Viza, pojam vize i sve o vizama

Morate pročitati

Putno osiguranje za Crnu Goru

Pred put u inostranstvo potrebno je pribaviti putno osiguranje, jer u koju god zemlju da pođete radi odmora ili...

Turistički aranžmani u inostranstvu ubuduće će se plaćati po zvaničnom srednjem kursu dinara

Prilikom isticanja cene i naplaćivanja turističkih aranžmana u inostranstvu ubuduće će se primenjivati zvanični srednji kurs dinara. To je propisano...

Nemačka usvojila novi Zakon o useljavanju koje će važiti i za radnike iz Srbije

Novi nemački zakon o useljavanju olakšaće zapošljavanje građana drugih država, čak i onih koji dolaze iz država koje nisu...
Marketing

Viza je odobrenje ili odluka nadležnog organa jedne zemlje koja se (sada u formi nalepnice) unosi u pasoš ili drugi dokument priznat u međunarodnom saobraćaju i koja ovlašćuje njenog nosioca da pređe granicu države čiji je organ izdao vizu. Međutim, već u samoj definiciji postoji rezerva koja kaže – da samo posedovanje vize ne daje automatsko pravo ulaska.

Izdavanje viza zauzima veoma značajno mesto u administrativnim funkcijama koje obavljaju konzulati i konzularna odeljenja u ambasadama.

Bečka konvencija o konzularnim odnosima ovu konzularnu funkciju izričito navodi u svom čl. 5. tač. d) – koja glasi:

d) izdavanje pasoša i putnih isprava državljanima države odašiljanja (dakle državljanima svoje države), „kao i viza i drugih odgovarajućih dokumenata licima koja žele da putuju u državu odašiljanja“ (dakle strancima).

Drugim rečima, viza omogućava strancu da se pojavi na spoljnoj granici države čiju vizu poseduje i da zahteva, zavisno od vrste vize, tranzit ili boravak – ukoliko su ostali uslovi u pogledu ranzita ili boravka ispunjeni.

A to – da li su ostali uslovi, pored posedovanja vize, ispunjeni ili nisu – ocenjuje organ nadležan za kontrolu prelaženja državne granice. Pogranični organ na osnovu svoje procene i na bazi utvrđenih činjenica odlučuje da li se odobrava ili odbija ulaz radi tranzita, odnosno boravka.

U slučaju da se ulaz odbije, viza se poništava.

Tadicionalno imigracione zemlje – na primer: Engleska, Amerika, Kanada, Australija i dr. – tu proveru vrše redovno preko svoje imigracione službe na graničnim prelazima.

Vizni režim čini skup propisa koji utvrđuju uslove za ulazak stranaca u jednu zemlju.

Osvrt na istorijat viznog režima

Nema podataka u literaturi kada je prvi put u svetu izdata viza kao ni koja je država prva uvela vizni režim prema nekoj drugoj državi. No, iako ne možemo zaključiti da vize datiraju od kada postoje prvi konzuli i konzulati, uvođenje viza i nastanak viznog režima kao stanja koje karakteriše odnose između suverenih država, možemo povezati sa nastankom nacionalnih država, uspostavljanjem državnih granica i uvođenjem kontrole prelaženja tih granica. U tom kontekstu značajno je napomenuti da prva polovina XVII veka donosi, posebno u Zapadnoj Evropi, afirmaciju  nacionalnog suvereniteta i nezavisnosti država – tako da su države počele da proširuju svoju jurisdikciju na sva lica koja se nalaze na njihovoj teritoriji, uključujući i strance.

Što se Srbije tiče, ona je početkom XX veka, pored počasnih konzula, imala konzulate sa karijernim konzulima u Budimpešti, Solunu, Skoplju, Bitolju i Prištini, a 1907. godine i u Egiptu.

Možemo, sa dosta sigurnosti, zaključiti da vizni režim kao važan elemenat suveriniteta i sredstvo zaštite od neželjenih stranaca, na našem državno-pravnom prostoru datira iz tog perioda – s kraja XIX i početka XX veka.

Sa stanovišta međunarodnog prava svaka država je suverena u donošenju odluke da uvede ili ukine vize, odnosno da uspostavi vizni ili bezvizni režim za građane drugih država koji žele da dođu na njenu teritoriju ili da preko njene teritorije putuju u treću zemlju. Isto tako sa stanovišta međunarodnog prava, preduzimanje recipročne mere i uvođenje viznog režima prema zemlji koja je to već učinila, smatra se legitimnim pravom one države koja uzvraća reciprocitetom.

Dakle, država koja pristupa recipročnom ili unilateralnom uvođenju režima viza, ne može biti optužena da krši međunarodno pravo i da preduzima mere koje vode u konfrontaciju.

Zaključak bi bio da je suština u tome – da viza iako nije popularna mera, nije ni neprihvatljiva kao sredstvo zaštite državnih interesa – naravno pod pretpostavkom da se vizni režim uvodi i spovodi na prihvatljiv način, ako nema šikaniranja i omalovažavanja ljudi, ako se ne vređa dostojanstvo druge države itd.

Iako vize nisu popularno sredstvo, a mogu biti osporavane i sa stanovišta ograničavanja ljudskih prava, očigledno je da kod ključnih faktora u međunarodnoj zajednici ne postoji namera da se vize eliminišu iz arsenala mera kojima se kontrolišu migracioni tokovi i kretanje stranaca. Primat ima potreba da se što efikasnije zaštite ekonomija, socijalni fondovi i bezbednost države od ilegalnih migranata koji mogu imati najrazličitije ciljeve i pobude zbog kojih dolaze u neku zemlju.

Marketing
Marketing
Marketing

Vizni režim

Palau – vizni režim

Da li je potrebna viza državljanima Palau za ulaz u Srbiju: Obični pasoši: Nije potrebna viza Diplomatski i službeni pasoši: Nije...

Odgovori na neka od pitanja koje biste postavili Nemačkoj ambasadi

Dobijamo mnogo Emailova sa pitanjima vezana za Nemačku na koja niste mogli ili niste uspeli da pronađete odgovore. Pa da pokušamo da vam pomognemo...

USA vize dele se na dve osnovne kategorije

USA vize dele se na dve osnovne kategorije: 1. Useljenicke (Immigrant) vize, 2. Privremene (Non-immigrant) vize Useljenicke (Immigrant) vize omogucavaju trazenje USA drzavljanstva nakon sto se ispune...

Počeo sa radom počasni Konzulat u Volosu, Grčka

U hotelu Volos Palas u Volosu, svečano je obeležen početak rada Konzulata Republike Srbije na čelu sa počasnim konzulom Simeonom Comokosom. Otvaranju Počasnog konzulata prisustvovali...

Otvoren počasni konzulat Srbije u Antaliji

U prisustvu ministara spoljnih poslova Republike Srbije i Republike Turske, Ivice Dačića i Mevluta Čavušoglua, u Antaliji je otvoren konzulat Republike Srbije na čelu...
- Advertisement -

Više članaka kao ovaj

Marketing