Све српске славе

Све српске славе
Мај

6. мај – Свети Георгије – Ђурђевдан

Свети Георгије - Ђурђевдан

Српска православна црква и њени верници славе дан светог великомученика и победоносца Георгија – празник познат у народу као Ђурђевдан. Ђурђевдан је по броју славара у Срба на четвртом месту, док је пренос моштију Светог Ђурђа, Ђурђиц, на осмом месту по броју славара. Празновање Ђурђевдана пада 6. маја, а Ђурђица 16. новембра по грегоријанском календару. Ђурђевдан је уједно крсна слава многих православних Срба и Рома, а, према народној песми, био је крсна слава и Краљевића Марка. Ђурђевдан је међу највећим пролећним празницима. Према народном, обичајном рачунању времена, Ђурђевдан је полутар године: време се рачунало од и до Ђурђевдана. Куће се ките врбом и зеленилом. Плету се венци од биља и лесковог прућа који се бацају на кућни кров или задену за капију и стајска врата. Многи до овог пролећног празника не једу овчје млеко и јагњеће месо, нити до Ђурђевдана спавају у природи. Поред тога, многи не музу козе и овце до тог дана и на Ђурђевдан први пут помузу сву ситну стоку и праве сир, чија се прва грудва носи свештенику да је благослови. Тог дана ће у пољу травари и биљари говорити о својим искуствима са скупљањем и коришћењем лековитих трава, о лековитости и моћима биља. На крају ће девојке у народним ношњама конкурисати за титулу лепотице биља. Увече, по повратку из Биља, домаћица у лонац с водом ставља разне траве бране тога дана. Свака травка има посебно значење: здравац – да је много здравља у кући; грабеж – да се момци грабе око девојке; дрен – да деца буду здрава. Биље се потом ставља под ружу у башти, а прво црвено јаје од Ускрса, које се још зове чуваркућа, ставља се у лонац са травкама. Водом из лонца деца се ујутру о Ђурђевдану умивају, уз жељу да буду лепа и румена као црвено јаје. Оно се касније враћа да чува кућу до наредног Ускрса када ће бити закопано испод воћке која није рађала, да би догодине донела плод.

8. мај – Свети Марко

Свети МаркоБио је сапутник и помоћник апостола Петра који је у својој посланици Марка назвао својим духовним сином. Кад је Марко био са Петром у Риму, замолише га верници да им напише спасоносну науку Господа Исуса и Његов живот и чудеса. Марко је написао Свето Јеванђеље које је и апостол Петар посведочио као истинито, и тада Марка поставио за епископа и проповедника у Мисиру. Мисир је у то време био у мраку незнабоштва, гатарства и идолопоклонства, али је Марко уз помоћ Божју посејао семе хришћанства по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дошао је Марко у Александрију и ту основао цркву, поставио епископа, свештенике и ђаконе, те и овде учврстио хришћанство. Своје проповеди поткрепљивао је многим чудесима и добрим делима. Бежао је од прогона у Пентапољ, а потом поново у Александрију. Незнабошци су тада ухватили Марка и уз силне погрде вукли га улицама Александрије. Сав рањав и крвав доспео је у тамницу где му се јавио анђео небески, а потом и Господ Исус крепећи га речима: „Мир теби Марко, јеванђелисте мој!“ Марко ја одговорио:“Мир и Теби Господе мој, Исусе Христе!“ Сутрадан су поново почели да га муче, али он је издахнуо и отишао у бољи свет.

12. мај – Свети Василије Острошки

Свети Василије ОстрошкиРођен, је у Поповом Селу у Херцеговини, од простих и благородних родитеља. Од малена био је испуњен љубављу према вери и Цркви, а када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Богородице и ту се замонашио. Као монах убрзо се прочуо због свог озбиљног подвижничког живота, а доцније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског. Као архијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у православљу своје вернике чувајући их од турске свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички живот, уз топле молитве и бригу за своје вернике.

Умро је у XВИ веку, а његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују и притичу им и хришћани и муслимани. У Острогу се, сваке године на Тројице, одржава велики народни сабор.

14. мај – Свети пророк Јеремија

Свети пророк ЈеремијаРођен је шест векова пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Почео је да пророкује у време цара Јосије, у својој 15 години. Стално је прогањан, јер је пророковао многе несреће царевима и великашима због њихове вере у лажне идоле и приношења деце на жртву тим идолима. Цару Јоакиму је прорекао да ће му се тело вући несахрањено изван зидина Јерусалима; потоњем цару Јехонију да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом и тамо умрети.

Кад је на престо у Јерусалим дошао цар Седекија, Јеремија је прорекао пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилонаца. У долини Тотеф под Јерусалимом, на месту где су деца клана као жртве идолима, прорекао је скори пад Јудејског царства. Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, град разоре и опљачкају, много људи убију, а робље одведу у Вавилон. Пророк Јеремија узео је кивот из храма и сакрио га на брду Нават где је умро Мојсије, а огањ из храма сакрио је у један дубок бунар. Неки Јевреји одвели су га у Мисир, где је пророковао пропаст мисирских идола и долазак Деве са Младенцем. Ту, у Мисиру, Јевреји су каменовали светог Јеремију и ту је сахрањен. По предању, цар Александар Велики посетио је гроб пророка Јеремије. По царевој наредби Јеремијино тело је пренето и сахрањено у Александрији.

21. мај – Свети Јован Богослов

Свети Јован БогословСин је рибара Заведеја и мајке Саломије. Јован је, са својим братом Јаковом кренуо за Христом и никад га више није напустио. Једини је са светом Богомајком остао под крстом распетог Господа, а потом је брижно чувао и служио светој Деви све до њеног успенија. Касније је отишао у Ефес и надахнуто проповедајући, многе је преобратио у хришћанство. У прогонству на острву Патмос написао је чувено Јеванђеље и Откровење. У време цара Нерве поново је био слободан и вратио се у Ефес где је наставио своје дело христијанизације незнабожаца.

Кад је свети Јован имао већ више од сто година, изашао је са својих седам ученика из Ефеса и наредио им да ископају гроб у облику крста. Потом је старац легао у гроб и његови ученици су га сахранили. Верници су касније отворили Јованов гроб, али тело није било у њему. Једино се, сваке године 21. маја, од његовог гроба дизао неки ситни прах, мирисан и лековит. Тим прахом народ је лечио многе болести.

22. мај – Свети Никола летњи

Свети Никола летњиОвај славни светитељ, милостив, мудар и неустрашив свештеник, провео је свој век као анђео Божји. За живота су га већ сматрали светитељем и призивали у помоћ коју је несебично пружао.
Замонашио се у манастиру „Нови Сион“ а касније је изабран за архиепископа града Мира у Ликији. У том граду налазиле су се његове мошти од 343. године када се упокојио па све до 1087. године. Те године је, у време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, тело светог Николаја пренето из Мира, ликијскога града, у град Бари у Италији. То је било време најезде муслимана на Ликију. Светитељ се, у једном чудесном сну јавио неком часном свештенику из Барија и наредио да му се мошти пренесу у Бари који је у то време био православни град и под православним патријархом.
При преносу светитељских моштију десила су се многа чудеса, а у овај дан најчешће се спомиње како је свети Никола повратио вид слепом српском краљу Стефану Дечанском.

24. мај – Свети Ћирило и Методије

Свети Ћирило и МетодијеОва два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља Старији брат Методије провео, је као официр, десет година међу Словенима (македонским) и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, а мало иза тога придружио му се и млађи брат Кирило (Константин). Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповеднике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија. Они су убедили прво Кагана и његове доглавнике, а затим и много народа превели у хришћанство. По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова, и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче омладину. На папин позив стигли су у Рим, где се Ћирило разболео и умро 14. фебруара 869. године.

Методије се потом вратио у Моравију и наставио са ширење вере међу Словенима све до смрти 6. априла 885. године. Његово дело наставили су његови ученици са светим Климентом, као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Македонију (Охрид) и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија. Ширили су веру и писменост међу Словенима.

O Пирке Блогер

Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.