Vožnja biciklom

Morate pročitati

Šta je Transportna zajednica i kakav je njen značaj za Srbiju?

Sedište Stalnog sekreterijata Transportne zajednice otvoreno je u Beogradu polovinom septembra 2019. godine i predstavlja prvu međunarodnu instituciju u...

Bugarski pasoš srpskim državljanima propusnica u bolji život

Da bi se domogli posla i pristojnijeg života u nekoj od zemalja EU, stekli pravo na besplatno studiranje i...

SAD uvode nove vizne restrikcije radi ograničenja „porođajnog turizma“

Američka administracija objaviće nove vizne restrikcije sa ciljem ograničenja „porođajnog turizma“, po kojem žene dolaze da se porode u...
Marketing

Zdravstvene koristi vožnje bicikla

Vožnja bicikla je istovremeno zabava i sjajan način vežbanja. Ima izvrstan uticaj na kardiovaskularni sastav povećavajući telesnu spremnost.

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u zapadnim civilizacijama, najviše visoki krvni pritisak, arterioskleroza, infarkt miokarda i moždani udar.

Redovno sprovođenje vežbi izdržljivosti koristeći vožnju biciklom, plivanje, hodanje rezultuje velikim kardiovaskularnim, mišićnim i metaboličkim prilagodbama koje vode povećanju radnih kapaciteta i izdržljivosti, a kod toga i pozitivni učinak na srčanu frekvencije i krvni pritisak. Te adaptivne koristi počinju rasti kod vežbanja gde je srčana frekvencija 60 % maksimalne, 30 minuta, četiri puta godišnje.

Srčani sastav

Glavni činilac u povećanom kapacitetu vežbanja s aerobnim vežbama, je povećanje minutnog volumena srca, količine krvi koju srce izbaci u jednoj minuti. Kod mlađih i sredovečnih muškaraca i žena, ovo povećanje minutnog volumena srca igra veću ulogu u povećanju izvođenja vežbanja, nego što ima povećano iskorištavanje kiseonika u skeletnim mišićima.

Kako se maksimalna srčana frekvencija ne menja, a može biti čak i manja, u vremenu treninga, za povećanje minutnog volumena jedino je odgovoran veliki udarni volumen, količina krvi koja se izbaci u jednom srčanom udarcu. Minutni volumen srca = udarni volumen x srčana frekvencija. Povećanje udarnog volumena je posledica hipertrofije leve komore (sportsko srce) i povećanja kontraktilne sposobnosti srca, verovatno posredovanjem autonomnog živčanog sastava.

Skeletni mišići

Skeletni mišići čine više od polovine telesne težine kod vitke osobe. Ove mišićne stanice sadrže dve belančevine – aktin i miozin – koje stimulirane živčanim impulsima, u hemijskom međudelovanju, skraćuju mišićno vlakno.

Postoje dva tipa mišićnih vlakana: tip I., ili sporotrzajna, i tip II. ili brzotrzajna. Sporotrzajna vlakna su efikasnija, jer koriste i masti i ugljenohidrate za energiju i ona su glavna mišićna vlakna koja koriste 70 – 80% VO2 max. (naknadno objašnjenje). Brzotrzajna vlakna, su nasuprot, manje efikasna i koriste uglavnom glikogen kao gorivo, a učestvuju u sprinterskim aktivnostima gde se sportista približava 100% svojih sposobnosti. Iako merenje sporo i brzotrzajnih vlakana uglavnom zavisi od genetskih činilaca, ova mera može se postupno menjati (često godinama), s tekućim programom treninga.

Dok se vozi bicikl, telo je u dobrom, rasteretnom položaju sedeći u sedlu, pa suprotno od trčanja, nema stresa na zglobove nogu, što dovodi do smanjenja ozleda prenaprezanja.

Potrošnja kiseonika

Potrošnja kiseonika u mišićima, izražena kao VO2, govori o količini kiseonika koji se potrošio za stanični metabolizam i proizvodnju energije kroz određeno vremensko razdoblje. Maksimalna potrošnja kiseonika, VO2 max. je lična gornja granica aerobnog, o kiseponiku, zavisnog metabolizma. Ona zavisi od nekoliko činilaca koji uključuju kapacitet pluća, srčanu frekvenciju, broj crvenih krvnih zrnaca i njihov sadržaj kiseonika odnosno hemoglobina, i sposobnost mišića za preuzimanje kiseonika iz krvi. Povećana sposobnost radnog mišića za preuzimanje kiseonika iz krvi, je zajedno s povećanjem minutnog volumena srca, glavni činilac u povećanju VO2 max. kod treniranja.

Povećana sposobnost mišića za prihvat kiseonika iz krvi je rezultat povećanja broja i veličine mitohondrija i povećanja aktivnosti metaboličkih enzima u mišićnim stanicama, kao i povećanja broja kapilara koje snabdevaju mišićne stanice. Ukupan rezultat je povećanje količine kiseonika koji se preuzme iz krvi, u jednom prolazu kroz mišić (arterijsko-venska razlika kiseonika). Kada je naprezanje veće od VO2 max., stanični zahtevi za energijom prestižu sposobnost kardiovaskularnog sastava za isporuku kiseonika, počinje kiseonik nezavisna ili anaerobna prizvodnja energije.

Sve navedeno čini svakodnevni život kvalitetnijim i značajno smanjuje rizike kardiovaskularnih bolesti, danas ubice broj jedan. Treba takođe napomenuti osećaj zadovoljstva nakon fizičkog treninga. Taj osećaj nije samo mentalni, nedodirljiv, nego se javlja zbog otpuštanja određenih molekula u mozgu, endorfina, čija su meta opioidni receptori na centrima zadovoljstva u mozgu, u limbičkom sastavu i mezencefalonu.

I na kraju, ali ne i manje važno, vožnja biciklom je sjajan način gubitka telesne težine. To takođe smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i istovremeno se dobiva emocija dobrog osećanja uzrokovana gubitkom suvišnih kilograma i bolje telesne figure.

Marketing
Marketing

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

Marketing

Vizni režim

Ambasade Srbije

Albanija Alžir Angola Argentina Australija Austrija Azerbejdžan Belorusija Belgija Bosna i Hercegovina Brazil Bugarska Kanada Kipar Kina Kongo, Demokratska Republika Hrvatska Kuba Češka Danska Egipat Etiopija Finska Francuska Nemačka Grčka Mađarska Indija Indonezija Iran Irak Izrael Italija Japan Kazakhstan Kenija Koreja, Južna Kuvajt Liban Libija Severna Makedonija Meksiko Crna Gora Maroko Mjanmar Holandija Nigerija Norveška Poljska Portugalija Rumunija Rusija Saudijska Arabija Slovačka Slovenija Južna Afrika Španija Švedska Švajcarska Sirija Tunis Turska Ukrajina Ujedinjeni arapski Emirati Velika Britanija Sjedinjene američke države Vatikan - Sveta Stolica Zambija

Kongo (Republika) – vizni režim

Da li je potrebna viza državljanima Republike Konga za ulaz u Srbiju: Obični pasoši: Potrebna viza Diplomatski i službeni pasoši: Potrebna viza Maksimalan boravak: 90 dana Zahtev za...

Palau – vizni režim

Da li je potrebna viza državljanima Palau za ulaz u Srbiju: Obični pasoši: Nije potrebna viza Diplomatski i službeni pasoši: Nije potrebna viza Maksimalan boravak: 90 dana Mogu...

Odgovori na neka od pitanja koje biste postavili Nemačkoj ambasadi

Dobijamo mnogo Emailova sa pitanjima vezana za Nemačku na koja niste mogli ili niste uspeli da pronađete odgovore. Pa da pokušamo da vam pomognemo...

USA vize dele se na dve osnovne kategorije

USA vize dele se na dve osnovne kategorije: 1. Useljenicke (Immigrant) vize, 2. Privremene (Non-immigrant) vize Useljenicke (Immigrant) vize omogucavaju trazenje USA drzavljanstva nakon sto se ispune...
- Advertisement -

Više članaka kao ovaj

Marketing