u Srbiji ima višak kilograma, odnosno 15 odsto od ukupnog broja najmlađe populacije.

Većina škola uopšte nema uslove da priprema hranu za učenike. U Beogradu izvestan broj škola ima kantine u kojima spremaju hranu za đake nižih razreda, dok su oni malo stariji prepušteni kioscima brze hrane. U unutrašnjosti je situacija još gora, jer veoma mali broj obrazovnih ustanova ima menze. To je osnovni razlog, kako ističu pedijatri, što su nam osnovci sve deblji, a zdravlje im je sve ugroženije.

Problem je i što u školama gde postoji organizovana ishrana za đake u ponudi su najčešće samo peciva. U Subotici većina osnovnih škola zbog nemogućnosti da priprema hranu u školskim ustanovama dostavljanje užine prepustila je nekoj od privatnih pekara iz Subotice, koje svako jutro donose sveže pecivo i napitke, čaj, jogurt, sok.

Subotičanka Marina Vojnić, tetka učenika sedmog razreda, kaže da joj se ne dopada što u blizini svih školskih ustanova postoje samo pekare i prodavnice fast fud.

– Sin moje sestre nije pretplaćen na užinu u školi jer za manje novca može da kupi isto pecivo u obližnjoj pekari što smatram lošim izborom. Nažalost, od džeparca kupuje hot-dog, sendvič ili hamburger. Nije lako ni školskim ustanovama, ali bi o ishrani koja je osnova za dobro zdravlje trebalo povesti više računa. Kao što je maloletnicima zabranjeno da kupuju cigarete, zabranila bih im i kupovinu brze hrane – kaže Vojnićeva.

U Zaječaru u svim osnovnim školama postoji mogućnost prijavljivanja učenika za užinu koja se svuda sastoji od peciva. Užina košta 18,5 dinara po danu. Pre podne učenici dobijaju slano, a u popodnevnoj smeni slatko pecivo.

Da situacija nije sjajna kada je reč o ishrani osnovaca pokazuje i primer iz Užica, gde od pet osnovnih škola, samo dve imaju svoje kuhinje. Osnovci iz škola “Dušan Jerković”, “Kralj Petar Drugi” i “Nada Matić” upućeni su na kioske brze hrane kojih u okolini ima u izobilju.

Velika većina dece niških vrtića i osnovnih škola hrane se obrocima iz kuhinje Dečje ustanove “Pčelica”, koja dnevno isporuči 16.000 obroka i 10.000 komada peciva za 19 obdaništa i 35 osnovnih škola.

Žaklina Nikolić svojoj ćerki Tijani koja pohađa Osnovnu školu “Stefan Nemanja” u Nišu obrok priprema kod kuće.
– Ćerka mi je rekla da joj se ne sviđa hrana koju dobija u školi, tako da joj pravim sendviče. Nekada želi da proba ono što druga deca jedu, pa kupi sebi nešto i u kantini – kaže Nikolićeva.

U odnosu na škole, situacija u beogradskim vrtićima je mnogo bolja, jer deca jedu obroke koje su osmislili nutricionisti i gde su zastupljene sve namirnice neophodne da deca napreduju.

I pored naoko dobre situacije kada je reč o ishrani dece u obdaništima, pedijatar prof. dr Neđa Radlović iz Dečje klinike u Tiršovoj upozorava za “Blic” da iz godine u godinu raste procenat gojazne dece. Ima manje neuhranjene dece, svega oko pet odsto, dok je gojazne dece oko 15 odsto. Ovo je bila tema i kongresa pedijatara sa međunarodnim učešćem koji se ove nedelje održava u Beogradu.
– Ovi parametri su i dalje bolji od onih u razvijenoj Evropi, gde ima oko 25 odsto gojazne dece u ukupnoj populaciji. U SAD je taj procenat dostigao 30 odsto, što je zaista zabrinjavajuće. Decu treba stimulisati da se bave sportom, da manje sede pred kompjuterima i TV ekranima, a više da borave na otvorenom i sportskim terenima, jer je to najbolja prevencija za mnoge bolesti – ukazao je prof. dr Radlović.

Dr Vera Vujović, pedijatar u Domu zdravlja “Dr Simo Milošević” na Čukarici, kaže da gojaznu decu kod koje taj problem ne nestane do puberteta i punoletstva u kasnijem životu sasvim sigurno čeka povišen krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova, dok će gojazne devojke imati problem sa menstruacijom i teže će zatrudneti…

Predlog za zdravu ishranu u toku dana (savetuje nutricionista dr Ljubomir Pfaf)

Za predškolce
Doručak
– parče hleba 50-100 grama
– 100-150 grama mladog sira
– 300 grama mleka ili jogurta masnoće do 2,8 odsto
– jedna pileća viršla
Prva užina
– sezonsko voće 200-250 grama
Ručak
– tanjir supe ili čorbe
– 150-250 grama nemasnog mesa
– salata od povrća 200 grama
– 200 grama voća
Druga užina
– voće do 250 grama
Večera
– parče hleba
– mleko ili jogurt
– kajgana od jednog jajeta
– šunka do 100 grama


Meni za školarce

Isti kao za predškolce, s tim što umesto voćnih užina mogu da pojedu jednu kiflu i 200 grama jogurta

Kako to radi Džejmi Oliver

Svetski poznati kuvar Džejmi Oliver pokrenuo je pre šest godina kampanju u Britaniji da poboljša ishranu dece u tamošnjim školama. Njegovi napori su zabeleženi u seriji „Džejmijevi školski obroci”, u kojoj je uspeo da dokaže da je moguće pripremiti zdravu, ukusnu hranu u kojoj deca uživaju, a ne košta mnogo. „Goli kuvar” je uspeo da promeni meni u mnogim školama u Britaniji. Od tadašnjeg premijera Tonija Blera je dobio obećanja da će vlada u bolju ishranu u školama uložiti 280 miliona funti za tri godine. Džejmijevu peticiju „Nahrani me bolje” potpisalo je više od 270.000 ljudi.

Ishrana zavisi od navika stečenih kod kuće Koliko i kako deca jedu u vrtićima umnogome zavisi od stečenih navika kod kuće.
Tako se dešava da mališani koji mrljave i sa maminom kuhinjom isto to rade i u vrtićima.

– Moj sin ni kod kuće ne jede gulaš i sličnu hranu, a kamoli u vrtiću, pa vaspitačice muku muče sa njim – iskren je Nikola S., otac petogodišnjeg dečaka koji ide u obdanište u Zemunu.

Sa druge strane, mališani koji lepo jedu kod kuće i nisu mnogo probirljivi, dolaze kući siti.
– Devojčica nam je krenula u vrtić ovog septembra. Malo smo se pribojavali oko njene ishrane tamo, jer je veoma aktivna i mnogo jede. Vaspitačice mi kažu da odbija samo restovanu šargarepu, ali ostalo pojede. U vrtiću, do 15 časova ima doručak, užinu i ručak, a kod kuće pojede još jednu užinu i večeru – navodi Tanja V., mama bebe od 14 meseci koja ide u vrtić “Bubamara” na Zvezdari.

Marketing
IzvorBlic
Marketing

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

Marketing

Vizni režim

Palau – vizni režim

Da li je potrebna viza državljanima Palau za ulaz u Srbiju: Obični pasoši: Nije potrebna viza Diplomatski i službeni pasoši: Nije...

Odgovori na neka od pitanja koje biste postavili Nemačkoj ambasadi

Dobijamo mnogo Emailova sa pitanjima vezana za Nemačku na koja niste mogli ili niste uspeli da pronađete odgovore. Pa da pokušamo da vam pomognemo...

USA vize dele se na dve osnovne kategorije

USA vize dele se na dve osnovne kategorije: 1. Useljenicke (Immigrant) vize, 2. Privremene (Non-immigrant) vize Useljenicke (Immigrant) vize omogucavaju trazenje USA drzavljanstva nakon sto se ispune...

Počeo sa radom počasni Konzulat u Volosu, Grčka

U hotelu Volos Palas u Volosu, svečano je obeležen početak rada Konzulata Republike Srbije na čelu sa počasnim konzulom Simeonom Comokosom. Otvaranju Počasnog konzulata prisustvovali...

Otvoren počasni konzulat Srbije u Antaliji

U prisustvu ministara spoljnih poslova Republike Srbije i Republike Turske, Ivice Dačića i Mevluta Čavušoglua, u Antaliji je otvoren konzulat Republike Srbije na čelu...
- Advertisement -

Više članaka kao ovaj

Marketing